Манастир Драганац

Кратка историја

Манастир Драганац је мушки манастир Епархије рашко-призренске, посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. По предању је задужбина Светог кнеза Лазара (XIV век) и назив носи по његовој кћери Драгани. После векова страдања и запустелости обновљен је у XIX веку и поново оживео у наше време.


Локација

Манастир се налази у источном делу Косова и Метохије, у Косовском Поморављу, на валовитим шумовитим брдима надомак средњовековне тврђаве Ново Брдо и града Гњилана.


Ктитор и оснивање

Најстарије познато писано помињање манастира је у Раваничкој повељи из 1381. године. Народно предање га приписује кнезу Лазару, а веза са Новим Брдом (рудничко-трговачким средиштем) природно објашњава значај ове светиње у средњем веку.


Архитектура и светиње

Данашња црква подигнута је на темељима средњовековне светиње у периоду 1865–1869. Над западним вратима стоји натпис из 1868.: храм је подигнут „у име Сабора архангела Михаила и Гаврила“, уз дозволу султана Абдулазиза и благослов митрополита Мелетија.


Страдање и обнова

Област Новог Брда тешко страда после 1455. и под Турцима; о манастиру се наредних векова мало зна. Обнова почиње иницијативом локалних Срба 1865, уз прилоге кнеза Михаила и руског конзулата; у XX веку светиња опет трпи насиља и пустошења. Крајем XX–почетком XXI века оживљава монашки живот: 1997/1999 долази јеромонах Кирило, а од 2011. настојатељ постаје јеромонах Иларион; маја 2022. изабран је за епископа новобрдског, а децембра 2022. за настојатеља је постављен монах Јустин.


Савремени живот

Драганац је данас живо општежиће и духовно средиште Косовског Поморавља: редовно богослужење, гостопримство, манастирске радиности и образовни програми окупљају вернике из земље и дијаспоре. Манастир је једина жива општежитељна обитељ у источном Косову и снажна веза са старим предањем овог краја.


Значај

Драганац сведочи континуитет православног живота у источном Косову: од средњовековних корена, преко XIX-вековне обнове, до савремене мисије. Као светиња посвећена Архангелима, повезује литургијски живот, народне саборе и идентитет Срба у Поморављу.