Епископ Бачки Иринеј о збивањима у Рашко-призренској Епархији

РТС "Упитник", 1. март 2010. год.
Гости: владика бачки Иринеј , државни секретар у министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић и новинар Живојин Ракочевић. Емисију уређује и води Оливера Јовичевић.

У наставку доносимо привремени транскрипт Емисије "Упитник", али очекујући његову ауторизацију, молимо наше читаоце да се исти не може репродуковати и штампати као званични текст наше Инфо-службе.

Емисија „Упитник“ РТС, 1. март 2010. године

Прилог:
Владика рашко-призренски Артемије у Грачаници 26. 02. 2010. године
„Оно што бих желео да кажем и нагласим то је, што сам рекао и Синоду да сам спреман да прихватим одлуке Синода, као што сам и прихватио иако се са њима не слажем и не мора увек да се слажем али их прихватам“
Крај прилога

Водитељка: Добро вече, добродошли у „Упитник“. Ове речи привремено разрешеног Владике Артемија које сте управо чули епилог су догађаја које потресају Српску Православну Цркву на Косову. Шта су узроци, а шта последице сукоба између Епископа рашко-призренског Артемија и Светог Архијерејског Синода и Сабора, да ли ће из свега Црква изаћи јача или слабија и колико су основане тврдње да овај сукоб има и политички карактер? О томе разговарамо вечерас, моји гости су његово Преосвештенство Владика Бачки Иринеј, добро вече.

Владика Бачки Иринеј: Добро вече.

Водитељка: Хвала Вам што сте поново у студију РТС-а.

Владика Бачки Иринеј: Хвала и Вама на позиву.

Водитељка: Затим, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију господин Оливер Ивановић. Добро вече.

Оливер Ивановић: Добро вече.

Водитељка: Мој колега са Космета, књижевник и новинар Живојин Ракочевић. Добро вече.

Живојин Ракочевић: Добро вече.

Водитељка: Хвала Вам што сте дошли из Грачанице па ћу Вас замолити одмах извештај да ли је у Грачаници мирно после свих ових догађаја?

Живојин Ракочевић: Јесте, мирно је потпуно је мирно заиста. И првог дана се ситуација смирила. Многе ствари су предимензиониране, многе ствари су одвећ фатално доживљене. Многе ствари не изгледају тако. Људи живе у гету десет година, наше емоције су другачије, наши погледи су заоштренији и наше емоције, неки пут изађу бурније него што би се то могло очекивати, али већ сутрадан се ситуација смири и већ сутрадан имате и оно што је многим људима изгледало немогуће да ће Владика Теодосије и Владика Артемије и Владика Атанасије и Владика Артемије заједно служити, а они су већ сутрадан заједно служили.

Водитељка: Они заједно служе у манастиру Грачаници?
Живојин Ракочевић: Било је неколико служби.

Водитељка: Да ли спавају под истим кровом?

Живојин Ракочевић: И то је једна од мистификација. Наравно да је то исти кров.

Водитељка: Је ли неко у кућном притвору?

Живојин Ракочевић: Излишно је о томе говорити. То је смешно.

Владика Бачки Иринеј: Ако дозволите… има и горих теорија. По једнима Владику Артемија изгладњују, по другима одузели су му телефоне и свашта има…

Водитељка: Шта је истина, Владико?

Владика Бачки Иринеј: Истина је да од тога нема ништа. Истина је још и ово… опростите ако сам без Вашег одобрења узео реч…

Водитељка: Изволите.

Владика Бачки Иринеј: … да и тај немир и скандалозни призор који је првог дана после разрешења уследио у Грачаници није проузроковао нико из Грачанице нити са Косова и Метохије него дошљаци из Рашке области.

Водитељка: Како то објашњавате?

Владика Бачки Иринеј: Тиме што постоји једна група фанатизованих и потпуно екстремних и у многим стварима, да кажем патолошки мотивисаних људи којима ни Владика Артемије није довољно радикалан, који су већи католици од Папе и већи артемијевци од Владике Артемија. И они су аутори тих немира и тог скандалозног призора који се видео првог дана. Из саме Грачанице, колико ја знам и са тог простора није било никога.

Живојин Ракочевић: Није било никога…

Водитељка: Верници? То ме занима. Колико народ осећа напетост?

Живојин Ракочевић: То је жив организам, знате. 1912. у Цркви у Приштини је дошло до туче између присталица два Епископа. Просто, то је, како да Вам кажем… ми смо Цркву доживели као Комунистичку партију. Она је монолитна и ту сада ми очекујемо стално исијавање Светости.

Водитељка: Мада, гушање монаха испред манастира, протест испред Патријаршије, све је то мучна слика, мора се признати.

Живојин Ракочевић: То јесте мучна слика, али та слика показује могућност да Црква и ми који посредно у томе учествујемо имамо неку врсту катарзе и да имамо неку врсту унутрашњег преиспитивања и многи људи кажу: „ово је брука“. Да, то јесте брука, али, просто је то и једно велико преиспитивање Цркве и свих нас да ли можемо да се покренемо и да ли можемо да се мењамо и да имамо однос према људима.

Водитељка: Да ли можемо и на који начин, о томе у наставку емисије. Хајде да погледамо прилог у коме нас Марија Стаменић подсећа како је све почело и шта се у међувремену догодило.

