Угрожена специјална заштићена зона српског православног манастира Богородице Хвостанске код Истока

 

НЕОВЛАШЋЕНИ ВЕРСКИ ОБРЕД ПРАЋЕН НАЦИОНАЛИСТИЧКИМ
ПОРУКАМА РАЗДОРА И НЕТРПЕЉИВОСТИ

На археолошкком локалитету средњовековног манастира Богородице Хвостанске, у селу Студеница код Истока, унутар законом установљене специјалне заштићене зоне, у среду 23. јула 2025. године, одржан је јавни скуп са верским обредом без знања и сагласности СПЦ. Овај чин представља директно кршење одредби Закона о специјалним заштићеним зонама. Током обреда римокатолички свештеник са Косова, Фран Кољај, одржао је говор са отвореним националистичким порукама, користећи запаљиви језик који подстиче међуетничку и међуверску мржњу, у очигледној намери погрешне интерпретације историјски документованих чињеница и ради присвајања наслеђа Српске православне цркве (видети доле транскрипт говора).

Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује ово тешко кршење закона као наставак низа провокација усмерених против СПЦ, и ургентно позива међународне субјекте да се активно ангажују на заштити угрожених верских и културних добара СПЦ, и обезбеде поуздане међународне гаранције Цркви у условима све учесталијих кршења важећих правних норми и одсуства адекватних реакција косовских институција.

Историјски преглед

Средњовековни манастир Богородице Хвостанске реконструисан је на темељима старије базилике током треће деценије 13. века. Изграђен је у препознатљивом архитектонском стилу рашке школе, под црквеним покровитељством након успостављања Српске православне епархије Хвостанске 1219. године, епископског седишта које је основао Свети Сава. Манастир је остао у непрекидној литургијској употреби Српске православне цркве све до краја 17. века, о чему сведочи богатство сачуваних документарних извора и црквених артефаката. Након тога, манастир је претрпео оштећења у бурним историјским догађајима, запустео је, а грађа је постепено одношена.

Данас су на овом месту сачувани само остаци велике средњовековне цркве, пратећих објеката и утврђења. Локалитет је темељно истражен од стране истакнутих археолога у последњим деценијама, уз обимну документацију која је сачувана. Бројни средњовековни натписи и документи из 13. века и касније сведоче о духовном и историјском значају овог светог места.

Будући да је реч о верском и културном добру од изузетног значаја, око остатака цркве Богородице Хвостанске је 4. јуна 2008. године, уз више од четрдесет других већих или мањих заштићених зона које обухватају српске средњовековне цркве и манастире, успостављена Специјална заштићена зона у пречнику од 100 метара, у складу са Законом о специјалним заштићеним зонама. Унутар ове зоне, никакве забрањене или ограничене активности, укључујући јавна окупљања, не могу се одржавати без претходне сагласности СПЦ и Савета за спровођење и надгледање.

Неовлашћени верски чин и запаљиве поруке

Према јавно доступним доказима, укључујући фотографије и видео-снимке, група косовских Албанаца предвођена римокатоличким свештеником са Косова, Франом Кољајем, извршила је 23. јула 2025. године на археолошком локалитету средњовековне српске православне цркве, унутар специјалне заштићене зоне, неовлашћени верски обред.

Током овог чина свештеник Кољај је одржао је политички говор са изразито националистичким садржајем, заговарајући нетрпељивост према лицима која нису албанског етничког или римокатоличког порекла, посебно усмеравајући нападе на православне Србе и муслимане, што се види из говора и без икакве историјске и правне основе називајући добро документовани српски православни манастир „етнички албанским и илирским“. На фотографијама се виде лица која више личе на политичке следбенике него на вернике, што читав чин чини отвореним скрнављењем свештеног места. Овај поступак уједно представља озбиљну злоупотребу верске службе у политичке и националистичке сврхе. Није познато да ли је ова најновија провокативна злоупотреба верског обреда и простора изведена уз знање или одобрење католичког бискупа на Косову.

