Објављено: 23/08/2025
Измењено: 02/09/2025
Манастир Гориоч
Кратка историја
Манастир Гориоч је средњовековна задужбина краља Стефана Дечанског, подигнута у XIV веку у знак благодарности Светом Николи Чудотворцу за чудесно исцељење, што је, по једном од предања, разлог како је манастир и добио име – ослепљење је некад вршено усијаним гвожђем, које је приношено очним зеницама, и оне би изгореле – од тога „изгореле“ или „огореле“ очи – Гориоч. Манастир се у неким старим списима помињао и као Огориоча, али се то име није дуго задржало. Манастир је данас је жива женска обитељ Епархије рашко-призренске и једно од духовних средишта Метохије.
Локација
Гориоч се налази западно од града Истока, на падинама Мокре Горе (део Проклетија). Смештен у живописном окружењу шума и извора, манастир представља природно духовно уточиште у срцу Метохије.
Архитектура и светиње
Главни храм посвећен је Светом Николи Чудотворцу. Изграђен је у духу рашке градитељске школе, а унутрашњост је красила фрескописна декорација, делимично очувана до данас. Манастир је у прошлости био познат по исцелитељским својствима, нарочито за болести очију.
Историја страдања
Нажалост, манастир је средином 15. века до темеља сравњен од Турака, тако да се о том првом манастиру и не зна много. Помиње се у старим дечанским списима као дечански метох, али не постоје неки већи детаљи о манастиру. Претпоставља се да је био старији од Дечана, с обзиром да Св. Краљ није стигао Дечане за живота да заврши.
Обновљен је приликом обнове Пећке Патријаршије под Патријархом Макаријем Соколивићем, али о том периоду немамо неких ближих информација.
Године 1840. поново је срушен до темеља.
Обнова је започета брзо, не зна се тачно кад, али се сигурно зна да је већ 1870. године био потпуно обновљен. На старим темељима подигнута је црква која и до данас постоји.
Пошто је манастир био метох Високих Дечана, дечански монаси су се смењивали у њему. Године 1943. јеромонах Никодим (Радосављевић) је убијен од стране балиста, и манастир је запустео. Са завршетком Другог светског рата, мештани су почели сами да обнављају манастир, а кад је блаженопочивши Патријарх Павле постављен за епископа Рашко – Призренског, они га моле да манастир заживи, с обзиром да је и парохијски свештеник убијен за време рата. У Дечанима тада није било довољно монаха да би могли да пошаљу некога, тако да манастир по први пут у својој историји постаје женски. Са благословом Патријарха Германа из манастира Будисаваца прелази монахиња Саватија, која касније одлази да обнавља манастир Зочиште, а у Гориоч долази игуманија Анастасија (Несторовић) са сестрама.
Савремени живот
Данас је Гориоч активан женски манастир. Сестринство се бави рукодељама, а манастир прима и многобројне ходочаснике.
Манастирска ризница је скромна, с обзиром да је манастир много страдао. У манастиру се чува 16 икона, које датирају од 15 – 17 века, од којих су 11 стално изложене у храму.
Манастир није страдао у рату 1999. године, као ни за време погрома 2004. захваљујући војницима из Шпанског контигента КФОР-а.
Настојатељица манастира је Монахиња Анастасија (Богдановић).
Контакт телефон +383 49 776 239