Прилог:
Спикер:
„Након контроле финансијског пословања и сумњи да је у Епархији рашко-призренској било крупних финансијских манверзација Синод Српске Православне Цркве 13. фебруара привремено је разрешио Владику Артемија управљања том Епархијом. За администратора је постављен пензионисани Владика Атанасије.
Владика Бачки Иринеј на конференцији за штампу:
„Одлука Синода гласи да се покреће поступак за утврђивање канонске одговорности његовог Преосвештенства Епископа Артемија за стање настало у овој Епархији наше Свете Цркве.“
Спикер:
„Дан касније, испред манастира Грачаница протест гупе монаха који подржавају Владику Артемија прераста у њихов физички обрачун са онима који подржавају одлуку Синода. Подршка Епископу стиже и из Српског националног већа Северног Косова, а монах Антоније из Црне Реке оптужује Синод за кршење црквеног Устава и тражи да се прекину притисци државе на Цркву. Из Синода поручују да ће због свог од раније познатог дрског понашања монах Антоније ускоро сносити канонске последице.“
Новинарка:
„О канонској одговорности Владике Артемија одлучиваће Свети Архијерејски Сабор на заседању које почиње 25. априла устоличењем Патријарха Иринеја у Пећкој Патријаршији, а наставља се овде у Патријаршији у Београду. Последице канонске одговорности у зависности од тежине прекршаја могу бити пензионисање, суспендовање или рашчињење. У међувремену, Министартство унутрашњих послова, по налогу Вишег тужилаштва покренуло је истрагу о финансијским малверзацијама неколицине најближих сарадника Владике Артемија.“
Патријарх Иринеј:
„Ми смо јуче разговарали са Владиком Артемијем. Он је добар човек, честит човек, али је пустио мало свој посао, своје дело другима који су компромитовали и себе, а делимично и Владику Артемија.“
Спикер:
„За некадашњим секретаром Владике Артемија, Симеоном Виловским који је, кажу у Цркви побегао у Грчку, расписана је потерница. Комисија Синода утврдила је да је Виловски милионске суме Епархијског новца намењеног, између осталог и за народне кухиње на Косову, користио за лични луксуз, куповину и опремање пословног простора у Београду и слично.“
Владика Атанасије:
„Он се обогатио за кратко време, кућу, плац у Београду… е, сад ће и он на суд јер су се сетили власти. Регистровали су такозвани „Раде Неимар“ и овде и у Београду, избегавао порезе и тако даље.“
Спикерка:
„У Београду је пре неколико дана ухапшен и власник Епархијског центра „Раде Неимар“, Предраг Суботички, близак сарадник Владике Артемија због сумње да је противправно присвојио више стотина хиљада евра намењених за реконструкцију манастира. Приви пут, након разрешења у петак се огласио и сам Владика Артемије.“
Владика Артемије:
„Оно што бих желео да кажем и нагласим то је, што сам рекао и Синоду да сам спреман да прихватим одлуке Синода, као што сам и прихватио иако се са њима не слажем.“
Крај прилога

Водитељка: Дакле, овако су медији видели догађаје који су протекли. Шта је оно што нисмо видели? Какав је то потрес за Цркву?

Владика Бачки Иринеј: Ако дозволите, најпре бих рекао да су медији, једним добрим делом, не у целини, али добрим делом, слику видели па и приказали доста неуравнотежено. Не може се стављати као против тег Синоду и Сабору Српске Православне Цркве која није једно добровољно удружење некаквих грађана где нема никаквих правила него је миленијумска установа која има свој унутрашњи поредак који је веома чврст и који се поштује не само код нас него у целом свету и Црква која на свом челу има Епископе сабране у Сабору и првога међу Епископима Патријарха. Као против тег, дакле не може се стављати неки неодговорни и неуравнотежени човек који, као прво не слуша ни свог Игумана, који тобоже живи …

Водитељка: Говорите о монаху који је одржао конференцију за штампу?

Владика Бачки Иринеј: Да, сигурно, али није само одржао конференцију за штампу. Он је правио скандале, он је покојном Патријарху приређивао невероватне сцене и тако даље. Патријарх је по свом искључивом смирењу, то нико други осим њега ваљда не би отрпео такву једну сцену, расправљао са њим безуспешно и тако даље. Дакле, хоћу да кажем да, једноставно медији морају да осете да Црква није нека бесумна организација него да је то Јерархијска, веома добро и прецизно организована установа и да се ту зна ко је за шта надлежан и ко кога води, а ко не води. Потпуно је илузорно и немогуће, као што би било претпоставимо сада да неки живописни саговорник Вање Булића из његових познатих емисија, буде представљен као равноправни саговорник председнику државе или председнику владе… примера ради, по неком политичком питању. То је овде урађено. Са друге стране, дозволите да би био потпуно праведан и поједини људи из наших црквених структура давали су, такође, непотребно обојене и наелектрисане интонације, информације, полуинформације, тако да су и они допринели неком медијском приказивању, тоБоже једни су за Владику Артемија, а други су против Владике Артемија. Једни износе чињенице које га оптерећују, друге које наводно откривају неку политичку позадину. Ни једно ни друго није потребно. Треба се бавити само чињеницама. Само истином. Да је по среди један проблем који траје, не само тиња, него траје интензивно годинама то није непознато. Да је Синод и читав Сабор Српске Цркве годинама молио и преклињао Владику Артемија да реши те проблеме сам у својој надлежности и то је чињеница. Тек када се на крају испоставило да он није спреман на то, он је и на последњој седници 13. фебруара, када је дошло до сусрета, пошто је претходно одбио да дође на седницу Синода, али тада је дошао, изјавио да ми немамо никакве надлежности да се бавимо питањем његових постављења, да он може поставити…

Водитељка: Ко је најважнији у Епархији? Којим канонима се то утврђује?

Владика Бачки Иринеј: У Епархији, по дефиницији је најважнији Епископ. И Епископ не може да своје ингеренције, ни дефакто ни прећутно пренесе на друга лица. Реч Епископ значи „онај који надгледа“, када се преведе на српски. Он мора да надгледа све и он је одговоран за све.

Водитељка: Да ли Сабор или Синод… да ли Синод сме да се меша у послове Епископа по канонским…

Владика Бачки Иринеј: Не, у редовном поступку, у редовном животу, не. Ја сам, ако није нескромно да кажем, аутор једне реченице коју је Владика Артемије, на моју радост често касније употребљавао а она гласи да: „Епископ није чиновник ни Синода ни Сабора него да он је на челу једне месне Цркве и да је ту од Бога и одговара, пре свега пред Богом и својом савешћу“. Али, са друге стране, Епископ није приватни власник Епархије. То није сељак који има своје имање и каже „шта онај мој комшија ту тражи? То је моје имање. Ја сам то оградио“. Епископ постоји само унутар заједнице, унутар Сабора и у том смислу нити може Сабор ту да једнострано интервенише као да Епископа нема, али не може ни Епископ да се понаша као да Сабора нема. Шта хоћу да кажем: када ствар дође до тога да један Епископ по општем осећању се не сналази, као што је било наше осећање, онда ми немамо право да се мешамо на један волутаристички или да кажемо административни начин и зато смо морали да покренемо поступак за утврђивање…

Водитељка: Говорите о Синоду?

Владика Бачки Иринеј: О Сабору и о Синоду. Синод није ништа друго до тело које извршава одлуке Сабора.

Водитељка: А, знате… ја ћу Вас замолити да нам разјасните управо све те недоумице које су се јавиле у медијима.
Владика Бачки Иринеј: Ево, укратко… опростите, ја бих само хтео да ову претходну мисао завршим… ако ми дозволите.

Водитељка: Завршите.

Владика Бачки Иринеј: Синод, дакле извршава одлуке Сабора, а одлуке Сабора су биле јасне. Оне су указивале на то шта Владика треба да уради, а шта је одбио да уради. Било је да склони са свих административних дужности личности за које је, пре било какве потернице или било каквог кривичног гоњења од стране државних органа сам Сабор тражио да се испита комисијски и испитало се и констатовале су се страховите неправилности. Међутим, када је, на крају било јасно да Владика треба да преломи или да се сагласи са мишљењем свих… постоји једно древно правило да на Сабору ако постоје различита мишљења – држи се мишљења већине, дакле, у том случају се покреће канонски поступак и у овом случају није тачна ова погрешна интерпретација коју неки лансирају тенденциозно и злонамерно да је Синод прекорачио своја овлашћења.

