Курир: Српску цркву на Косову обновио амерички војник!

КУРИР: уторак, 17. Август, 2010.
Амерички војник из Бондстила, пореклом са ових простора, пре четири године иницирао и финансирао обнову срушене православне светиње на Космету

Кад се 2006. године џип америчке војске зауставио пред кућом Ранђела Којића у селу Врбовац у источном Космету, он није могао да помисли да га чека ишта добро.

– У то време овај крај имао је врло лоше односе с Американцима. Ал’, тада из џипа изађе младић, насмејан и на српском ме упита: Да ли ме познајеш?

– Рекох – не!
– Ја сам Дарко Мартиновски, твој сестрић из Мичигена. Овде сам у Бондстилу већ неко време.

– Остао сам затечен, а емоције су ме преплавиле. Сетио сам се дечака који босоног трчка нашим двориштем, а сада је преда мном био готов човек. Једино што ми је сметало била је униформа у којој је био. Тада ми је први пут и рекао да би желео да иницира обнову цркве светог Николе, која је срушена уочи Ускрса 2000. године – прича нам Дарков ујак Ранђел.

Према Дарковој причи су у почетку сви у селу били скептични. Сви сем Боже Симића, власника кафане „Цар Лазар“ и сеоског попа.

– Одмах сам видео да је момак озбиљан. Прву донацију коју је дао била је 1.000 евра. Стигла је друга, па трећа у истом износу, а онда се он повредио. Морали су да га врате у Америку на операцију. Тада смо мислили да је обнова цркве стала – сећа се Симић.

Ипак, његове слутње нису се обистиниле. Напротив, од зимске Свете Петке, сеоске славе, поново је кренула прича о обнови.

– Почели су да се јављају људи са свих страна и да дају паре. Радови су почели, а Дарко се све време распитивао како ствари напредују – присећа се Божа, и додаје да су на обнови цркве за минималне паре радили и мајстори Албанци и католици.

Црква је освештана 2007. године, а сам Дарко ју је први пут видео ових дана.
– Не знам које речи да употребим – каже усхићено овај младић, који у себи има косовске крви.

– Мој отац је Македонац, мајка с Косова, из Врбовца, а ја сам Американац. У мамином селу сам и почео да учим српски. Мајка ми је, док сам растао, стално причала о Космету. Пошто сам припадник Националне гарде, распоређен сам да дођем у нашу базу у Бондстил. Прво што сам видео биле су спаљене цркве. Било ми је нелагодно – прича Дарко и наставља:

– Сећао сам се речи мојих родитеља да, где нема цркве, нема ни људи, а после тога више нема ничега. Тако сам и донео одлуку да разговарам с људима и да обновимо срушену цркву у Грнчарима.

Али не желим да ту станем. Са оцем Звонком Костићем већ сам разговарао да направимо процену колико је потребно новца да се обнови манастир Бузовик код Биоча – прича Дарко.
Отац Звонко, има само речи хвале за њега.

– Обнова цркве је коштала око 25.000 евра. Обнова манастира не би могла да кошта мање од 100.000 евра. Али Дарко је упоран – каже отац Звонко.
Цело источно Косово зна за Дарка и обновљену цркву. То им је, каже отац Звонко, дошло као мелем на рану.

Бранкица Ристић

Тајна ковчега са златом

Сама црква светог Николе налази се на брду изнад села. Озидана је на месту на коме је била, уз сеоско гробље. Испод ње се налази прастара црквица испосница посвећена Светој Петки. То је, у ствари, црква пећина у којој су још видљиви остаци некадашњих орнамената.

У овом крају још има оних који долазе да преноће у овој пећини када их натера тешка мука. Друга прича каже да је овај крај богат златом и да је Кфор, када је дошао да рашчисти и обезбеди подручје после минирања цркве, из пећине однео ковчег са златом.


Црква стециште војника

У цркву која је обновљена захваљујући америчком војнику и данас долазе војници Кфора, поготову они који су православне вероисповести, да запале свеће. Тако се и овај пут задесило да су цркву посетили грчки војници у саставу Кфора, који кажу да се међу војском зна за ову цркву и да је њену обнову започео амерички војник.