Интервју Епископа Теодосија за Вечерње новости – Приштина хоће да окупира српске светиње

ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ Г. ТЕОДОСИЈА ЗА ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ, 25. ОКТОБАР 2015

Интервју је објављен у форми за медије на сајту Вечерњих новости:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:573443-Vladika-Teodosije-Pristina-hoce-da-okupira-srpske-svetinje

– Српски манастири на КиМ нису музеји, већ живи богослужбени објекти. Која ће бити прва последица могућег пријема Косова у Унеско?

Евентуални улазак Косова у УНЕСКО, што би било противно Резолуцији УН 1244 и  уз оштро противљење нашег народа и Цркве, која је и власник сва четири УНЕСКО објекта на Косову и Метхији, представљало би озбиљну политичку компромитацију ове угледне институције. Ово ново институционално насиље, натераће нас све да се томе супротставимо мирним али врло одлучним средствима, јер нећемо им лако дозволити да злоуотребљавају наше светиње. Косовски званичници већ победнички шаљу по интернету слике и постере Грачанице и наших манастира са натписом – КОСОВО у УНЕСКУ. Та слика најбоље показује њихове праве, али уз то и неискрене намере.

– Верујете ли гаранцијама које су званичници из Приштине дали Унеску да неће преименовати манастире уписане на листи ове организације као српска баштина?

Главни аргумент који се овог пута, од стране Приштине, могао чути у Паризу јесте да ће Косово штитити објекте СПЦ. Познавајући их добро, ми смо уверени да они нису спремни да то и ураде, уколико се претходно јасно и недвосмислено не обавежу на то у оквиру Бриселског споразума, што они за сада одлучно одбијају. Ми ћемо радити, колико је у нашој моћи, са свим међународним представницима, који и поред подршке коју дају Приштини, инстистирају на заштити наше баштине и на томе да се дијалог што пре отвори, без обзира на могућу неправедну одлуку у Паризу.

– Евентуални улазак Косова у ову организацију у СПЦ се оцењује као наставак културне репресије коју према српском народу спроводе власти у Приштини? Шта би следеће могло да се нађе на мети албанизације српске баштине на КиМ?

Тачно. Главни циљ косовских институција, који смо могли да видимо из њиховог нацрта Закона за културну баштину и који су преко владе послали у њихову скупштину, био је да се сва културна баштина прогласи за имовину тзв. републике Косова. И међународни представници су видели да је овде реч о дискриминаторном тексту и тражили су да се предлог тог закона хитно повуче. Ипак Косовска влада је слањем овог закона у скупштинску процедуру показала какве стварне намере има, посебно према баштини наше Цркве, коју желе да косоваризују и коначно албанизују, мењањем историје и обмањивањем света да на Косову постоји толеранција и слобода.

О међународним гаранцијама за статус, положај и имовину СПЦ у покрајини дуго се говори, али се ова тема још није нашла на бриселском дневном реду. Постоји ли спремност ЕУ да стане иза СПЦ на КиМ?

Мислим да је у интересу ЕУ да се о положају СПЦ на Косову и Метохији разговара у Бриселу и да је међународна заједница и овог пута, као и у протеклим преговорима у Бечу, спремна да се укључи, како би се   дуготрајно заштитило духовно и културно наслеђе нашег народа и Цркве на овим светим просторима. Бар до сада, највиши светски званичници ову ствар нису доводили у питање. Надам се да ће успети да докажу и представницима косовских власти у Приштини да је  и за њих боље да не отварају сукоб са Црквом.

– Да ли је СПЦ икада добила из Приштине предлоге како да се регулише положај наше цркве и њене имовине?

Европска Унија је и сама статусно подељена према Косову и Метохији и земље које нису признале Косово нису задовољне овим политичким играма преко УНЕСКА, јер добро знају какав преседан тзв. независност Косова представља и за њихове земље. Међутим, постоје земље које су признале Косово, али истовремено инсистирају на заштити наше баштине. На нама  је да без обзира како ће се ствари даље развијати, инсистирамо на захтеву који је Влада Србије већ упутила Бриселу да се што пре отвори дијалог о дугорочним мерама заштите Српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији. Без тога неће бити могућа никаква сарадња са Приштином по питању наше културне баштине на КиМ.

– Пријем Косова у Унеско оцењујете као отворену окупацију српских светиња у покрајини? Могу ли Црква и држава да јој се супротставе?