Водитељка: То хоћу да Вас питам.

Владика Бачки Иринеј: Синод је извршио одлуку Сабора. Најпре је Сабор у новембру, тачно 14. новембра 2008. године наложио Владици Артемију да ове сумњиве личности склони са тих положаја и да прими обновљене Светиње, стави их у функцију итд. И дат му је одређен рок. Он то није урадио. После је Сабор у мају 2009. године то исто поновио. Он то, опет није урадио. Сада на овом последњем састанку, опет смо га то молили, он није хтео да пристане.

Водитељка: Е, сад молим Вас, само једно подпитање, дозволите…

Владика Бачки Иринеј: Одлука Сабора је била оваква да уколико до одређеног рока, најпре до фебруара, после до јуна, да не идемо у детаље, Владика одбије онда се цела ствар ставља у надлежност Синода ради покретања даљег канонског поступка. И управо ту одлуку је Синод извршио.

Водитељка: Они који у томе траже још неке елементе завере и тако даље, они питају: „али зашто баш дан пред Ускршњи Пост? Зашто баш месец и по дана пред заседање Сабора који је једини меродаван канонски“?

Владика Бачки Иринеј: Одмах ћу Вам рећи. Опростите није једини меродаван. Између заседања Сабора, одлуке Сабора извршава Синод. Зато постоји Синод. Дакле, да Владика Артемије није поставио Симеона Виловског, који је сада на потерници и не зна му се последња адреса, да га није поставио за свог заменика иако већ има викарног Епископа и дефакто му предао у руке потпуно и дефинитивно управљање Епархијом ми бисмо и даље њега молили, разговарали, покушавали да га убедимо аргументима, братски као што смо чинили годинама. Међутим, он је то урадио. Дакле, личност за коју Сабор каже да не може заузимати никакву административну функцију ни у једној Епархији Српске Цркве, да мора бити предата Црквеном суду, он поставља за свога заменика са свим овлашћењима уместо себе. Одбија да прихвати нашу сугестију. Последица… ево, то можда није у јавности познато је била да и његовој Светости Патријарху и неколицини суседних Епископа су почели да се обраћају најугледнији Игумани и Игуманије манастира са Косова и Метохије и многи угледни свештеници који су опстали свих ових година у условима за које знамо какви су, да траже отпуст из те Епархије јер они воле и поштују сви Владику Артемија и спремни су да буду њему послушни, али нису спремни да буду под влашћу неког Симеона Виловског. И ми нисмо могли… ја ћу бити потпуно отворен и искрен до бруталности у овом нашем разговору пред јавношћу нашом црквеном и општом, ми нисмо могили никако дозволити да они који нису побегли од арбанашког терора толике године да побегну од терора једног човека са потернице. Дакле, ми смо морали да спасавамо основне структуре и основни живот Цркве тамо. Ево, видите какво је сада стање. Чим нема тих сумњивих и опскурних ликова, наравно изузимам лик Божији који у сваком човеку постоји, па и у тим људима… ви видите да нема ово што је господин Ракочевић рекао у народу никаквих проблема, ни међу свештенством ни међу огромном већином монаха и монахиња, да све почиње да функционише, врши се Богослужење, посећују се сва та места, нема неке тензије, неких сукоба, колико видимо, ситуација се, хвала Богу смирава, људи виде да ту нема ничег ненормалног, да Владика Атанасије поступа сасвим нормално, врши онај задатак који му је Црква поверила и то је све, наравно привремена мера. Нема прејудицирања. Докле се год не установи и на црквеном суду и на грађанском суду свачија одговорност сви су невини дотле. Укључујући и Виловског. Дакле, ми ништа не прејудицирамо, али са друге стране, апсолутно је било немогуће трпети једну ситуацију која разара живо ткиво и живи организам наше Цркве и нашег народа на најугроженијем подручју које је уједно, што сви знамо буквално наш духовни Јерусалим и наше средиште. Ево, само ми дозволите да кажем… ми смо овде тројица саговорника Ваших. Један је родом Метохијац, прави дакле из околине Дечана…

Водитељка: Господин Ивановић.

Владика Бачки Иринеј: Други је из Мораче, који је свој живот и своју судбину на земљи везао за Косово и Метохију и остао је тамо и то заслужује свако поштовање. Ја нисам тамо не зато што би се бојао и зато што не би желео да будем него што ме је Црква послала на друга места, на друге службе и тако даље, али сам био тамо добровољно и своју младост сам тамо проводио. Дакле, хоћу да кажем како нас овде све повезује та наша Света земља и та наша најдревнија Епархија и како осећамо према њој одговорност. Ми не споримо да то исто осећа и Владика Артемије. Он је наш брат, он није никакав наш противник. Ово што неке људе чуди како то да Владике иако имају несугласице између себе служе заједно и разговарају, па то је најнормалније, то је најобичније.

Водитељка: Хвала Вам. Господине Ивановићу, како Ви гледате на ове догађаје? Дакле, пола времена проводите у Косовској Митровици и пола времена сте овде у Београду. Питам Вас то и као грађанина, питам Вас и као владиног службеника.

Оливер Ивановић: Ја морам рећи да ја нисам добар саговорник за то јер сам ја ову ситуацију пратио у последњих пет, шет година. Она, отприлике толико траје. Али, ја ћу Вам рећи како то обичан човек доживљава. Они су то трагично доживели јер, знате, многи људи нису били свесни тога, они који нису у прилици да имају информације о томе шта се догађа на релацији Владика Артемије – Синод и Владика Артемије – Свети Сабор, они су, просто били запањени тучом монаха, јер то су видели оно као што је и новинар Жика објаснио, просто је то било за њих доста трагично. У Цркву се гледа када вам је тешко, а нама је на Косову и Метохији било прилично тешко од 99-е године, па Бога ми и пре.

Водитељка: Да ли ово нешто мења? Овакав догађај?

Оливер Ивановић: Знате шта мења?

Водитељка: У тренутку када је тешко, у тренутку када се на Косову али и у Београду очекује одлука Међународног суда правде, када постоје планови за интеграцијом Северног Косова, за дисциплиновањем… Да ли то нешто мења?

Оливер Ивановић: Мења чињеница да се том сукобу радују наши противници. То, ето, само у толико мења, али оно што је ова ситуација изродила јесте да је Владика Атанасије обишао сва места где Владика Артемије није био у последњих четири, пет година. Да је служено у Призрену, да је служено у Цркви, тек обновљеној Цркви Светог Николе у сред Приштине, да је служено у свим местима где Срба још има или да, евентуално желе да се врате.

