Бањска

Кратка историја

Манастир Бањска је задужбина српског краља Милутина, подигнута између 1313. и 1317. године у селу Бањска код Звечана. Посвећен је Светом архиђакону Стефану и представљао је један од највећих духовних и културних центара Србије у доба Немањића. После векова разарања и запустелости, Бањска је данас поново жива мушка обитељ и један од симбола духовног обновљења на Косову и Метохији.

Локација

Манастир се налази на северу Косова и Метохије, у селу Бањска код Звечана, на обали речице Бањске, у подножју планине Рогозне, око 12 км северно од Звечана и Косовске Митровице.

Ктитор

Задужбину је подигао краљ Стефан Урош II Милутин, један од најмоћнијих владара српске средњовековне државе. Храм је посвећен Светом архиђакону Стефану, а замишљен је као краљев маузолеј. Милутин је 1321. године сахрањен управо у Бањској.

Архитектура и повеља

Бањска је изграђена у рашком стилу, са елементима византијске архитектуре. Посебан значај има оснивачка повеља (хрисовуља), којом је манастиру даровано 75 села и 8 катуна, са бројним имањима и привилегијама. То сведочи о огромном духовном и економском значају Бањске у време Немањића.

Страдање и запустелост

После Косовске битке и пада српских земаља под османску власт, манастир је постепено пропадао. У једном периоду претворен је у џамију, више пута је рушен и паљен, а монашки живот је замро.

Обнова

Први конзерваторски радови на рушевинама изведени су 1939. године, а затим и крајем 20. века. Манастир је поново оживео 2004. године, када је обновљено братство и успостављен монашки живот. Данас у Бањској делује мушки манастир под окриљем Епархије рашко-призренске.

Значај

Бањска је један од најзначајнијих споменика културе Србије и сведочанство моћи и побожности краља Милутина. Као духовни центар, симбол обнове и трајања, манастир Бањска представља живо наслеђе српске историје и православне вере.