Блажењејши Папа и Патријарх Александрије и целе Африке посетио Епархију Рашко-призренску, манастир Високи Дечани

Блажењејши папа и патријарх Александрије и целе Африке Г. Теодор II посетио је данас у пратњи Његове Светости Патријарха Српског Иринеја, чланова делегација Александријске и Српске Патријаршије манастир Високи Дечани. Првојерарха древне Александријске Цркве дочекао је Епископ Рашко-призренски са свештенством, монаштвом и верним народом. У дечанском храму одржана је доксологија уз многољетствије уваженом госту, које су певали призренски богослови. Епископ Теодосије у свом поздравном слову изразио је велику част и радост поводом посете Александријског Патријарха говорећи о Епархији Рашко-призренској, њеним светињама али и страдањима народа у новије време. Владики је отпоздравио Александријски Патријарх исказујући нескривену радост поводом ове посете и потврђујући дубоку духовну везу између две сестринске Цркве. Александријски папа је посебно говорио о значају монаштва од древних времена у Египту наглашујући да је монаштво душа Цркве. Након размене поклона првојерарси, архијереји, свештенство и монаштво поделили су трпезу љубави. У току свечаног ручка хор српске деце са Косова и Метохије отпевао је неколико старих српских песама. Блажењејши Патријарх Теодор је са Патријархом Иринејем и осталим достојанственицима из Дечана отпутовао у Ниш, где се наставља његово ходочашће по светињама Српске Православне Цркве. 

 

 

 

ПОЗДРАВНО СЛОВО ЕПИСКОПА ТЕОДОСИЈА

Блажењејши и Свјатејши Папо и Патријарше великог града Александрије и целе Африке, Г. Теодоре,

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, преподобни и часни оци.
Пружила нам се изузетна прилика да Вам пожелимо добродошлицу у Епархији рашко-призренској, што представља велику радост и част за све нас. У границама ове Епархије, налазе се области, како Рашке, тако и Косова и Метохије, јер су две древне епархије наше Цркве, Рашка и Призренска, 1808. год. спојене у једну. Ове епархије, основао је Свети Сава, први Архиепископ српски, син великог Жупана Светог Стефана Немање, потоњег монаха Симеона Мироточивог. На просторима наше Епархије, утемељена је  прва Српска Држава од стране светородне лозе Немањића. Благочестви цареви, украсили су нашу земљу прелепим манастирима и црквама, које су биле, и увек остале, духовни центри саборовања народа Божјег.
Дочекујемо Вас у манастиру Високи Дечани, који је саграђен почетком четрнаестог века, у овој благословеној древној српској области, и од тада, благословом Свемогућег Тројичног Бога, никада није био рушен. Манастир Дечани је једно од ремекдела тог периода. Ктитор и оснивач Дечанске Лавре је Свети Великомученик Краљ Стефан Урош Трећи, који ју је посветио Господу Сведржитељу. Овде, у кивоту, испред нас, чувају се нетљене мошти Светог Краља Стефана. Монаси овог манастира већ седам векова непрекидно живе по типику древног монашког предања.
Ваше Блаженство, дубоко смо почаствовани, да сте изразили и личну жељу да овом приликом посетите Косово и Метохију, најсветију српску земљу, наш свети Јерусалим. Јужно одавде, па све до древног града Призрена, подизане су бројне цркве и манастири, као израз љубави нашег народа према Христу Господу. Ове светиње представљају највећи ослонац на узбурканом мору наше историје, и оне нас непоколебиво воде у тиху луку Царства Божијег. Простор наше епархије, вековни је символ нашег распећа, али и нашег васкрсења. Ту се Св. Кнез Лазар, на Видовдан 1389. године, на Косову Пољу супротставио османским освајачима, и изабравши Царство Небеско, задобио је мученички венац. Та битка је остала упамћена као наша Голгота, али и место духовне победе и Завета нашег верног народа Васкрслом Христу.
Св. Великомученик Лазар Косовски је изашао у бој, да би првенствено бранио своју веру, цркве, манастире и свој народ, знајући добро да је „царство земаљско за малена, а небеско увек и до века“. Овом еванђелском философијом напајале су се све потоње генерације православних Срба, који су подносили, и дан данас подносе, велика страдања због своје вере, имена и опредељења.
Где год погледамо, путујући кроз ове напаћене и благословене просторе видећемо трагове древних манастира, испосница, где су просијали бројни подвижници као што су Свети Јоаникије Девички и Петар Коришки, али где су за Христа пострадали и бројни знани и незнани мученици, почевши од првомученика древне Улпијане из 2. века,  Светих Флора и Лавра, па до најновијих новомученика косовских, монаха Харитона и јером. Стефана.
Данас је наша Епархија,  по ко зна који пут у својој историји опет на Голготи. Само у последњих 18 година, уништено нам је 150 храмова и манастира.  Већина нашег верног народа је протерана са својих огњишта. Многи су пострадали. Гробља и светиње су оскрнављени. И, поред свега тога, укрепљивани молитвама нашег првопастира, Патријарха Српског, и отечествених архијереја, истрајавамо у овој Епархији, са нашим верним народом и свештенством, чврсто верујући и знајући да после Крста и страдања, увек долази Васкрсење.
Зато, Блажењејши Владико, са трепетом и љубављу доживљавамо Вашу посету као још једно духовно укрепљење у овим годинама искушења, јер сама Ваша Света Црква Александријска коју је утемељио Св. Апостол и Евнађелист Марко, својим постојањем и делима, нама је светли пример, јер живо сведочи, да тамо где је присутно страдање, ту се умножава и благодат.
Нека сте нам добро дошли у Рашко-призренску епархију. На многаја и благаја  љета Блажењејши владико!