Важно је истаћи да је сличан провокативан чин на археолошком локалитету српске православне цркве у Новом Брду, унутар Специјалне заштићене зоне, изведен 2018. године, након чега је Патријаршија СПЦ упутила званично писмо Ватикану, изразивши дубоку забринутост због злоупотребе религије на Косову и Метохији ради отвореног подстицања верске нетрпељивости и раздора, као и због крајње провокативног коришћења археолошких локалитета и Специјалних заштићених зона. (Римокатоличка миса служена на темељима православног храма Св. Николе у Новом Брду – Епархија Рашко-призренска изразила озбиљно разочарење и протест | Званична интернет презентација | Епархија Рашко-призренска српске православне цркве)

Изазови са којима се суочава СПЦ на Косову и Метохији

Епархија рашко-призренска наглашава да је ово само најновији у низу инцидената који показују забрињавајућу ерозију њених права и слобода, која се или отворено занемарују, или произвољно тумаче. Бројни су инциденти на које косовске институције нису правно реаговале или су их чак потпуно игнорисале. Истовремено отворени напади на СПЦ у појединим медијима и на друштвеним мрежама, стварају атмосферу потпуне некажњивости за незаконита дела усмерена против Цркве и њеног наслеђа на Косову и Метохији.

Нажалост, након две деценије упорних јавних клевета, историјског ревизионизма праћеног промоцијом провокативних националистичких наратива, лажног представљања, негирања идентитета, континуираног ширења говора мржње против Српске Православне Цркве, као и насилних упада у цркве и учесталих кршења Закона о специјалним заштићеним зонама, које су првенствено успостављене ради заштите културног и верског наслеђа СПЦ, овакви незаконити акти све се чешће спроводе без икаквих правних последица.

Српска Православна Црква ће детаљно размотрити све расположиве правне могућности ради покретања поступака против починилаца овог чина, који се може тумачити као кривично дело, као и због кршења Закона о специјалним заштићеним зонама. Међутим, услед вишегодишњег институционалног немара и селективне примене закона који се односе на насиље над објектима СПЦ, постоји озбиљна бојазан да ће и овај најновији инцидент остати несанкционисан.

Овај немили догађај, као и други у последњим годинама који све више задиру у гарантована права Цркве, показује до ког је степена нарушен правни оквир који регулише живот СПЦ. Ови догађаји наглашавају хитну потребу за јачањем правног статуса Српске Православне Цркве на Косову, у складу са међународним иницијативама, како би се обезбедило трајно присуство и сигурност њеног свештенства, монаштва и верника, као и ефикасна заштита њеног културног и верског наслеђа под снажним међународним гаранцијама.

Епархија рашко-призренска
Српске православне цркве
Грачаница, 28. јул 2025. године

Вест о овом догађају је објављена на порталу Drini.us као и на Фејсбуку: После пет стотина година у Студеници и Буримиту (Истоку), прва миса је одржана близу темеља древне католичке цркве…! – DRINI.us (директни превод чланка преко Google translate)

https://www.facebook.com/share/v/1By7eCT17n/?mibextid=wwXIfr

_________________________________

ТРАНСКРИПТ ГОВОРА ФРАНА КОЉАЈА
Говор је одржан на археолошком локалитету манастира Богородице Хвостанске, у оквиру специјалне заштићене зоне, 23. јула 2025. године

ВИДЕО: https://www.facebook.com/share/v/1By7eCT17n/?mibextid=wwXIfr

Римокатолички свештеник Фран Колај тренутно је на служби при цркви Светог Аврама у Лапушнику, општина Глоговац. Године 2015. служио је у цркви Светог Антуна у селу Глођану код Пећи, где је био на служби две до три године.

