Објављено: 14/08/2025
Измењено: 14/08/2025
Коначни судски епилог: Правоснажна пресуда оптуженима због финансијских малверзација у Епархији рашко-призренској након петнаест година
Након петнаестогодишњег судског процеса, Апелациони суд у Београду донео је 15. априла 2025. године коначну и правоснажну пресуду у случају финансијских малверзација у Епархији рашко-призренској у периоду до 2010. године.
Овом одлуком, бивши архимандрит Симеон (Дејан) Виловски, власник грађевинског предузећа „Раде Неимар“ Предраг Суботички и архитекта Јелена Шубаревић осуђени су за тешка кривична дела, чиме је стављена тачка на један од најжалоснијих случајева злоупотребе положаја унутар Српске православне цркве у новијој историји.
Поступак је покренут још 2010. године на темељу истрага које су спроведене у Епархији након што се посумњало у нерегуларност финансијског пословања. Наиме, Комисија Св. Архијерејског Синода СПЦ на челу са тадашњим Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким, а садашњим Високопреосвећеним Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем ангажована је по одлуци Св. Архијерејског Сабора од 2005. године у истраживању неправилности у пословању Епархије Рашко-призренске због више притужби да се отворено крше правила пословања предвиђена Уставом СПЦ. Након извештаја поменуте Комисије Светог Архијерејског Синода у мају 2006. год., о бројним злоупотребама, а потом и одлуке Светог Архијерејског Сабора СПЦ у јуну исте године, уследио је црквено правни процес који је довео до утврђивања бројних канонских прекршаја неколико клирика Епархије рашко-призренске. Основане сумње да су почињена и кривично правна дела резултирале су и подношењем кривичне пријаве Вишем јавном тужилаштву у Београду 2010. године, што је био и један од кључних разлога за увођење принудне управе од стране Синода СПЦ, како би се средило стање у самој Епархији и, коначно, избора садашњег епархијског Архијереја, Његовог Високопреосвештенства Митрополита Теодосија 18. новембра 2010. године, након вишемесечне администратуре блаженопочивших мјестобљуститеља Епархије, умировљеног Преосвећеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија и Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
Судска истрага је обухватала и бившег епископа Артемија (Радосављевића), који је преминуо у новембру 2020. године, током трајања поступка, због чега је процес против њега обустављен. У периоду између 2010 и 2015. године, бивши епископ је одлукама Светог Архијерејског Сабора СПЦ 19. новембра 2010. године лишен архијерејског чина и враћен у ред лаика, а потом и изопштен из Српске православне цркве 28. маја 2015. године, због низа утврђених тешких канонских прекршаја.
Такође треба поменути да је поменути бивши архимандрит Симеон (Дејан) Виловски, 27. маја 2010. године лишен свештеничког и монашког чина и враћен у ред лаика са искључењем (одлучењем) од црквене заједнице. Виловски се оглушио о црквену пресуду и од тада борави у Грчкој.
Првостепена Пресуда и Утврђена Кривица
Виши суд у Београду је 16. септембра 2024. године донео првостепену пресуду којом су окривљени проглашени кривим. Суд је утврдио да су оптужени, кроз сложену шему фиктивне документације, извлачили новац из епархијске касе намењен обнови и изградњи манастира и цркава на Косову и Метохији. Кључни докази су били мањкава и фиктивна градилишна документација, али и читав низ сведочења који су изнесени током судског процеса.
На основу тога, Виши суд је осудио:
- Симеона (Дејана) Виловског за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву и за још једно самостално дело злоупотребе положаја одговорног лица , на јединствену казну затвора од 2 године и 6 месеци. (Виловском се судило у одсуству јер је остао недоступан надлежним државним органима).
- Предрага Суботичког, као одговорно лице предузећа „Раде Неимар“ које је радило читав низ пројеката обнове и градње више цркава и манастира у Епархији рашко-призренској, за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву , на казну затвора од 4 године и
- Јелену Шубаревић, као надзорни орган, за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву , на 1 годину кућног затвора уз електронски надзор.
