Парастосом у Старом Грацку обележена 19-та годишњица страдања 14 српских жетелаца

Старо Грацко: Живот у сенци стравичног злочина

КИМ РАДИО
Навршило се 19 година од убистава 14 Срба у Старом Грацку. У центру села и ове године служен је помен страдалима. Починиоци овог злочина и даље нису пронађени.После 19 година бол и туга породица убијених су исти, а нада да ће једног дана правда бити задовљена све је мања.
Парастос убијенима у центру села код спомен плоче служио је епископ рашко-призренски Теодосије са архимандритом Иларионом, парохом липљанским оцем Срђаном Станковићем и свештенством. „Ми, хришћани, са надом се молимо Господу да Господ прими њихову жртву и да их упокоји у насељима небеским, у наручју Аврама, тамо где су праведници, где су мученици, где су они који су чинили љубав и добро другима“, поручио је владика Теодосије.
Након парастоса и полагања венаца, окупљенима се обратио заменик директора канцеларије за КиМ Душан Козарев који је истакао да би овакав злочин пао тешко милионском граду, а не малом Старом Грацку.
„Хтели су да нас уплаше, као што и сада покушавају да нас уплаше, али нас нису уплашили и сада се не плашимо. Хтели су да не буде Срба у Старом Грацку, хтели су да не буде Срба на централном Космету, да не буде Срба уопште. Ни у томе нису успели. Има нас и хвала богу и на овој деци коју овде видим, и на њиховој снази и раздраганости, срећном, мирном детињству који смо сви дужни да им приуштимо и лепшем и бољем животу који ми овде треба да помогнемо“, навео је Козарев.
Потпредседник Владе Косова и министар за заједнице и повратак у оставци Далибор Јевтић казао је да 19 година након убиства 14 жетелаца, постављамо иста питања као и свих ових година уназад. „Питање постављамо онима који су данас макар требали да дођу овде и да нас погледају у очи, да погледају у очи ове породице, да погледају у очи све ове људе који су дошли на парастос. Постављамо питање онима који ни данас нису дошли, дајте да се погледамо у очи. Али ћемо питање настављати да постављамо и оно је јасно – ко је убио 14 жетелаца?“, навео је Јевтић. Министар Јевтић је затражио да се поново отвори истрага „пошто доказа има, и они су више пута предочени јавности“. Иако ће, како каже Јевтић, истина и правда бити мала утеха за породице страдалих жетелаца, то је оно што може и мора уради.
Председник Општине Грачаница Срђан Поповић, који је такође био међу присутнима на парастосу, рекао је да нас већ 19 година окупљају несрећа и страдање. „Окупља нас, на првом месту, поразна чињеница да убице нису пронађене и да је случај Старо Грацко, што се правде тиче, заборављен од стране надлежних институција. Зато данас и свих 19 година тражимо правду, проналажење и кажњавање убица. Има много доказа, има много чињеница, има превише бола и туге, али има и нас да посведочимо и да се овде, пред овом плочом обавежемо и сваки пут пред целим светом поновимо, да никада нећемо заборавити жртве са ових житних поља“, казао је Поповић.
„Осећамо се исто као првог дана, а изгледа да ће тако остати све док смо живи. Осећамо бол, правда је недостижна, да ли се ту нешто заташкава, не знам. Чекамо и надамо се да ће они који се шетају око нас и који су извршили масакар платити за то“, истиче Снежана Ђекић којој је страдао ујак.
Мештанка Старог Грацка Момирка Чанковић каже да на људе који су настрадили подсећају њихова деца, чак и унучићи. То су деца која су када су им очеви били убијени имала по 9 година. „Живот у Старом Грацку изгледа врло тужно, поготову су тужни ови дани када се обележава годишњица, јер нас враћа у оно време. Сви ми који смо тог јула били у Старом Грацку, не волимо ни 23. ни 24. јул, ни недељу после тога, можда чак ни свих ових 19 година после тога. Живимо у сенци тог злочина и никада се нисмо опоравили. Никада се нећемо опоравити“, казала је Чанковићева.
На данашњи дан пре деветнаест година на својим њивама током жетве убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепсић. У Старом Грацку данас живи око 200 Срба, а пре 1999. године живело их је више од 500.