Епархија Аустралијско-новозеландска поводом писма подршке Еп. Артемију од стране "Забринутих мирјана Аустралије Inc."

Српска Православна Црква Аустралије и Новог Зеланда

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ, 23. март 2010. год.

Поводом писма организације ''Забринути мирјани Аустралије Inc.'' од 2. марта 2010. године упућеног Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору

На првом месту изражавамо Наше згражавање над садржајем поменутог документа једне корпорације која је по сопственој дефиницији ''Одбор за очување Интегритета, Имена и Устава Слободне Српске Православне Цркве Епархије за Аустралију и Нови Зеланд'' а чији грб је грб бивше ''Слободне'' цркве, јер је њихов идол – раскол. Исто писмо због свих глупости у њему изречених не завређује никакав коментар, будући да само довољно јасно говори са каквим се (не)карактерима свакодневно суочавамо у Нашим настојањима да, уз једнодушну подршку свештенства и верног народа, изведемо коначно формално-правно уједињење Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду.

Ипак, због чињенице да се писмом жели оставити утисак да иза њега стоје бројне организације овдашњих Срба, док се уистину ради о фантомским друштвима која представљају једну исту групу од пар десетина особа,дужни смо јавно рећи да се ни ова њихова расколничка акција никако не може поистоветити са Србима Аустралије. Пришивање срамног садржаја писма Србима Аустралије безочни је безобразлук и лаж, једнако као и све што се у истом писму налази, и има за циљ да најновију бесловесну активност ове групе несрећника представи опште-важном.

Најпре треба имати у виду да су оснивачи и најистакнутији чланови организације ''Забринути мирјани Аустралије Inc.'' готово исти они који су узурпирали и потпуно дегенерисали Имовинско повереништво (Property Trust) некадашње ''Слободне'' Српске Православне Цркве—Епархије за Аустралију и Нови Зеланд.

Перјанице повампиреног, а заправо у уском кругу људи никада потпуно искорењеног раскола у Аустралији, таквих су дела и очигледно, нису се никада либили да јавно истрајавају на таквом своме путу. Нажалост, иако су их поједине црквено-школске општине због проневера новца и присвајања непокретне имовине искључивале из својих редова, они су увек налазили уточиште у Имовинском повереништву које је, као да се ради о потпуно нецрквеном ентитету, још од времена Наших претходника постало недодирљиво за било какву канонску власт Епископа и епархијских органа.

Користећи своју позицију, сматрали су свакако да је за њихов имиџ корисно пребацити пажњу са њихове материјалне похлепе на терен наводне борбе за очување, тобож православне вере, као да су је они сами икада спознали и имали. Тако су, као против-акција доношењу заједничког Устава, односно постизању јединства, основани ''Забринути мирјани'' чије је једино оружје лагање и обмањивање јавности. Директно или индиректно, они су покренули или подржавали и контролисали неколико веб-сајтова у Аустралији како би лагањем и варањем јавности одбијали православне Србе од своје Цркве. Данас су ''Забринути мирјани'' најактивнији сарадници најгорег од сличних веб-сајтова – novinar.de, а сталним објављивањем својих огласа у локалним новинама под злоупотребљеним грбом Српске Православне Цркве, било као Имовинско повереништво или ''Забринути мирјани'' не посустају у свом обмањивању народа. Подсетићемо и да су за 2009. годину издали свој тзв. црквени календар којим су директно и јавно упутили позив рашчињеном и размонашеном епископу Дамаскину (Давидовићу) са молбом да преузме ''слободну'' епархију.

Исти ови, тобоже за опште добро забринути и тобоже православни Срби, су Нашим свештеницима, у Нашем одсуству, ове године за Савиндан, забранили улазак у манастирску цркву у којој је истовремено некакву своју службу држао рашчињени свештеник Драган Сарачевић, који се на интернет презентацији секте под именом ''Старокалендарска грчка црква у Аустралији'' појављује као свештеник њихових цркава: Св. Владике Николаја Жичког у Сиднеју и, замислите – Св. Георгија на Форесту у Канбери. Истовремено, у цркви Св. Николе у Јужном Бризбејну, чланови Забринутих мирјана су по својој вери отпустили канонског српског свештеника и отказали послушност Епископу и епархијским органима, и довели за свог ''пароха'' извесног Петра Фомина, суспендованог свештеника Руске Заграничне Цркве. Фомин је, брже боље, овај српски храм сврстао под власт самозваног и лажног епископа Тихона сибирског. Очекујемо да ће праведно Аустралијско правосуђе у догледно време вратити овај храм у окриље Српске православне цркве. За цркву Св. Краља Стефана Дечанског у Френкстону су српски расколници, у духу своје вере, унајмили извесног Јована Шмелца, такође суспендованог руског јеромонаха који се издаје за намесника у јурисдикцији извесног рашчињеног епископа Агатангла лажно представљајућег као поглавара Заграничне Руске Цркве. Колико следбеника имају ови несрећници лако је закључити гледајући како у великој травнатој порти исте цркве пасу животиње из циркуса, чиме господа забринута за судбину Српске православне цркве и народа ваљда обезбеђују средства за опстанак ове, некада најпосећеније Српске цркве у Мелбурну. Интересантно је приметити и како се ови наши несрећни Срби ''Забринути мирјани'' не либе да, исто тако несрећне суспендоване Руске свештенике, који лутају по свету јер нису желели да прихвате Богом благословено помирење Руске заграничне цркве са Московском патријаршијом, стављају у положај из којег им нема повратка. Његово Високопреосвештенство Митрополит Иларион Првојерарх Руске заграничне цркве је био принуђен да против њих покрене црквено-судски поступак за рашчињење. Тако се опет потврђују речи Св. апостола Павла да човека јеретика после првог и другог саветовања треба избегавати знајући да се такав изопачио и да грешећи сам на себе навлачи осуду (Тит 3, 10-11).

Истовремено, као што у њиховом нечувено безобразном писму стоји, једини чији епископски ауторитет тобоже препознају и поштују је Његово Преосвештенство Епископ Артемије. Нажалост, морамо јасно рећи да су ови неодговорни људи у једном наврату раније успели да увуку у своје проблеме и сарадњу са секташима Грцима тзв. Старокалендарцима и екскомуницараним и самопроглашеним ''белим монахињама'' у сестринству Св. Јована Милостивог код Мелбурна и Епископа Артемија, као да он нема већ и без њих довољно сопствених мука и проблема на Косову и Метохији.

Такође, раније објављено писмо ''Јавна исповест Епископу Артемију'' и затим писмо са претњама смрћу Епископу Теодосију липљанском ради наводне одбране Косова и Метохије и Епископа Артемија које је дошло из Ђилонга, писано је, уверени смо, од истих особа које су писале и писмо које је повод овог Нашег обраћања.

Сматрамо да се против ових злоупотреба имена било ког Епископа Српске Православне Цркве мора најотвореније иступити и одредити, како би се дало на знање људима оваквог карактера да за своја недела немају подршку ни код једног од Архијереја, нити да се могу надати да би оживљавање раскола који сневају створило позицију у којој ће они бити саговорници на највишем нивоу са могућношћу условљавања ради очувања толико вољених материјалних привилегија.

+ИРИНЕЈ

Епископ аустралијско-новозеландски и Администратор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке

Текст Саопштења је доступан на званичном сајту Епархије