Водитељка: Видећемо зашто Владика Артемије није желео да служи у тим Храмовима, у наставку емисије…

Владика Бачки Иринеј: Опростите, могу само да кажем нешто, ако ми дозволите… да са једне стране, ово је тачно што каже господин Ивановић да се неки, можда злурадо, са подсмехом односе према тим збивањима, али са друге стране ко је надлежнији и позванији да проблеме и, евентуалне неправилности и неправде које се дешавају на црквеном терену, осим Црква сама? Да ли ми треба да чекамо, да нешто затрпавамо под тепих па да дође неко да нас натера да то радимо или је то наша основна Јеванђељска, духовна и морална дужност?

Водитељка: А, сада кажу четири године није слушао Владика и сада, баш у овом часу када…

Владика Бачки Иринеј: Не, није слушао мало више.

Водитељка: Још дуже?

Владика Бачки Иринеј: Није слушао од како је Владика, али је ово само ескалирало у последње четири године и, понављам још једнпут да би био јасан, да је макар минимум разумевања сада макар показао, ова мера не би била предузета. Не зато што се те мере ми плашимо или што она није канонски исправна него зато што, заиста не желимо да стварамо утисак да су ту некакви сукоби. Суштински и нису неки нарочити сукоби у питању. Али, ви не можете дозволити да због болећивости једног човека, због његовог, да тако кажемо апсолутно несхватљивог за нас и за мене лично који га познајем четрдесет година и за Владику Атанасија који га познаје скоро шездесет година и с којим је одрастао и тако даље, да он може поклонити поверење личностима које су се појавиле, да кажемо јуче ниоткуда и које га наговарају и убеђују на сасвим друге неке поступке него они који су потребни. Дакле, у том смислу ја сматрам да, као што је било и оно са Црном Реком, ако се сећате… зашто да ми дозволимо да неке невладине организације се баве тим питањима када је наша дужност да кажемо… Није ту крив, наравно манастир Црна Река ништа него та институција која се налази близу Црне Реке, где се лечење замишљало као лечење батинама. Да ли је Црква могла да каже: „јесте, то може да прође“? То не може да прође. Ни под којим условима. Тако исто и ове ствари. Да народ даје, знам конкретне случајеве, да људи од своје убоге пензије шаљу још угроженијима од себе на Косово и Метохију за, такозване народне кухиње. Не може тиме да располаже неко како му падне на памет.

Водитељка: Хајте да видимо и тај део око злоуопотреба. Полиција је ту имала и званичних изјава. Ви сте (Живојин Ракочевић) човек који живи на Косову и Метохији. Како сте Ви доживели овај догађај и да ли је то, збиља тако персоналан сукоб који је везан за одређене личности и личност самог Владике и људи који су га окруживали?

Живојин Ракочевић: Када смо почели овај разговор рекао сам Вам једну ствар. Ми у друштву имамо потребу да имамо једну идеализовану организацију. Педесет година смо имали Комунистичку партију и та вера се, у једном делу пренела и на Српску Православну Цркву. И та очекивања су се пренела на Српску Православну Цркву. Огроман број људи је дошао у Српску Православну Цркву што је њена мисија, али… задржан је тај дух и та потреба да се разочара. Знате, у ову сцену су се разочарали ригидни у Цркви, искључиви и они који у Цркву не долазе.

Владика Бачки Иринеј: Тачно.

Живојин Ракочевић: Они који у Цркву долазе нормално, који имају… извините Владико, али критички однос…

Владика Бачки Иринеј: Тачно.

Живојин Ракочевић: … према многим стварима у Цркви…

Владика Бачки Иринеј: И треба да имају… Тачно…

Живојин Ракочевић: … ствари гледају другим очима. И мислим да они треба да имају… да се њихов глас никако није чуо.

Водитељка: Којим очима Ви гледате? Је ли ово у питању персонални сукоб везан за одређене личности или је у питању некакав суштински, дубљи сукоб?

Живојин Ракочевић: Знате како? То је сукоб пријема великог броја људи, односно уласка великог броја људи у Српску Православну Цркву и, просто једног дијалога који се води у Цркви и који, што се тиче, чини ми се проблема на Косову и Метохији је дуго гуран под тепих. И сада је он изенадио и запљуснуо све нас. И са другим проблемима у друштву се завршава врло лоше.

Водитељка: Оно што неки кажу да им смета, да их боли, да нису очекивали је да се тако крупан проблем отвара баш на Косову, а кажу могло би их бити широм…

Живојин Ракочевић: Извините, а где ће се отворити?

Водитељка: … широм српских Епархија и других…

Владика Бачки Иринеј: Опростите, ти који то кажу, то треба и да докажу.

Водитељка: Добро.

Владика Бачки Иринеј: Овде смо имали евидентан проблем са којим се цео Сабор Цркве суочава годинама. На другим местима такав проблем нема.

Водитељка: Не постоји?

Владика Бачки Иринеј: Не постоји. Бар ми за њега не знамо. Ако постоји, ми ћемо га решавати, али колико ја знам, тих размера и на тај начин проблем не постоји нигде осим што је постојао тамо.

Водитељка: Поједини црквени и политички кругови тврде да овај случај има и политичку позадину. Господине Ивановићу, какав је ваш коментар на такве тврдње?

Оливер Ивановић: Ја мислим да то нема никакве политичке позадине. То је, заправо аргумент оних који су Владику Артемија инстументизовали. То је узрочно последична веза између, тако да кажем оваквих изјава и рекао бих ставова неких опозиционих странака. Они, просто траже упориште у сваком човеку, а посебно ако је то истакнута црквена личност која има сличне политичке ставове. Ја морам рећи да је Владика Артемије у последњих пет, шест година био врло често политичар па ми нисмо могли разлучити када говори као Владика, а када говори као политичар.

Водитељка: А, сада Ви задирете у оно питање да ли Црква може да се меша у државне ствари?

Оливер Ивановић: Не задирем ни најмање. Има и Владика Артемије право на свој политички став, али је врло тешко расправљати аргументовано са њим када он намеће своју мантију испред свега тога. Тако да смо ми имали неслагања, тако да кажем од самог почетка и та неслагања су нас често доводила у подређени положај јер са политичким противником можете да аргументовано расправљате, али са Владиком је то мало теже. Просто, та политичка амбиција је, по мени била неспојива са улогом коју је Владика требао да има, а то је да буде Владика свима који мисле и као левичари и као десничари и они које политика уопште не интересује. То је оно што сам ја видео од самог почетка па сам имао врло резервисан став и уз сво поштовање за његову улогу и његов значај који је имао 99-е године, а он је несумњиво имао врло значајну улогу тада.