Српски превод транскрипта говора:

„Свака религија која утиче на наш национални идентитет, свака религија која негира наша историјска права, наше историјске споменике је неприхватљива за наш албански народ. Природни инстинкт човека јесте да улепшава и идеализује живот како би истакао добре стране свог живота, своје уметничке, естетске и верске вредности и креативност као израз живота и одговорности.

Драги сународници, многе наше културни и верске објекте који су припадали Католичкој цркви, узеле су две силе које су нам биле мрачне, Османско царство и Српско царство, заједно су сарађујући узели нашу историју у своје руке. Србија са веома снажним утицајем у то време у Османском царству, а данас са председником Ердоганом има само један циљ, да се албански народ не назива албанским, да се зове како год жели, католички, муслимански, атеистички, али не и албански, а све са циљем да ова земља припадне Србији.

Али одговорићемо и Ердогану и Србији као што смо одговорили и на последњи рат, иако нисмо били спремни, али смо имали љубав према домовини и историјској истини албанских споменика и културе. Одговорили смо вам и победили у рату, за многе је то било немогуће, али на крају, 10. јуна 1999. године, српске снаге су се повлачиле ка Београду, док су Ослободилачка војска Косова и сви остали сегменти албанског друштва марширали ка Приштини, уз аплауз, осмехе и љубав народа према нашим ослободиоцима.

Овде имамо и Александра – команданта Шаље, једног од многих команданата. Земљаци, не бојмо се да подигнемо глас за идентитет, и не дозволимо да се наш идентитет данас зове другачије, а не албански. Али, ми смо Албанци данас, Албанци јуче и Албанци сутра расути по многим земљама, а сутра уједињени у једној земљи. Позивам вас све, са нашим позитивним личним, породичним, друштвеним, институционалним, политичким, војним и пре свега академским снагама, да ујединимо снаге које су у крви и патњи нашег народа, крвљу којом је заливен сваки длан наше земље, како каже Јеванђеље, да добро радимо на овој земљи заливеној крвљу како бисмо уживали у плодовима стотину пута, шесдесет пута, тридесет пута. Не бојмо се, већ да заједно корачамо ка уједињењу наших албанских земаља.“

 

Оригинални транскрипт говора на албанском:

“Cdo religjion qe e prek identitetin tone kombetar, cdo religjion qe e mohon te drejten tone historike, monumentet tona historike eshte i pa pranueshem per popullin tone shqiptar. Instinkti natyror i njeriut deshiron ta zbukuroj dhe ta idealizoj jeten per ti nxjerre ne pah anet e mira te jetes se tij, vlerat dhe krijimtarine e vet artistike, estetike dhe religjioze si shprehje jetesore dhe e pergjegjesise.

Te dashtun bashkeatdhetar, shume objekte tona kulturore edhe fetare qe i perkisnin kishes katolike, dy fuqi per ne te erreta, mbreteria otomane dhe mbreteria serbe, se bashku duke bashkpunuar na e morren historine ne duar te veta; Serbia me ndikim shume te fuqishem atehere ne mbreterine otomane, dhe sot me presidentin Erdogan e kan vetem nje qellim qe populli shqiptar te mos quhet shqiptar, te quhet si te doj, katolik, musliman, ateist, por jo shqiptar – me qellim qe kjo toke ti takoj Serbise.

Por ne do i pergjigjemi edhe Erdoganit edhe Serbise sic u pergjigjem me luften e fundit, edhe pse nuk ishim te pergaditur por e kishim dashurine per atedheun dhe te verteten historike te monumenteve dhe kultures shqipetare. Ju pergjigjem dhe fituam luften, per shume kend e pamundshme, por ne fund te fundit, me 10 qershor 1999 forcat serbe ishin drejt Beogradit, ndersa Ushtria Clirimtare e Kosoves dhe gjitha segmentet tjera te shoqerise shqiptare marshuan ne Prishtine, me duartorkitje, buzeqeshje dhe dashuri te popullit per clirimtaret tane. Ketu e kemi edhe Aleksandrin – komandat i Shales, nje nder komandantet e shumte. Bashkeatdhetar, mos te kemi frike te ngrisim zerin per identitetin, dhe mos te lejojme qe identiteti yne sot te quhet ndryshe e jo shqiptare. Por, ne jemi sot shqiptar, dje shqiptare dhe neser shqiptare te shperndare ne shume shtete, e neser te bashkuar ne nje shtet.

