Бивши Епископ Артемије три пута издаје акт о оснивању Епархије Рашко-призренске

БИВШИ ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ ТРИ ПУТА ИЗДАЈЕ АКТ О ОСНИВАЊУ ЕПАРХИЈЕ

(из Акта о канонској одговорности бившег Епископа Артемија, мај 2010. год.)

Епископ Артемије је, мимо канонских и правних прописа, као и праксе у СПЦ, 21. децембра 2002.г. донео одлуку бр. 435 као акт о оснивању већ вековима постојеће Епархије Рашко-Призренске, а као лице овлашћено за заступање именовао Протосинђела Симеона (Виловског), иако то право искључиво припада епархијском архијереју, а, у његовом одсуству, Архијерејском заменику и секретару ЕУО у погледу материјалног пословања. И наредне године, Епископ Артемије је својом одлуком бр. 460 од 16. септембра 2003.г. поново, мимо канонских прописа и Устава СПЦ по коме Свети Архијерејски Сабор само оснива или врши арондацију Епархија, донео други по реду акт о оснивању Епархије Рашко-Призренске и као лице овлашћено за заступање поново, мимо црквених правила, одредио Протосинђела Симеона (Виловског). Епископ Артемије је на исти начин, актом о оснивању бр. 399 од 2. септембра 2003.г. основао већ вековима постојећи Манастир Бањска, а за овлашћено лице одредио Протосинђела Симеона, који, према сведочењу братије Манастира Бањска, у том манастиру готово уопште није ни боравио.

Епископ Артемије је пред Патријархом и члановима Светог Синода 13. фебруара 2010.г. своје неканонско и противправно понашање приликом двоструког оснивања епархије правдао наводном потребом за добијање пореског идентификационог броја (ПИБ) што ниједна Епархија у Србији, па ни у другим државама, није имала обавезу.

Ненадлежним доношењем два акта о оснивању Епархије Рашко-Призренске, Епископ Артемије је у грађанско-правном смислу себе, а не САСабор СПЦ, како је и прописано, поставио у правно својство оснивача Епархије. На тај начин је створен грађанско-правни темељ за евентуално отуђивање или издвајање од СПЦ Епархије Рашко-Призренске.

АКТИ О ОСНИВАЊУ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ ИЗ 2002, 2003 И 2007. ГОД

АКТ О ОСНИВАЊУ МАНАСТИРА БАЊСКЕ


КОМЕНТАР СА БЛОГА ПРОТОЈЕРЕЈА ВЕЛИБОРА ЏОМИЋА

Брисање векова, Правда, 10. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Владика Артемије је, неким чудом, за пет година три пута донео акта о оснивању Епархије Рашко-Призренске, иако епархијска организација на том простору постоји од 11. века. Иако је Свети Краљ Милутин ктитор и оснивач Манастира Бањска, и Владика Артемије је „актом о оснивању“ основао већ постојећи манастир.

Српска Црква данас има скоро четрдесет епископских епархија и оне, након трагичних догађаја и разбијања Југославије, делују у различитим државама, па чак и на различитим континентима. У случајевима када Сабор оснива нову епархију у некој земљи онда се, по природи ствари, доноси саборска одлука са потписом српског патријарха и она представља правни основ за регулисање статуса нове епархије у некој држави.

Међутим, никад никоме у историји Српске Цркве није пало на памет да, мимо Светих Канона и Устава СПЦ, самовољно и ненадлежно, мимо Сабора, доноси оснивачка акта за епархију која већ има свој црквено-правни субјективитет и историјски континуитет.

Невероватно звучи, али истина је да је Владика Артемије за пет година три пута доносио акта о оснивању Епархије Рашко-Призренске.

Прву такву одлуку, Владика Артемије је, противно црквеном поретку и постојеће праксе у Српској Цркви, донео 21. децембра 2002.г. означивши га као акт о оснивању Епархије Рашко-Призренске, иако је епархија већ постојала. Владика је као лице овлашћено за заступање именовао Протосинђела Симеона (Виловског), иако то право искључиво припада епархијском архијереју, а, у његовом одсуству и по његовом овлашћењу, Архијерејском заменику и секретару Епархијског управног одбора у погледу материјалног пословања. И наредне године, Епископ Артемије је својом одлуком од 16. септембра 2003.г. поново, мимо црквених прописа по којим само Свети Архијерејски Сабор има право да оснива нове или врши арондације постојећих епархија, донео други по реду акт о оснивању Епархије Рашко-Призренске. Поново је као лице овлашћено за заступање Епархије Рашко-Призренске, мимо црквених правила, именовао Протосинђела Симеона (Виловског). И трећи пут у року од пет година, Владика Артемије је 26. јула 2007.г. донео акт о оснивању Епархије Рашко-Призренске. У трећем акту о оснивању, није наведено име овлашћеног лица.

Неодрживост и недопустивост три наведена акта о оснивању Епархије Рашко-Призренске од стране Владике Артемија се најбоље сагледавају уколико се зна податак да се у историјским изворима Рашка Епархија први пут помиње 1020.г., а Призренска Епархија 1018.г. за време византијског цара Василија II.

Епископ Артемије је, на исти начин, 2. септембра 2003.г. донео акт о оснивању већ вековима постојећег Манастира Бањска, а за овлашћено лице одредио Протосинђела Симеона, који, према сведочењу братије Манастира Бањска, у том манастиру готово да није ни боравио. Манастир Бањска никада у историји, чак ни под највећим окупацијама, није изгубио статус манастира у Цркви. Он јесте опустео, али није нестао о чему сведочи Црква Светога Краља Милутина.

Образложења да су акта о оснивању већ основане и вековима постојеће Епархије и Бањске била неопходна за добијање пореског идентификационог броја (ПИБ) нису ни црквено ни правно утемељена. Ниједна Епархија у Србији, па ни у другим државама, није имала ту обавезу. Та обавеза није постојала након доношења Закона о црквама и верским заједницама пошто се статус правног лица епархија регулише уписом у Регистар без потребе доношења аката о оснивању епархија СПЦ. Уз то, Епархија Рашко-Призренска је имала статус правног лица у правном промету и пре доношења аката о оснивању. Зашто и други манастири нису добили таква акта него само Бањска?

Не сумњам да је неко погрешно информисао Владику Артемија о потреби доношења акта о оснивању већ постојеће Епархије Рашко-Призренске, али се са правом поставља више питања: зашто су доношене три такве одлуке за три различите године? Зашто потврда о црквеном статусу Епархије није затражена од Сабора или Синода? Да ли један епископ има право да доноси оснивачка акта за епархију?