Водитељка: Међутим, Ваше колеге са Косова и Метохије, у саопштењу које је издало Српско национално веће Косова и Метохије и Српско национално веће за Северно Косово, кажу да није случајно и управо држе упориште таквој тези да се Београд меша у кадрирање у Епархији, кажу јер је потребно да се у овом часу нађу и кадрови, да се ту распитују и, како су они навели из западне амбасаде и званични Београд ко ће управљати Епархијом, колико је све то тачно?

Оливер Ивановић: То је типично српски. Ми одмах тражимо заверу, неку тамо конспирацију. Али, то су исти људи који су Владику Артемија звали „шиптарским бискупом“ 99-е до две хиљаде прве, друге, треће године. Знате, то, како су се интереси мењали, тако су и они мењали свој став. За мене је он увек био Владика, и увек с дужним поштовањем и када се не слажемо политички, то сам настојао да, бираним речима саопштим, а они су своје ставове често саопштавали на начин који је непримерен и када се односите према неком човеку који је апсолутно, како да кажем, обичан човек, а не Владика Српске Православне Цркве на Косову и Метохији.

Водитељка: Мислите ли по свему ономе што је Владика Артемије слао као поруке ка Београду, ка званичном Београду, критике, оштра саопштења, опирања Сабору, доношење противречних одлука које је Сабор поништавао и тако даље… зашто Владика није био омиљен, кажу у утицајним… и да ли је то тачно уопште… у утицајним црквеним круговима, али и у утицајним круговима политичке елите?

Живојин Ракочевић: Знате како? Политика, условно говорећи, Српске Православне Цркве се формирала у најтежим тренуцима 99-е. на два принципа, онако како их ја видим. Први принцип је био Митрополит Амфилохије који по Метохији скупља, буквално лешеве, Владика Атанасије који, такође по Косову и Поморављу то ради и Владика Артемије који се у том тренутку сусреће са Билом Клинтоном, са Медлин Олбрајт, са Хашимом Тачијем и покушава да спаси што се спасти може. И у том тренутку ви имате, први пут један наступ који има озбиљну ширину и за који се хватају разни који преживљавају на Косову и Метохији. И ако је та политика спасила једног човека, то је светски успех. Знате, то је једина политика коју ја препознајем. Касније се то претворило у своју супротност и у неку руку Владика је готово постао жртва тог свог пројекта из 99-е године. Али, и политика Српске Православне Цркве, кажем условно је наставила у том контексту да уједначено спасава шта се спасити може и ту долазимо до процеса обнове на Косову и Метохији који је такође запињао и није се ишло након 17. марта 2004. године… Ја ћу вам навести само један пример. Црква Светог Николе у Приштини је запаљена и уништена и сагорела је, парохијски дом над главом оца Мирослава. Тог тренутка, готово сви Срби у Приштини, међу њима песникиња Даринка Јеврић, професорица Митра Рељић, губе Приштину као град. Одлазе. Знате, јер та веза са Црквом Светог Николе је била смисао њиховог живота у граду. Да би након тога у процесу обнове Срби из Приштине четири године тражили и од Синода и од Сабора и од Владике Артемија… на све адресе, да им се служи Литургија.

Владика Бачки Иринеј: Сабор каже Владици да се служи тамо, он каже, не. Зато што су то обнаваљали Шиптари, а Шиптари нису обнављали.
Мени дозволите на ово питање, ако смем да кажем…

Водитељка: Реците.

Владика Бачки Иринеј: Ја сам, да кажем без својих заслуга члан Светог Синода у овом веома осетљивом периоду. Могу да вас уверим, а ово што ја сада говорим може вам потврдити његова Светост Патријарх и сви чланови Светог Синода да никада, апсолутно никада ни један политичар, ни један државник ни овде наш у Србији домаћи ни било који српски нити страни амбасадор није се бавио овим питањем нити је нама било шта сугерисао, а камо ли диктирао. Никада нико, апсолутно. Напротив, ми смо, без обзира на то како ће ко шта тумачити и како ће ко на то све реаговати били приморани, унутрашњим развојем догађаја да реагујемо. Поновићу ово што сам мало пре рекао, ви не можете доћи у ситуацију да се разара живо ткиво и да почиње распад структура и живота, реалног живота… реални живот Цркве је ово што се сада дешава, иде се у сва места, служи се Литургија, нема ту никаквих лобиста и лобирања и тако даље, то није наш посао. За лобирање постоје други људи, друге установе, други начини, а ми имамо првенствени задатак овај духовни као што су и те народне кухиње, као што је сабирање народа, одржавање духа у њему, вере па, ако хоћете и у односу на те људе који тамо живе, знате, ми не признајемо … све ове теорије да је то некаква, наводно припрема, логистика за некакво, нечије признавање независног Косова су, опростите ми на изразу, најочигледнија бесмислица. Дакле, став Цркве по том питању је јасан, познат је и став наше државе и то уопште не долази под дискусију. Међутим, ви тамо имате на терену, ево то може да потврди господин Ракочевић који тамо живи и господин Ивановић коме је то, такође трајно место боравка… он је због посла овде, али трајно место боравка му је тамо… значи, ви имате ситуацију да, независно од тога што су непомирљиви наши ставови о статусу наше јужне покрајине, ви морате општити са човеком кога срећете, морате имати некакав животни однос, то исто ради и Владика Артемије… Та његова фирма „Раде Неимар“, његова, епархијска, свеједно чија је… ради непрекидно са шиптарским фирмама. С ким ће другим да ради него са онима којих ту има? Неће звати, ваљда из моје Бачке неку фирму? Исто тако и он сам каже ту је, не знам, КФОР. Тај исти КФОР штити и њега све ове године и стално је присутан у свим нашим манастирима. То не зависи од нас. Дакле, овде не постоји апсолутно, понављам то чисте савести и пред целом нашом јавношћу никаква политичка димензија нити било какав политички утицај на Свети Синод.

Водитељка: Али, Владико, морам Вас питати до краја, управо да разрешимо те спекулације… да ли ми вечерас говоримо о злоупотребама о тим милионским сумама, фирма „Раде Неимар“, Виловски, народне кухиње, злоупотребе… отишло је за стан, за земљиште, за изнајмљивање у Грчкој и тако даље, све оно што су објавили медији? Да ли вечерас говоримо о томе или говоримо, каже колега Ракочевић, каже: „политика Цркве“? Да ли говоримо о специфичној…

Живојин Ракочевић: Рекао сам условно говорећи.

Водитељка: Условно говорећи, наравно…

Живојин Ракочевић: То значи методологија рада.

Водитељка: … специфичној политици Владике Артемија за кога се зна да је изричито био против било какве сарадње и против пријема Бајдена, да је одбијао да прими различите…

Владика Бачки Иринеј: Опростите, то је последња фаза, условно ћу и ја рећи политике Владике Артемија, мога брата. Претходна фаза код њега је била…

Водитељка: Сарадња.