То је својеврсан покушај отворене окупације, јер одређене структуре у косовским институцијама активно раде на фалсификовању историје и отмице вишевековног српског наслеђа. Ми ћемо им се, свакако, супротставити мирним и цивилизованим методима, притом користећи сва наша права, а понајвише молитву и богослужење. То су живи и богослужбени објекти, а не споменици и музеји како би они прижељкивали да то буду, и сваки покушај њихове злоупотребе биће свуда у свету објављен као пример кршења основних хришћанских верских права. У ситуацији када на Косову и Метохији све више јача исламизам, такав отворени сукоб са СПЦ биће веома штетан Приштини, и они то знају. Зато ће морати добро да размишљају о извесном компромису и дијалогу у Бриселу, када је у питању баштина Српске Православне Цркве, као власника свих тих добара.

– Да ли је било покушаја из СПЦ да дигне глас када су неке њене цркве у званичним документима приштинске администрације већ представљене као албанско наслеђе?Да ли су наводи, да се у Високим Дечанима део литургије служи на албанском језику, део притисака Приштине, или је то можда неопходно?

До сада је било таквих спорадичних покушаја, али смо ми благовремено реаговали преко међународних представника и многе провокације од стране Приштине, биле су кориговане оштрим приговорима ЕУ и САД. Западним земљама, свакако,  није у интересу да се Косово прикаже као ентитет који терорише хришћанску Цркву и средњовековне манастире и зато очекујемо њихову неопходну помоћ у овом процесу. Улазак Косова у УНЕСКО за многе стране земље је више политичко питање балансирања ситуације на Косову и Метохији, која им полако измиче контроли због растућег екстремизма и све теже економске ситуације на КиМ. Што се тиче коришћења и албанског језика често имамо и службе на грчком у зависности који верници посећују наше светиње.

 Најавили сте да ће Епархија рашко-призренска, у случају пријема Косова у Унеско, обуставити директне контакте са косовским званичницима, а да ће своје проблеме са Приштином решавати посредством међународних представника. Да ли ће то угрозити свакодневни живот Цркве и српског народа на КиМ?

Ми смо већ суспендовали до даљњег све контакте са представницима приштинских институција, и то у знак протеста због агресивне кампање косовских званичника, у којој су пред многим земљама света ширили пропаганду о срушеним џамијама на Косову и Метохији. Том приликом, тендециозно су прећутали систематско уништавање нашег хришћанског наслеђа, или га маргинализовали, правдајући се да је све порушено, потом њиховим средствима и обновљено, што није истина. Много је цркава још у рушевинама и много српских гробаља стоји још увек оскрнављено и разровано. Ми имамо велику жељу да све то обновимо, али једино у склопу механизма, сличном ономе који смо имали са Саветом Европе, а који је прекинут 2010. године, јер косовске власти нису желели да више раде са Заводом из Београда. Сада настављамо обнову светиња понајвише нашим средствима, уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију, Руске Православне Цркве, ЕУ Комисије, Норвешке владе и других добротвора широм света, али не и са Приштином.

– Делите ли став да се са нашом контраофанзивом против пријема Косова у Унеско закаснило и да кључни аргументи нису на време предочени међународној јавности? Да ли су реакције које су последњих дана покренуте на Космету од стране интелектуалаца али и грађана можда закаснеле?

Рекло би се да су наше дипломате предузимали све што је у њиховој моћи, али евентуални улазак Косова у УНЕСКО није питање које је дошло због нечије бриге о заштити културног наслеђа, а још мање бриге Приштине, већ је то део политичке кампање, да се тренутно стабилизује ситуација на Косову. Све је то сада некоме преко потребно, с обзиром да је Приштина присиљена да прихвати Суд за ратне злочине припадника ОВК и формирање Заједнице српских општина, иако ово друго већ данима блокирају сузавцем у парламенту. Ово су политичке игре и мислим да, иако има добронамерних који слушају глас савести, већина оних који одлучују по питању пријема Косова у УНЕСКО, прате политичке инструкције центара моћи, што, нажалост, морам то да кажем.

– Сматрате ли после свега да ће Заједница српских општина, имати политичку снагу да заштити права Срба на КиМ?

Ако се Заједница Српских Општина оствари у свом правом смислу и са конкретним правима, који неће бити симболични већ ће имати и елементе извршне власти на српским просторима, то може бити врло важан фактор за будућност Срба који желе да живе на Косову и Метохији. Албанци желе да ЗСО буде својеврсна невладина организација. Мислим да ће бити потребан јак међународни притисак, али и активно ангажовање наше Владе да Бриселски споразум не би остао само празно слово на папиру.

– ЕУ тражи да се расформирају привремени органи у српским општинама које је именовала Влада у Београду. Мислите ли да би то било погубно по српски народ уколико би се учинило пре него се оформи ЗСО?