Ju ftoj te gjitheve, me forcat tona pozitive individuale, familjare, shoqerore, insitutcionale, politike, ushtarake e mbi te gjitha akademike,  qe ti bashjkojme forcat qe ne gjakun dhe ne vuajten e popullit tone, me ate gjak qe secila pellembe e tokes sone eshte ujitur, sic thote Ungjilli kjo toke e ujitur me gjak ne ta punojme mire qe te shijojme frytet 100 fish, e 60 fish, e 30 fish. Te mos kermi frike por se bashku te ecim drejt bashkimit trojeve tona shqiptare.”

——————

Правнe референце:

1. Закон бр. 03/L‑039 о специјалним заштићеним зонама (Косово, донет 20. фебруара 2008. године, објављен 4. јуна 2008. године) – чланови 1, 3 став 1, 4. Утврђује правни оквир за специјалне заштићене зоне и забрањује активности без претходне сагласности СПЦ и Савета за спровођење и надгледање.
2. Закон бр. 06/L‑074 – Кривични законик Косова – Јавно подстицање и ширење етничке и верске мржње и раздора инкриминисано је чланом 141.
3. Устав Косова (15. јун 2008. године) – предвиђа примат међународних уговора о људским правима (члан 19), заштиту права заједница и културно‑верског наслеђа (Глава III, чланови 22, 62; члан 9).  Закон о заштити и унапређењу права заједница и њихових припадника на Косову – утврђује заштиту културног, верског и језичког идентитета мањинских заједница.
4. Национална стратегија за културно наслеђе 2017–2027 (усвојена 30. децембра 2016. године) – обезбеђује стратешки оквир који повезује заштиту наслеђа са одрживим развојем и помиње званично писмо косовског руководства Парламентарној скупштини УНЕСКО од 7. октобра 2015, којим се потврђују обавезе заштите верског и културног наслеђа у складу са Анексом V Планa свеобухватног статуса, у коме се руководство Косова каже: „Српска Православна Црква ће остати једина хришћанска православна организација на територији Косова, са пуним правним субјективитетом, који је гарантован новим Нацртом закона о вероисповести, израђеним уз смернице стручњака Венецијанске комисије Савета Европе.“
5. Оквирна конвенција Савета Европе о заштити националних мањина – која је инкорпорирана у Устав Косова, обавезује Косово на заштиту националних, етничких, верских и језичких заједница.
6. Европска конвенција о људским правима и Међународни пакт о грађанским и политичким правима – директно применљиви по Уставу; гарантују верску слободу, слободу окупљања и недискриминацију.
7. Резолуција Савета безбедности УН 1244 (1999) – утврдила обавезе УНМИК-а у заштити културног и верског наслеђа на Косову. Резолуција 1244 представља основни правни мандат КФОР-а за обезбеђивање безбедног и сигурног окружења на Косову, истовремено пружајући статусно неутралан оквир у оквиру којег ЕУЛЕКС делује ради подршке институцијама владавине права, омогућавајући њихову комплементарну и координисану улогу у региону.
8. Ахтисаријев свеобухватни предлог, познат као Ахтисаријев план, представља уставни и политички основ за заштиту права невећинских заједница и културног наслеђа на Косову и даље служи као полазна основа за тумачење и примену правног система. Посебно је значајан у погледу права Српске Православне Цркве (нпр. специјалних заштићених зона у складу са Анексом V) и српске заједнице, уз истовремено усклађивање са међународним обавезама утврђеним Резолуцијом СБ УН 1244 и стандардима ЕУ.