Владика Бачки Иринеј: … за Олбрајта, за Клинтона, за Бајдена, а политика Цркве је за човека уопште. Ми не можемо бити ни… ово што је господин Ивановић веома добро наговестио, ни орган, партнер једне или друге партијске опције. Политика је овде употребљена у неком најдубљем смислу, значи, као општа брига, опште добро. У том смислу постоји црквена политика, али ми не можемо бити ни лево ни десно, ни глобалисти ни антиглобалисти, нас интересује човек и његово спасење и његово добро и у времену и у вечности и на земљи и на небу. Дакле, човек као целина, као личност и као заједница – то је наша једина политика. И у овом смислу није у питању само питање већих или мањих злоупотреба, и то је важно питање, то је морално питање, питање наше савести. Овде се ради о питању схватања Цкрве и њене улоге, њене мисије, њене одговорности и начина на који она функционише. Не може бити природно да тамо једна шачица фанатизованих младих људи који су дошли претходно ко зна са каквих калдрма… ја их за то не кривим, ја знам из каквог света они потичу, знам и из каквог света сам и ја поникао у своје време када је још комунизам био јака идеологија па је био притисак на сваког онога ко се усуди уопште да иде у Цркву и све је то јасно… међутим, они не могу своје парцијалне и потпуно, понекада сомнабулне, тако да кажем, неуровнатежене представе наметати Цркви као целини. Постоји један поремећај вредносног система у главама и душама тих људи. То је друга димензија коју ја сада не бих могао овде разлагати, ово је кратак разговор и ја сам можда и злоупотребио и Вашу доброту и стрпљење мојих саговорника што сам сувише много говорио. Али, у сваком случају те две димензије постоје заједно. И једна и друга ствара проблем и наша тенденција није да ми, на било који начин понизимо или поразимо нашег брата у епископству који је такође, што је лепо истакнуто поднео велике жртве и одболовао целу трагедију свога народа и својих верника у својој Епархији, него да му помогнемо да се извуче из тога кошмара у који су га увукли други, али и он сам је, по мом најдубљем уверењу дозволио да буде увучен.

Водитељка: Ја Вас, Владико морам питати на крају овог дела разговора, шта би то могло да се догоди… знам да је тешко прејудицирати… на заседању Светог Архијерејског Сабора крајем априла? Који су сценарији могући? Да ли је могуће да се испостави да канонски није било никаквих грешака Владике Артемија, да се канонски није огрешио? И шта је могући исход?

Владика Бачки Иринеј: То није могуће?

Водитељка: То није могуће?

Владика Бачки Иринеј: То није могуће из простог разлога… ја сам то већ у ранијим својим изјавама у име Светог Синода нагласио, да је он толерисао и на известан начин подржавао и промовисао сараднике који његово поверење не заслужују. Нико од нас не тврди, понајмање ја у овом тренутку сам спреман да тако нешто тврдим, да је он лично организатор или аутор ових свих ствари због којих се поједини људи налазе…

Водитељка: Али, рекли сте није контролисао.

Владика Бачки Иринеј: Није контролисао, напротив. Имао је, да тако кажем, ту наивност или ту лаковерност, не знам како бих ни назвао то да више верује таквим људима него Епископима са којима је провео век, појединима. Њему је дуги низ година указивано на негативне особине и негативно понашање тих људи, али он то није прихватао. У том смисли он има одговорност. Ми не кажемо да је он узео из народне кухиње. За то нема никаквих доказа, друго, ја сматрам да је можда и непотребно и чак штетно да ми сада детаљно расправљамо стање чињенично… Оно је ствар истраживања и црквених и државних органа.

Водитељка: Који су канонски разлози на крају и да ли су могући сценарији са којима спекулишу медији да он буде пензионисан или да он буде трајно разрешен?

Владика Бачки Иринеј: Мислим да се медији ту залећу у нешто што не може да предвиди нико па ни ја у овом тренутку. То у великој мери зависи од самог става Преосвећеног Владике Артемија, како ће он сагледавати ситуацију? Да ли ће, као што смо вечерас чули његову изјаву казати: „ја лично нисам убеђен, не слажем се са свим оценама и проценама, али прихватам став своје Цркве, прихватам став који је изражен кроз Сабор“. Онда то битно мења ситуацију у односу на неку могућност да он каже „ја не прихватам ништа“.

Водитељка: Хвала Вам, били сте довољно јасни. Опростите молим Вас, разговараћемо у емисији. Искористила сам Владикино присуство да нам детаљно објасни стрвари о којима је ових дана јавност доста говорила. Али, да се подсетимо и неких догађаја из прошлости. Корена тог сукоба или барем почетака и око доласка америчког потпредседника Бајдена и око обнова српских светиња. То су била питања, такође која су се негде преламала у Српској Православној Цркви.

Прилог:
Бајден: Ово није приви пут да сам овде, али је током моје раније посете Косово било у другачијим историјским околностима. Видим пуно позитивних промена. Хвала вам на вашој хуманости. Братство оног манастира пружило је уточиште свима и надам се да ће такав дух бити устпостављен и у целом региону наредних година.

Спикер: До посете америчког потпредседника Џозефа Бајдена дошло је после одлуке Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве који је поништио одлуку Владике рашко-призренског Артемија о забрани посете.

Спикерка: Српска Православна Црква и Влада Косова и Метохије потписале су Споразум о обнови српских верских објеката уништених и оштећених током мартовског насиља прошле године. Меморандум о обнови цркава неприхватљив је за Епископа рашко-призренског Артемија. Он оцењује да документ наноси велику штету српском народу и културном наслеђу…

Владика Артемије: И овим Меморандумом је Српска Православна Црква прва институција у нашој држави која признаје привремене институције на Косову, мононационалне, једнонационалне јер тамо нема учешћа, нема присуства српскога народа.
Крај прилога

Водитељка: Јесу ли ово, господине Ивановићу већ политичке ствари?

Оливер Ивановић: Јесу, мада морам рећи да ово није прва политичка изјава, изразито политичка изјава која је у супротности са званичном државном политиком, изјава која је у том тренутку у супротности са закључцима Синода и Сабора Српске Православне Цркве.

Водитељка: Мора ли Црква увек бити у сагласности са званичном државном политиком?

Оливер Ивановић: Ни најмање, али не може један Архијереј бити против читавог Сабора. То је, по мени, по мом лаичком схватању уређења Цркве, тако да кажем… У овом случају се радило о Споразуму који је наша Влада потписала са УНЕСКО, Саветом Европе…

Водитељка: И са косовском владом.

Оливер Ивановић: Косовска влада је један од потписника, али зато што је она потписник иза УМНИК-а.

