Свечано прослављен јубилеј 700 година Царске Лавре Манастира Бањске

Царска Лавра Манастир Бањска код Звечана, задужбина Стефана Уроша II Милутина, обележила је данас 700 година постојања. Св. Архијерејску Литургију служио је Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Епископа Шумадијског Јована, Епископа Будимљанско-никшићког Јоаникија, Епископа Рашко-призренског Теодосија и умировљеног Епископа Захумско-херцеговачког Атанасија као и 25 свештенослужитеља из више епархија СПЦ. На Литургији је Владика Теодосије произвео настојатеља манастира Бањска јеромонаха Данила у чин протосинђела.

Свечаном богослужењу су присуствовали и високи представници Владе Србије: министар правде и државне управе Никола Селаковић, министар културе Братислав Петковић, министар за грађевину Веља Илић, директор Канцеларије Владе Србије за КиМ Александар Вулин, директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама Милета Радојевић, саветник председника Србије Марко Ђурић и помоћник директора Канцеларије за КиМ Мирко Крлић. Богослужење је завршено благосиљањем славског колача и пригодним беседама као и уручивањем ордена Св. Саве 2. реда председнику општине Звечан др Драгиши Миловићу и директору Трепче у Звечану г. Јовану Димкићу за несебичну помоћ Цркви у обнови светиња и изградњи нових храмова на подручју општине Звечан и шире у Епархији Рашко-призренској.

После сечења славског колача епископ Рашко-призренски и косовскометохијски Теодосије рекао је да тај значајан јубилеј опомиње да се радујемо, јер смо дочекали тако велики јубилеј, али и да тугујемо јер је „по лепоти надалеко чувена светиња” у лошем стању. Владика Теодосије је истакао да су и 1313. као и 2013. година времена тешка за цркву, народ и државу, али да обновом Бањске можемо да обновимо и себе. Митрополит Амфилохије рекао је да је Косово и Метохија „глава Лазарева” и да би Србија без те главе била „безглава, или у најмању руку Београдски пашалук”.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин је рекао да постоје и земаљска и небеска Србија, „која се једна у другој огледају и једна у другој траже ослонац и оправдање свог постојања”.„Седам векова су Срби разапети између две велике земаљске истине, између правде која је на њиховој страни и између силе која никада није на њиховој страни. Разапети у ових седам векова доказали смо да можемо да опстанемо, да постојимо и да се не застидимо свог постојања”, рекао је Вулин.

Након послужења у манастирском конаку, изведен  је музичко-сценски приказ „БАЊСКО  ЗЛАТО“.  Поред глумице Јасмине Стоиљковић, која је и аутор овог приказа,  учествују  глумци  Ненад Јездић,  Небојша Дугалић, Дејан Цицмиловић,  Мишко Ракочевић, као и КУД “Копаоник“ из Лепосавића.  Несебични допринос овом музичко-сценском приказу дали су Народно позориште у Београду, композитор из Париза Петар Гојковић, композитор Владан Грајић,  Мирјана Стевовић , Татјана Јанковић и Ненад  Илић. Након културно-уметничког програма приређен је свечани славски ручак.

Манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану који је саграђен између 1313. и 1317. године, као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина, једног од најмоћнијих владара из династије Немањића налази се на обали истоимене речице, десне притоке Ибра, у подножју планине Рогозне, недалеко од Звечана.

Краљ Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре био сахрањен, међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а 1460. године у бугарски град Софију, где се и сада налази.

Апел за обнову манастира

Епископ рашко-призренски Теодосије рекао је да би сви, укључујући и цркву, државу и народ, требало да уложе напоре да манастир Бањска поврати средњовековни сјај. Теодосије је, након лиутургије која је служена у манастиру Бањска, у беседи истакао да је година 1313. била велика, година почетка градње, а да би ова 2013. требало да буде година почетка обнове ове светиње.

Епископ Теодосије је истакао да је много векова манастир био познат због свог богатсва и лепоте, али да је храм током своје историје дуге 700 година био нападан, пустошен, рушен, скрнављен и претваран у џамију. Сви би требало да учине све да ова светиња поврати сјај који је имала у средњем веку, поручио је епископ рашко-призренски. Позив да се обнови манастир упутио је и митрополит црногорско-приморски Амфилохије.