Саопштење Епархије рашко-призренске поводом нетачних тврдњи о наводном премештању Епархијског седишта и нелегалне градње

Поводом низа јавних иступа у медијима и на друштвеним мрежама у вези са радовима у комплексу цркве Светих апостола Петра и Павла у Новом Пазару, Епархија рашко-призренска Српске православне цркве сматра својом дужношћу да се јавности обрати чињенично, одговорно и без полемичког тона, ради разјашњења више нетачних и политички обојених тврдњи које су последњих дана пласиране.

Питање седишта Епархије – чињенично и канонско стање

Духовно, канонско и историјско седиште Епархије рашко-призренске налази се у Призрену и у манастиру Грачаница где су епархијске канцеларије и то остаје непромењено. Ни једном одлуком, ни саборском ни административном, није измењено канонско седиште Епархије, нити је покренут поступак његовог премештања.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на челу са Патријархом српским је 18. маја 2017. године донео одлуку да, поред историјског и духовног седишта у Призрену (Грачаници), Епархија рашко-призренска може имати и административно седиште са службеним просторијама у Новом Пазару. Ова одлука донета је у складу са Уставом Српске православне цркве и представља допуну постојећег устројства, а не његову измену.

Одлука је затим спроведена у складу са прописима Републике Србије и регистрована у Регистру цркава и верских заједница код надлежног Министарства правде. Упис административног седишта у Новом Пазару није променио ни статус ни идентитет Епархије, нити је дотакао њено канонско седиште у Призрену.

Разлог успостављања административног средишта у Новом Пазару (Старом Расу) није политички, нити лични. Епархија рашко-призренска обухвата простор Рашке области и Косова и Метохије. С обзиром на ширину и сложеност тог простора, потребно је обезбедити адекватне административне услове за пастирско и организационо деловање, у складу са правним системом Републике Србије.

Посебно наглашавамо да изградња Епархијског центра код цркве Светих апостола Петра и Павла има за циљ да се посвети већа пажња Рашкој области, у времену када је очување духовног, културног и националног идентитета од суштинског значаја за живот нашег народа на тим просторима. Намера епископа није напуштање Косова и Метохије, већ управо супротно, јачање присуства Цркве у свим деловима Епархије, укључујући и историјску област Рашке, која је темељ нашег духовног наслеђа. Са изузетно тешком ситуацијом на Косову и Метохији, постојање и деловање Епархије и на простору Рашке области од кључног је значаја за опстанак Цркве, верног народа и светиња на Косову и Метохији јер оба дела Епархије чине међусобно повезану и органску целину.

Петрова црква у Старом Расу била је седиште рашких архијереја и митрополита. Стварањем услова да и у савременом времену ова светиња добије одговарајућу пажњу и институционални значај градњом епархијског седишта представља чин поштовања историје и одговорности према народу, а не било чију самовољу или „хир“.

Чињенице у вези са пројектом ревитализације и изградње Епархијског центра

Што се тиче самог пројекта ревитализације и изградње Конака у комплексу Петрове цркве, важно је подсетити на следеће чињенице:

Пројекат има континуитет од средине деведесетих година, када је израђено идејно решење уређења комплекса. То решење разматрала је Републичка комисија за средњовековно наслеђе.

Године 2009. пројекат је достављен Међународном савету за споменике и локалитете ICOMOS, саветодавном телу UNESCO-а, који је дао позитивно мишљење на концепт обнове у оквиру постојећих габарита. У истом мишљењу изричито је наведено да није прихватљиво повећање висине, капацитета и обима објекта.

Ново идејно решење из 2022. године у потпуности је задржало раније одобрене габарите. Нису повећани ни квадратура ни висина објекта. ICOMOS не забрањује промену намене објекта унутар постојећих оквира, али строго забрањује проширење, што је у потпуности испоштовано.

Пројекат је прошао све законом предвиђене фазе: издавање локацијских услова, решење о условима техничке заштите, стручну контролу Ревизионе комисије Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, те је 12. септембра 2024. године добио грађевинску дозволу. Сви радови изводе се под стручним надзором Републичког завода за заштиту споменика културе.

Наводи да се угрожава статус локалитета „Стари Рас и Сопоћани“ на Листи светске баштине нису засновани на чињеницама. UNESCO не даје директне дозволе за појединачне пројекте, а надлежно саветодавно тело ICOMOS дало је ограничења која су у потпуности испоштована. Стручне институције су јасно нагласиле да радови изведени у складу са одобреним пројектом не представљају ризик за статус локалитета.

Археолошка истраживања спровођена су у периоду 2011–2022. године. Откривени остаци нису угрожени, нити ће бити уграђени у нову конструкцију. Они ће бити заштићени, наткривени и доступни јавности. Пројектом се примењује принцип јасне разлике између старог и новог, у складу са савременим конзерваторским стандардима, како би се очувала аутентичност споменика и избегла било каква историјска реконструкција без научног утемељења.

Након добијања свих законских процедура Патријарх Српски Порфирије је 2. маја 2025. године у пратњи архијереја посетио цркву Светих апостола Петра и Павла, у Расу, где је освештао и положио камен темељац за нови конак који ће служити као Епархијски центар.

На пснову свега реченог, тврдње о „неконтролисаној градњи“, „надвисивању цркве“, „градњи преко некрополе“ или „угрожавању светске баштине“ нису у складу са званичним ставовима и документима надлежних институција.

Епархија рашко-призренска у поменутим питањима поступала је искључиво у складу са саборским одлукама Српске православне цркве, важећим законским прописима и стручним смерницама институција за заштиту културног наслеђа.

Намера епископа и Епархије није ни политичка ни лична, већ пастирска и историјски одговорна: да се у времену бројних изазова посвети већа пажња Рашкој области, ради останка нашег народа, очувања духовне баштине и достојанственог присуства Цркве у свим деловима Епархије.

Епархија је искрено благодарна свим имституцијама које су омогућиле почетак градње новог епархијског центра и дубоко жали због неодговорних и нечињеничних изјава појединаца у медијима и на друштвеним мрежама којима се обмањује јавност и подстичу напади на СПЦ. 

Остајемо отворени за добронамерни дијалог заснован на проверљивим чињеницама и стручним аргументима, уверени да је очување културног и духовног наслеђа могуће само кроз сарадњу Цркве, институција и друштва у целини.