Водитељка: Шта је сада ту спорно? Је ли то спорно и данас и да ли та ствар има свој резултат?

Оливер Ивановић: Неспорно је, апсолутно да је постојала потреба да се манастири и цркве обнове и да је једина могућност да то урадимо преко Међународне заједнице… у овом тренутку, нашли смо решење у УНЕСКО који је показао огромно интересовање за обнову…

Водитељка: А, каже Владика „нећемо да обнављају они који су рушили“.

Оливер Ивановић: Није у прилици да Владика говори, да одлучује о томе…

Водитељка: У том времену, дакле саопштење…

Оливер Ивановић: Ни у том времену, то је одлука државе, разумете. И то је на крају крајева…

Водитељка: Обнављање косовских светиња је државна ствар?

Оливер Ивановић: Сасвим сигурно, јер ја морам рећи да је уопште… привремене институције тада Косова и Метохије или Косова, како год, оне у том тренутку још увек нису институције независне државе. Шта они мисле, па ми то знамо и у том тренутку је њихов став био да Косово треба да буде независно, али смо и ми мислили да Косово не треба и неће бити независно или смо бар чинили све да то не буде. У овој ситуацији необнављање… не знам коме би служило необнављање црквене баштине и порушених и попаљених цркава. Народу сигурно не би, а ни Српској Православној Цркви. Оне значе само ако су обновљене, оне значе само ако у те објекте у те цркве улази народ. А, на овај начин је то представљало само једно огромно заоштравање и на крају довело и нас у веома лошу… тадашњу Владу, ја нисам био у Влади тада, али нашу Владу је тада довело у веома деликатан положај да не може да контролише део територије који ми, по нашем Уставу третирамо као своју.

Водитељка: Сада овај други део, посета америчког потпредседника који је био овде у Београду, али чини се да посета сваког државника Косову има и неки симболички карактер. Видели смо како је то било и са Месићем, Владика Артемије је одбио да прими Сејдиуа, председника такозване државе, затим видели смо спорни случај пријема потпредседника Бајдена у Дечанима, таква једна одлука да не да благослов… Да ли можете разумети негде на том симболичком нивоу такво једно понашање?

Оливер Ивановић: Када не би знао оно што је претходило томе, онда би, свакако имао пуно разумевање за то да не прими Сејдиуа, рецимо у било какву пријатељску, формалну или неформалну посету. Знате, једну ствар морамо да схватимо да доле на простору Косова и Метохије ми не можемо послати своју војску и полицију да решимо проблеме српскога народа и Српске Православне Цркве доле. Значи, једина шанса нам је да успоставимо тако добар однос са представницима Међународне заједнице или да макар градимо однос, јер то успостављање добрих односа није питање тренутка, није питање неке магичне одлуке или потеза или политике која у тренутку решава све. Потребно је време, то је процес који траје. Са многима се не слажемо и као што видите и председник и премијер и министар спољних послова то у свакој прилици кажу. Са Американцима се не слажемо око статуса Косова, али постоји потреба да градимо однос. Ако један тако високи званичник дође, најмање што можете урадити јесте да га позовете на кафу и да му кажете у лице ово што је Владика Артемије рекао преко медија. Наш народ често, односно наши политичари, па се, ето, чини ми се да се и Владика Артемије нашао у тој позицији, више воле да то кажу у медије него да то кажу ономе с ким се не слажу.

Водитељка: Да ли мислите да ће та, доласком евентуално, уколико Владика Артемије после заседања Сабора буде трајно, да кажем одстрањен са места на којем је и у случају да на његово место дође неки нови Епископ, његов наследник… да ли мислите да може бити онда успостављена та врста прагматизма зарад добра о којем господин Ивановић говори? Да ли је то чиста персонална ствар или је то ствар амбијента, околности, можда неког отпора на Косову и Цркве и народа?

Живојин Ракочевић: Десет година се живи у једном прилично тоталитарном систему. И тај тоталитарни систем је, проглашењем независности, самопроглашење независности добио неке своје коначне облике. Људи на централном Косову морају да преживе. Њима мора да се куца на врата и они морају да дочекају крај тоталитарног режима у Приштини. Људи у Призрену такође морају то да доживе, али они ће то доживети ако им онај ко може дође на врата и помогне им. Они неће преживети ако им тамо не дође свештеник и не куца на њихова врата. Не супротно. Ако им не дође универзитет, ако им не дођу институције у било којој форми… Ми имамо огромне ресурсе у својим рукама али мало тога радимо. Мало тога користимо. Без обзира што су наша ограничења…

Водитељка: Мислите да не постоји воља, не постоји снага? Шта?

Живојин Ракочевић: Имамо ми ту низ препрека. Од митолошких до неспособности, до кадровске катастрофе која је на терену и која се дешава много, много дуго.

Водитељка: А, знате како да се врати и како на тај начин да размишља сиромашан човек, просечан грађанин…

Живојин Ракочевић: Сиромашан човек ће то најпре препознати. Ако му покуцате на врата и понудите му љубав и понудите му решење за његов било какав егзистенцијалан проблем, ако позовете… у овом тренутку ми пада на памет један учитељ Тома Томић из Рајчића из околине Призрена… знате, када га позовете и прекинете његову самоћу, ви сте направили чудесну ствар. А, он брани школу у којој већ десет година нема ни једног ђака. Али, он се бори за сваку столицу тамо. Њега боли однесена столица из школе у Средској.

Водитељка: Колега Ракочевићу, разумемо тежину о којој Ви говорите, али ако српски министар за Косово и Метохију… не дозволи му се улазак односно препречи му се пут ка Штрпцу где је кренуо па се онда депортује на место одакле је кренуо…

Живојин Ракочевић: Вратиће се српски министар на Косово и Метохију…

Водитељка: Опростите, само да завршим питање… ако имате свако мало инциденте доле, ако се лупају прозори цркава, ако се људски животи Срба повратника, њихови домови и њихови животи угрожавају, па како онда може да се размишља тако? Просто, шта је потребно да се уради конкретно…

Живојин Ракочевић: Да прихватите живот, да прихватите проблем, да прихватите да морате крвнички да радите, десет пута више него сви остали и нећете имати проблема. Ваши проблеми ће вам изгледати много, много другачије.

Водитељка: Хајде да чујемо шта кажу наши гледаоци у „Гласу гледалаца“

Прилог
– „Какво стање у друштву, такво стање и у Цркви. Црква треба да уједини, а не да раздваја вернике, а то смо имали прилике да видимо ових дана.“
– „Да ли свештеник има власт у месту у којем је? Пошто се наш тако понаша.“
– „Последице су несагледиве по Српску Цркву и Православну веру.“
– „На Косову треба показати слогу и снагу нашег народа. Те институције су наша прошлост, садашњост и будућност.“
– „Надам се да ће се сукоби у Цркви решити мада је за то потребно доста времена. Морамо истрајати у намери да нешто реформишемо.“
– „Треба сачекати да и судство одради своје јер све што се десило тиче се духовног и световног живота.“
Крај прилога

Водитељка: Скоро да је крај емисије. Владико да ли ћемо ми после свега имати стабилнију Цркву на Косову, да ли ће овај догађај заправо донети мир и спокој или ће унети додатни немир? Да ли ће Црква изаћи јача или слабија?

