Велики црквени суд СПЦ донео пресуде седамнаесторици бивших одбеглих клирика ЕРП

Саопштење за јавност Великог Црквеног Суда
Српске Православне Цркве

Велики Црквени суд Српске Православне Цркве је на седници од 7. децембра 2010. године у Патријаршији српској на основу тач. В) ст. 2. чл. 79. Устава Српске Првославне Цркве по службеној дужности решавао по пресудама Црквеног суда Епархије рашко – призренске којим су одбегли клирици Епархије рашко – призренске лишени свештеничког и монашког чина или стављени под привремену забрану свештенодејства.

Суд је заседао у саставу Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј у својству председавајућег, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије у својству члана, Његово Преосвештенство Епископ захумско – херцеговачки г. Григорије у својству члана – заменика, затим протојереј – ставрофор др Радомир Поповић и протојереј – ставрофор др Драгомир Сандо у својству почасних чланова и ђакон Александар Секулић у својству референта. Председник Великог Црквеног суда Српске Православне Цркве, Митрополит црногорско – приморски г. др Амфилохије, сходно чл. 77. Устава Српске Православне Цркве, није учествовао у раду Суда по овом питању, с обзиром да је у својству Мјестобљуститеља Епархије рашко – призренске у односним предметима председавао Црквеном суду Епархије рашко – призенске у првом степену.

Имајући у виду да јеромонах НАУМ (Мирковић), јеромонах ИРИНЕЈ (Ристић), јеромонах КСЕНОФОНТ (Томашевић), протосинђел НИКОЛАЈ (Николић), јеромонах БЕНЕДИКТ (Прерадовић), јеромонах ВИСАРИОН (Шуловић), јеромонах ЈОВАН (Милојевић), јеромонах РОМАН (Папић), протосинђел ВАРНАВА (Димитријевић), јеромонах МАКСИМ (Новаковић), јеромонах ЕВТИМИЈЕ (Милентијевић), јеромонах ДОСИТЕЈ (Вукосављевић), јеромонах АГАПИТ (Бичанин), јеромонах ЈОВАН (Узелац), јерођакон ПРОХОР (Ацковић), јерођакон ПАВЛЕ (Дрековић), јерођакон ЈАКОВ (Купрешак) – сходно чл. 78. Правила и поступка за црквене судове СПЦ, нису преко Црквеног суда Епархије Рашко-Призренске као надлежног изјавили призив (жалбу), Велики Црквени суд СПЦ је узео у обзир да су одбегли клирици у међувремену починили читав низ нових канонских преступâ и то:

– насилни упади у више манастира у Епархији Рашко-Призренској,
– вршење богослужења под забраном свештенодејства,
– саслуживање са умировљеним Епископом Артемијем, који се налазио под забраном свештенодејства,
– саслуживање са Епископом, лишеним у међувремену, епископског чина, сада монахом Артемијем,
– подизање паралелног жртвеника без благослова надлежног епископа,
– изазивање јавне саблазни.

На тај начин именовани су прекршили више Светих Канона и црквених правила, и то:

– 15, 31. и 39. Светих Апостола;
– 16. Првог Васељенског Сабора;
– 5. Трећег Васељенског Сабора;
– 4, 5, 13. и 18. Четвртог Васељенског Сабора;
– 31. и 34. Пето-Шестог Васељенског Сабора;
– 6. Гангрског Помесног Сабора;
– 3, 4, 5, 6, и 22. Антиохијског Помесног Сабора;
– 10, 11, 29. и 62. Картагенског Помесног Сабора;
– 1, 2, 4, 12. и 13. Прво-Другог Цариградског Помесног Сабора;
– тач. А. ст. 1. чл. 214. Устава СПЦ и
– чл. 12, 14, 15, 17, 18. и 20. Правила и поступка за црквене судове СПЦ.

Велики Црквени суд Српске Православне Цркве је, након расмотрења ранијих и нових преступâ почињених после изрицања првостене пресуде од Црквеног суда Епархије рашко – призренске, једногласно на основу чл. 79. и тач. А. ст. 8. чл. 216. Устава Српске Православне Цркве и тач. А. ст. 8. чл. 55. и тач. 7. чл. 57.

Правила и поступка за црквене судове Српске Православне Цркве донео одлуку да преиначи првостепену пресуду Црквеног суда Епархије рашко – призренске и да:

– Протосинђела НИКОЛАЈА (Николића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Негослав</u>;
– јеромонаха НАУМА (Мирковића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Горан</u>;
– јеромонаха ИРИНЕЈА (Ристића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Игор</u>;
– јеромонаха КСЕНОФОНТА (Томашевића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Ненад</u>;
– јеромонаха БЕНЕДИКТА (Прерадовића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Бранко</u>;
– јеромонаха ВИСАРИОНА (Шуловића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Милован</u>;
– јеромонаха ЈОВАНА (Милојевића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Иван</u>;
– јеромонаха РОМАНА (Папића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Радослав</u>;
– протосинђела ВАРНАВУ (Димитријевића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Владан</u>;
– јеромонаха МАКСИМА (Новаковића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Миливоје</u>;
– јеромонаха ЕВТИМИЈА (Милентијевића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Миодраг</u>;
– јеромонаха ДОСИТЕЈА (Вукосављевића) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Дејан</u>;
– јеромонаха АГАПИТА (Бичанина) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Љубиша</u>;
– јеромонаха ЈОВАНА (Узелца) – лиши свештеномонашког чина и врати га у ред лаика под именом Иван</u>;
– јерођакона ПРОХОРА (Ацковића) – лиши свештенођаконског чина и врати га у ред лаика под именом Ивица</u>;
– јерођакона ПАВЛА (Дрековића) – лиши свештенођаконског чина и врати га у ред лаика под именом Рајко</u>;
– јерођакона ЈАКОВА (Купрешака) – лиши свештенођаконског чина и врати га у ред лаика под именом Желимир</u>;

Сходно чл. 87. Правила и поступка за црквене судове Српске Православне Цркве, пресуде Великог Црквеног суда Српске Православне Цркве као другостепене су коначне и извршне. Рашчињени и у ред лаика враћени бивши клирици Епархије Рашко-Призренске канонски ће припадати оним Епархијама СПЦ у којима се као грађани буду настанили. Забрана причешћивања Светим Тајнама остаје на снази све док се именовани не покају и не врате у канонски поредак СПЦ у достојанству лаика.

Иако Свети Канони за почињене канонске кривице налажу и казну искључења из црквене заједнице, Велики Црквени суд СПЦ је, по крајњем снисхођењу и човекољубљу, именованима оставио могућност да у оквиру Цркве хришћанским животом, поштовањем вековног црквеног поретка и покајањем задобију спасење.
Обавештавајући пуноћу наше помесне Цркве, још једном указујемо да су сва будућа евентуална „свештенодејства“ горе наведених рашчињених бивших клирика Епархије рашко – призренске лишена божанске благодати, и као таква немају црквену валидност и значај.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ
ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА СПЦ
Епископ Бачки Иринеј