Св. Литургијом у Осојанима обележено осамнаест година од повратка првих српских повратника

Светом архијерејском лутургијом у обновљеној цркви Св. Архангела Гаврила у селу Осојане између Истока и Клине облежено је осамнаест година од почетка повратка расељних Срба. Био је то први организовани повратак Срба након протеривања преко 200.000 Срба по завршетку оружаног конфликта на Косову и Метохији и НАТО интервенције 1999. године. На годишњицу повратка, испред ове светиње постављена је и спомен плоча са именима убијених и отетих Срба у општини Исток, која је након литургије освештана.

Литургију у цркви Св. Архангела Гаврила у Осојану поводом обележавања осамнаестогодишњице повратка расељених и избеглих Срба, служио је Епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештеномонаха и свештеника Епархије, који је присутнима поручио да вера у Бога треба бити свима духовни водич и да без вере не можемо ни видети Господа.

– Сабрали смо се пре свега да заблагодаримо Богу на Његовој милости, да заблагодаримо на Његовом дару чиме нас је обдарио да после свих оних патњи после 1998 и 1999.године, када је овај народ, као и многи са Косова чувајући свој голи живот морао да напусти своја огњишта. Поново се вратио овде на ледину, под шаторе, добро се сећам те прве Литургије на прагу разрушене школе. Можда је то једна од најлепших Литургија које сам служио, јер сам у свему томе осетио колика је милост Божија, колико Господ гледа на нас и брине о нама, а само је потребно да и своје очи упртимо ка Господу –  рекао је у беседи Владика Теодосије.

Након литургије освештана је спомен плоча посвећена убијеним и отетим Србима у Општини Исток. Чланови породица жртава и присутни упалили су свеће и положили венце за покој душе оних које више нема.

– Желимо да нагласимо да је ово први споменик подигнут српским страдалницима овде, надамо се да ћемо чинити више да обележимо сећање на њих, али просто ми као удружење немамо снаге, а мало је оних који имају осећаја за овај проблем. На овом споменику се налазе имена 64-оро страдалих срба, и даље има оних који се налазе на листи несталих, један број страдалих се не налази на овом споменику, а знамо да их има.Ово није коначан списак оних који су страдали на подручју Општине Исток – истакла је Гордана Ђекановић, испред Удружења ’’Косметски страдалници’’.

Пут повратка оних који су се вратили није био нимало лак, али упркос недаћама које су их задесиле, жеља за повратком била је јача.

– Мучили смо се када смо се вратили, али уз помоћ добрих људи успели смо да опстанемо.За сада немамо већих проблема, добро нам је, само што немамо више снаге, али нигде лепше нема него у свом селу –  изјавила је Марта Ристић. – Лепо је када се окупимо да играмо фудбал, али за нас девојке проблем је што немамо где да изађемо, опасно је да излазимо увече – навела је Исидора Ђурић.

Присутнима се обратио и председник привременог органа општине Исток Малиша Ђурић који је истакао да ова локална самоуправа кроз програме Владе Србије настоји да промовише самоодржив опстанак повратника.

– У оквиру програма помоћи, успевамо да мотивишемо веће учешће повратника у процесу бављења пољопривредном производњом и на тај начин стварају се услови за производњу  конкурентних пољопривредних производа на тржишту, које није увек благонаклоно према повратницима. Пружена је помоћ у виду пољопривредних машина и прикључака, помоћ у грађевинском материјалу, у оквиру социјалног програма реализује се помоћ за најугроженије – нагласио је Малиша Ђурић, председник Општине Исток

Осојане је прво и највеће село у Општини Исток, где је након 1999. године дошло до повратка расељених и у њему и околним српским селима данас живи око пет стотина Срба повратника.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•