Владика Бачки Иринеј: Апсолутно ће донети мир и спокој и Црква ће бити јача зато што је вршила своју дужност у најбољој вољи и намери да помогне, ово што је господин Ракочевић рекао и господин Ивановић, ако не може да дође српски министар на свака врата, српски свештених и монах може и треба. И не постоји та светска сила која може то да спречи. Не треба заборавити да су у огромној већини сви монаси и сви свештеници, без обзира на све услове остали ту где су. И не може да их помери нико. Решавајући своје проблеме и нечекајући да их неко други решава који не разуме можда шта је Црква нити жели да разуме… Црква показује да је спремна да суочи… Није наш задатак то што мисле неки фанатизовани људи да ми осуђујемо цео свет, као онај који у злу лежи, а да себе проглашавамо за неке праведнике. Ми смо свесни и својих слабости, својих падова, својих мана, својих недостатака, својих грехова, ако хоћете, и ми морамо први показати снагу покајања којим почиње проповед Христово у свету и Јеванђеље. Не улазећи у то ко је све допринео више или мање, можда смо и ми други својим, неким нечињењем допринели не много мање него поједини људи својим наопаким чињењем. Да не улазимо сада у ту анализу, чињеница је да треба радити на разрешењу проблема на црквени, духован начин, на начин који спасава, који нуди перспективу, који буди наду и ми управо то покушавамо да урадимо. Неће ту бити победника и поражених. Није циљ да било ко на неки начин ту тријумфује над неким другим него једноставно да црквени живот напредује. Ево, као што сада већ ових десет, петнаест дана он напредује. Та расправа да ли су храмове обнављали они који су рушили или нису рушили је потпуно беспредметна. Међународна заједница, ма шта то значило, а знамо шта значи, то значи неколико моћних западних држава, то је сва Међународна заједница. Та Међународна заједница је рекла „ако ви нећете помоћ УНЕСКО-а и Савета Европе за обнову ваших порушених цркава, ми ћемо је дати за обнову џамија“. И, замислите ви сада медијску поруку широм планете „Срби су толико луди да неће ни да обнове уз помоћ Међународне заједнице цркве и манастире које су им порушене“…

Водитељка: Али, у све је била укључена и Косовска влада.

Владика Бачки Иринеј: Није била укључена Косовска влада…

Водитељка: Није један од потписника Меморандума?

Владика Бачки Иринеј: Не. Меморандум је потписало Министарство културе Косова као привремена институција, наш реални партнер у том тренутку били су само међународни фактори и они су са нама општили посредно преко међународног посредника. Влада Косова нити је постојала тада, што је господин Ивановић рекао нити је имала било каквог контакта са нама, а још ћу нешто додати, извините молим вас… Претпоставимо да је тачна та фикс идеја коју је Владика изрекао, мој брат и други неки људи, да су обнављали они који су рушили. Па то би била наша највећа морална победа. Да баш они који су рушили својим рукама обнављају. То је оно што би требало.

Водитељка: Али, онда је морална победа и да Косовска полицијска служба чува српске светиње о чему тренутно постоји план и, колико знам нико у овој држави и у Цркви не пристаје на тако што. Јесам ли у праву?

Оливер Ивановић: Не може се повући паралела, да вам кажем између то двоје.

Владика Бачки Иринеј: Не може се повући паралела, али ви не можете ни црно – бело приказати ни ту Косовску полицијску службу, како се зове ако, рецимо у Грачаници у тој служби се налазе Срби из Грачанице. Шта сада? Како ћемо да гледамо на то? Како ћемо да гледамо на многе друге облике онога што зовемо „спасавањем онога што се спасити може“? Тај човек који је исто толико, а можда и више од било кога од нас против некакве фантомске независне Косовске псеудо државе, али је принуђен да би одбранио своју Светињу, своје огњиште, своју породицу, свог суседа, свог брата и пријатеља да на тај начин послужује. Извините, сетимо се паралеле из другог светског рата. Да ли је Недић, ма шта се о њему мислило као човеку који је био председник Владе под немачком окупацијом, учинио нешто за српски народ примајући стотине хиљада избеглица из НДХ-а или није учинио. И како ћемо гледати на то?

Водитељка: Хвала Вам. Господине Ракочевићу, како Вам се чини паралела или, оно што нас је искуство научило протеклих деценија, година, да је негде, где год је постојала криза за српски народ и могућност одвајања одређене територије прво начето тело Цркве? Имали смо тај случај у Македонији, имали смо тај случај и у Црној Гори и прокламовање непризнате Македонске цркве, па Црногорске цркве, да ли се то икако може догодити и на Косову?

Живојин Ракочевић: Мислим да у овом тренутку не постоје ама баш никакви услови за тако нешто и да не постоји никакав капацитет за реализацију. Многе ствари у нашем друштву иду из ригидности и та ригидност, што год смо ригидно бранили оно се или претворило у своју супротност или смо изгубили.

Водитељка: Дакле, не?

Живојин Ракочевић: Не.

Водитељка: Господине Ивановићу?

Оливер Ивановић: Не верујем. Ја мислим да Црква има Патријарха који је у пуној духовној и физичкој снази и мислим да је кренуо веома, рекао бих принципијелно да решава проблеме један по један које, објективно речено, Патријарх Павле последњих година није могао да решава. Мислим да ту постоји, а ја закључујем као грађанин да ту постоји огромна, да кажем и позитивна жеља и воља да се ствари уреде, да Црква буде, да нам и даље буде, бар нама на Косову и Метохији један од важних ослонаца и институција која нам може помоћи у ситуацији када наше званичне институције то не могу, просто због ситуације.

Водитељка: Владико?

Владика Бачки Иринеј: Ја се потпуно слажем, било да размишљамо о периоду до сада када је Владика Артемије се трудио како је најбоље знао и умео, било о овом следећем ма како се ствари развијале, никаква могућност некаквог издвајања, некаквог сепаратизма ту не постоји. Мислим да наш народ је ту одан својој Цркви и мислим да ту врсту искушења, барем нећемо имати. Имамо хиљаде других на Косову и Метохији, али ту нећемо имати.

Водитељка: Хвала вам пуно што сте вечерас били моји гости. Хвала вама на гледању и лаку ноћ.

КРАЈ ТРАНСКРИПТА