Епископ Атанасије служио Свету Литургију у Гораждевцу

Администратор Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске Епископ Атанасије данас је служио Свету Литургију у храму Рођења Пресвете Богогродице у селу Гораждевац код Пећи. Владики су саслуживали Викарни Епископ Теодосије и четворица свештенослужитеља. У Светој Литургији учествовало је око 150 верника, посебно деце. Већи број верника се причестио.

Након Литургије Владика је поделио васкршња јаја, разговарао са народом и децом и чак са њима заиграо фудбал. Такође су се певале старе косовске песме,а Гораждевчани су приредили и ручак за Владике, свештенство и народ.

Сутрадан, на Томину недељу, Епископи Атанасије и Теодосије служиће Свету Литургију у саборном храму Светог Ђорђа у Призрену.

 

This text will be replaced

Звучни запис беседе Епископа Атанасија 9 МБ

У наставку доносимо ФОТОГАЛЕРИЈУ и шире изводе из беседе Епископа Атанасија:

У разговору после Свете Литургије Владика је обавестио народ да се пета народна кухиња ускоро отвара у Поморављу, а потом и шеста кухиња у Видању како би се помогло социјално најугроженијим породицама и у Метохији. Гораждевчанима је поручио: "Гледајте да живите у слози, јер чуо сам да има неслоге, то је људско, али не сме да траје и не треба да има злобе". У Оченашу се каже – опрости нам грехе наше као што ми опраштамо дужницима нашим. Човек се грехом задужује и постаје дужник, а човек је створен од Бога да буде слободан".

Поред цркве Роджества Богородичиног, која је подигнута 1926. године у селу се налази и једна од најстаријих цркава брвнара у Србији, посвећена Св. Пророку Јеремији око које се налази старо гробље. Ова црква сведочи о вишевековном присуству српског народа на овом простору иако је велики број старих црквишта и гробаља уништен нарочито последњих деценија и година.


ИЗВОДИ ИЗ БЕСЕДЕ ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА

У данашњој беседи Владика Атанасије је говорио о Васкрсењу Христовом као о "суштини, садржају и вечном смислу хришћанске вере јер све што је Бог стварао било је подложно смрти и све што је Христос учио није имало доказа да је било стварно спасоносно – тек са Васкрсењем Христа као Богочовека показана је и доказана истина Јеванђеља Христовог. А Јеванђеље је вечна Мисао Божија, вечна одлука Божија, вечна добра воља Божја, вечна љубав Божија, да свему што је створио подари живот вечни. Тако је био започео род људски у рају и анђели са њим и сва твар да учествују у радости божанског живота. Али Бог је створивши човека слободним одлучио да провери слободу човекову, да ли он стварно хоће вечни живот у сарадњи с Богом или хоће другачије."

У наставку беседе Владика је објаснио како је ђаво завидник преварио Адама и Еву који су јели од плода дрвета познања добра и зла, чије је једење Бог забранио "као подсетник да покаже оријентацију првоме човеку како само са Богом може да наследи живот вечни. Зато га је Бог створио. Адам се после покајао, али остале су последице богоодступништва, и зато је Син Божији постао човек добровољно, истински човек, пострадао за нас да би изнутра нашу људску природу излечио, да би је оспособио за вечни живот, да би је обесмртио. Прошао је све наше путеве и сва наша стања, Христос Богочовек, не само као Бог већ и као човек, и Васкрсењем показао да је бесмртан и да је човек бесмртан и да даје роду људскоме бесмртни живот.

Али остала је још наша историјска путања кроз овај свет и историју да се учврстимо у томе. Да вером покажемо да заиста хоћемо да с Богом живимо у вечном животу. А дао нас је једне с другима, и једне покрај других да се учимо заједничком животу, да се учимо суживоту. И брак је за то дат и манастирска заједница и парохија и село и шира заједница и уопште овај свет постоји да се ми људи научимо да ми људи једни с другима живимо зато што ће вечни живот бити заједница у Царству Божијем. Ако човек себе не привикне том животу, не може да наследи ни вечни живот. Основна лаж наше цивилизације јесте да нема вечног живота већ да је овде све и завршава се тиме што се хватамо за житко блато па нам пролази кроз руке и завршавамо сви у гробу. Дакле, привикавање и навикавање и саживљавање је вечни живот. То је основно што Бог хоће од нас људи јер ће вечни живот бити заједница. Ако се на то не навикнемо биће нам унутра у души пакао (смета ми овај или онај, зашто је он виши, зашто је више добио, зашто сам запостављен) и тако сваки носи у својој души пакао ако има такве страсти. Неће бити пакла у смислу неког царства јер Сатана – разбојник, отмичар, клеветник, лажов неће добити било какво своје царство. Неће тога бити. Али ће стања душевна бити таква каква човек себи припреми. Бог није насилник да наметне, није ни насилник да отме. Зато је врло одговорно бити човек. И зато постоји Црква у овом свету да нас учи, да нас припрема и руководи. Сви смо жива ходећа Црква и сваки је надлежан и позван да се уграђује у Цркву у заједницу браће Христове, а деце Божије," рекао је Владика.

Настављајући беседу Владика Атанасије је посебно говорио о значају евхаристијског живота као централгног догађаја Цркве: "Ови дани нас на то посебно подсећају, велике службе, певамо радосно – Христос Васкрсе – и причешћујемо се. Ја сам и упутио једну посланицу кратку где сам навео Свете Оце и Свете Каноне дословно да се свих седам дана и наравно сутра у Томину недељу похађају Цркве и певају песме из захвалности Христу за Васкрсење и да се причешћујете. Немојте слушати оне који као богумили лажу да ако се једе месо у току претхнодних дана да се не може причестити. Друго је пост и треба постити у време поста и причешћивати се, али пост није ни двеста дана ни пола дана у години, али већина дана нису посни и може се причешћивати ако човек нема неког греха, мржње, зависти, злобе, пакости. То је нарочито важно. Ми имамо данас случајеве у овој Епархији, нарочито на северу нажалост, да пакосте, клеветају, лажу да подмећу, а говоре о неком посту и исповести. Не знам ако им то није на већу осуду. Слободно се причешћујте ових седам дана. Некада је то било и дуже, свих 50 дана се служило и причешћивало али остало је седам дана. Децу до десетак година слободно причешћујте чешће у току године. То је вечна храна коју нам Господ даје као залог као предјело да би се у вечности причестили тј. учествовали у вечној трпези Господњој. Бог је хтео да да Сина свога за храну и пиће и обукао га је у наше тело и крв да би нама био доступан и опет је у Литургији дао под видом хлеба и вина да се Њиме причешћујемо. У хлебу освећеном и благословеном Духом Светим претвореном у тајанствено тело Христово је тело Христово и имамо у њему залог Васкрсења како су говорили Свети Оци….

Васкрсењем смо постали бесмртни али то што је Бог и након Васкрсења оставио телесну смрт то је због тога да се очистимо од греха, од оног што нас онечишћује, што нас чини недостојнима Царства. Зато Господ понекад допушта и страдање, не зато што је садиста, него зато што је човеку некада потребно да понешто одстрада и претрпи да би после био племенитији и да би био милостивији и чистији и да би био приспособљенији за суживот са другим људима тј. за Царство Небеско," рекао је Владика Атанасије у својој данашњој беседи у Гораждевцу.