Литија на Духовски уторак у повратничком селу Љубожда

На Духовски уторак у повратничком метохијском селу Љубожда код Истока одржана је традиционална литија. Већ је три месеца како се 13 повратника Срба вратило у ово село и храбро се носе са читавим низом проблема које им праве њихове комшије Албанци, који су узурпирали највећи део српских имања. Од предратних 40 домова само је једна кућа остала и у њој тренутно живе сви повратници. Остале куће су до темеља порушене, а старо српско гробље је пуно изломљених надгробних споменика и старих крстова. И поред свега тога Љубождани не одустају да остану и опстану на своме. Данас је на Духовски уторак пристигло још педесетак привремено расељених Љубождана који су заједно са дечанским игуманом архимандритом Савом и локалним свештеницима учествовали у Литији. На месту где је некада стајала средњовековна црква посвећена Св. Тројици освештана је вода и преломљен славски колач. Домаћини су на крају приредили и ручак показујући да и поред тешких услова живота гостопримство и оптимизам остају особина житеља овог српског села у подножју Мокре горе.

ЉУБОЖДА: ПОВРАТНИЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ СЕОСКУ СЛАВУ
Марко Закић, РТК2
Духовни уторак су као сеоску славу прославили повратници из Љубожде код Истока.
Повратнике у Љубожди затичемо испред недовршеног заједничког стамбеног објекта, који је привремено решење за оне који су у село дошли пре два месеца. На изградњу обећаних кућа још увек чекају. Од њихових домова остали су само темељи и покоји зид. Поред повратника обележавању сеоске славе присуствују и расељени Љубождани. Овога пута је дошао један аутобус. Сусрет чланова породица је веома дирљив.
“Дошле су ми три ћерке и унука. Ово је за мене најсрећнији дан после 18 година када су они успели да дођу замном. Прво сам је дошла са мојим деверима, кумовима, сада су и оне дошле, требао је и син, али није могао због посла. Ја сам насрећнија“, рекла је Драгослава Николић након загрљаја са ћеркама и унуком.
“Баш сам се заплакала. Нисам веровала да ће се икада вратити да све ово видим. Препознала сам своју кућу, али се ово све променило, ништа није као што је некада било. Овде су биле све српске куће, игралиште, продавница“, присећа се Љубинка Јовановић.
Након поздрављања и кратке приче, кренула је литија. Литургија је служена на темељима старе цркве, у чијој близини је и гробље чији су поједии споменици, према речима мештана, стари и неколико векова. Након резања славског колача, изабран је и нови колачар за наредну годину.
“Поручила бих свима да се вратимо, и мало и велико. То је моја жеља“, кроз плач је рекла Лепосава Радивојевић. Она се по жељи свог брата који живи у Словенији јавила за кумство наредне године.
Срца свих Љубождана највише везана за ово село, истакао је својој беседи отац Сава Јањић.
“Где сте рођени, где сте одрасли, где су ваши корени, и зато окупљајући се овде благодаћу божијом узносимо молитву господу да укрепи вас који сте се већ вратили овде, да ако Бог да приведе и нове повратнике и њихове породице, да се поново обнови ово село, да запева ово село поред древне и славне Студенице Косанске где се од шестог века узносе молитве господу“, рекао је у беседи игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић.
И поред бројних проблема, од узурпиране имовине до немогућности прибављања косовска личних документа, одлучни су да истрају.
Повратнике из Љубожде повремено обилазе војници словеначког Кфора, а данашње прославу обезбеђивали су и припадници косовске полиције.