Будући да су на првостепену пресуду уложене жалбе, како од стране одбране оптужених, тако и од стране опуномоћеног представника Епархије, коначну и правоснажну одлуку донео је Апелациони суд у Београду, 15. априла 2025. године.
Одлука Апелационог Суда и Коначни Исход
Апелациони суд је одбио жалбе тужилаштва и одбране као неосноване, али је усвојио део жалбе пуномоћника Епархије. Преиначио је одлуку о надокнади штете, наглашавајући законски примат имовинскоправног захтева оштећеног. Тиме су окривљени поред већ поменутих пресуда обавезни да Епархији надокнаде и штету коју је претрпела.
У складу са одлуком Апелационог суда Симеон (Дејан) Виловски је поред већ одређене пресуде затвором дужан да исплати штету Епархији у износу од 6.467.450,00 динара. Виловски је, иначе, суђен у одсуству јер се од 2010. године налази у Грчкој. Предраг Суботички је дужан да исплати Епархији 15.756.281,47 динара, а предузеће „Епархијски центар Раде Неимар“ д.о.о.: 39.304.998,77 динара. Поред тога од Симеона Виловског се трајно одузима имовинска корист од 3.365.111,62 динара, која ће бити уплаћена у буџет Републике Србије.
Коначном осуђујућом пресудом потврђени су сви кључни наводи Епархије рашко-призренске о бројним злоупотребама финансијске природе. Епархија ће истрајати у напорима да се сва средства, за која је правноснажно утврђено да су нелегално отуђена, врате Епархији, како би се на тај начин коначно испунила правда на коју се чекало 15 година и тако поврати поверење верника и институција које су помагали Епархију.
Штета коју је претрпела Епархија рашко-призренска и имовинско правни захтев који је истакнут од стране пуномоћника, био је вишеструко већи , али је смањен услед обуставе кривичног поступка против бившег епископа Артемија (Радосављевића), који је преминуо у новембру 2020.године. Обустава кривичног поступка се односила на већи број кривичних дела, и самим тим имовинско правни захтеви у односу на та кривична дела нису више могли да буду реализовани.
Значај судског епилога за разумевање минулих догађаја у Епархији
Окончање овог маратонског судског процеса је од посебног значаја за разумевање бурних догађаја у Епархији рашко-призренској који су кулминирали 2010. године, посебно у контексту ширења бројних нетачних и неоснованих тврдњи да су и канонске оптужбе против једног броја клирика, као и кривичне оптужбе против поменутих и осуђених лица наводно део политички мотивисане завере. Независним и транспарентним судским процесом потврђене су тешке повреде закона финансијским малверзацијама. Црквено-канонски одлуке против лица која злоупотребила не само своје црквене положаје, већ и поверење верног народа, потврђен је и на пољу кривичних прекршаја закона. Оба ова процеса, иако различита по својој природи, дају много јаснију слику потресних збивања у Епархији рашко-призренској у периоду када се она суочавала са веома тешком ситуацијом на Косову и Метохији.
Епархија рашко-призренска, која се након свих тих догађаја духовно и материјално опоравила захваљујући помоћи целе наше Цркве, бројних верника и добротвора, изражава захвалност свима који су помогли да се целовитије сагледа тај период који је довео не само до отуђивања новчаних средстава Епархије ради личне користи појединаца, већ и бројних кршења црквено-правног поретка и стварања неканонских структура. Ове групе, које воде бивши свештеници и монаси Епархије и данас на канонском простору СПЦ фунционишу као парасинагога и нажалост, причињавају велику духовну штету онима који им у незнању следују и цепају јединство Светосавске цркве. Епархија рашко-призренска остаје у чврстој вери да наша Црква стрпљивом борбом за истину и правду показује пре свега одговоран однос према верницима, нарочито у једном од најтежих периода историје Српске православне цркве на просторима Косова и Метохије.