То најбоље могу да одговоре наши политички представници. Ипак, док се не формира Заједница Српских Општина, чини ми се да је немогуће одустајати од српских органа власти, јер они у овом тренутку остварују нормалан живот нашег народа на КиМ.

– Како доживљавате када се у Србији износе „отрежњујући“ ставови поводом статуса Косова којима се позива на „прихватање реалности на терену“?

Тренутно нас дубоко забрињавају штетне изјаве појединих интелектуалаца који заузимају високо место у Српском народу. Тим својим мудровањем, које је лишено Божијега духа и хришћанске наде, они, свесно или несвесно, индиректно гурају српски народ у дефетизам и позивају га на колективно исељавање. Мислим да је овде реч о мањини лица која, у правом смислу, не познају ситуацију на Косову и Метохији. Желим да верујем да су то појединачни и усамљени случајеви. Ових дана, на састанку у Председништву Србије,  сви смо, па и представници САНУ, заузели чврст и јединствен став поводом нашег односа према статусу Косова и Метохије и евентуалног уласка Косова у УНЕСКО. Људи на одговорним функцијама морају бити пажљивији, када се дохватају осетљивих тема. Морају да мисле и на то, како ће се њихове изјаве одразити на све нас који данас, са трудом и муком, опстајемо на овим нашим најсветијим просторима. Треба да знају, на који начин и у које време могу да износе своје мишљење о тако судбоносним питањима, а не да се понашају као да су изван времена и простора у коме живе.

-Често се у нашем народу говори “чије су овце тога и ливада” што би требало да значи да је Косово, можда, изгубљено за Србе? Мислите ли да је поменуто поређење примрено?

Косово и Метохија за нас није само географски појам. Оно је много више од тога. Наша Црква и верни народ су много тога већ прошли у историји. Опстали смо у прошлости и надамо се да ћемо с Божијом помоћу опстати и сада. Зато треба одбацивати свако безнађе и борити се поштењем, достојанством, знањем и ширењем информација о свему ономе што је наш народ са својом Црквом стварао вековима на Косову и Меотхији. Увек ће бити људи да чују такве речи и покажу разумевање. Не треба мислити и на ствари гледати само политички, јер ми као хришћани свој оптимизам не градимо на политици, већ на вери у васкрслог Господа Христа. После Распећа, долази Васкрсење. Тако нас учи наша Света православна црква, којој је глава сам Христос а ми верници смо удови.

Страхујете ли да ће у неком тренутку преговора са ЕУ признање Косова бити наметнуто Београду као услов око кога нема „цењкања“ и мислите ли да би они који буду у том тренутку на власти пристали на то?

Као што сам већ рекао, на недавној седници у Председништву Србије, јасно је изнесен став који је и објављен, да Бриселски разговор не води признању Косова, већ је он у служби нормализације живота Срба на овом делу Србије, који живи у постојећим тешким околностима. Чврст став наше Цркве јесте да је црвена линија у тим преговорима управо статус Косова. Нико нема право да потписује оно што су генерације вековима чувале и браниле као тапију српског народа. Дубоко верујем да наша Влада то добро разуме и да тренутно добро ради. За нас Србе, у овом тренутку је врло важно да испунимо две заповести, а то су: Да представници наше државе никада и ни под каквим условима не пристану на независност самопроглашене државе Косово. Друга је, да сви ми који данас живим на тим светим просторима, по сваку цену сачувамо своју имовину и присуство, притом чувајући свој духовни и национални идентитет. Ако у овоме успемо, имаћемо со чим изићи пред Милоша. То је једино могуће и за све нас најбоље у овој ситуацији.

– Озбиљнијег повратка расељених нема, већи део српске имовине на Косову и Метохији је и даље под узурпацијом Албанаца.Да ли је реално очекивати озбиљнији повратак  расељених Срба, или нас може задесити ситуација, да као што најављују приштински закони, после 20 година имовина коју нико не користи постане “државна”

Стално радимо на подстицању повратка избеглих и расељених Срба са Косова и Метохије. Можда то у будућности неће бити на десетине хиљада, али свака враћена породица је успех. Верујемо да ако профункционише Заједница Српских Општина, да ће се тада створити бољи услови и за повратак Срба. Поред свих неслагања са косовским Албанцима и они и ми знамо да се ништа трајно не може решавати силом, већ дијалогом и поштовањем права другога, а то нас и учи наша вера. Имовина српског народа и наше Цркве је за нас нешто најважније и до последњег атома снаге залагаћемо се да се обезбеди повратак и заштита целокупне српске имовине, јер је приватно власништво у сваком демократском друштву признато. И поред све тешке тренутне ситуације на нашем Косову и Метохији, остајемо оптимисти са вером и хришћанском надом у помоћ Божју.