ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ У ДЕЖЕВИ ПОВОДОМ 850 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА СВЕТОГА САВЕ

У суботу 25.10. 2025. године, освештан је храм Светога Саве у Дежеви, крај Новог Пазара поводом 850 година од рођења Светога Саве, који је организовала Српска православна црква, Епархија рашко – призренска и СПЦО за Рашку област.

Освећење храма је обавио Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско – карловачки и Патријарх српски господин Порфирије уз саслужење Високопреосвећених и Преосвећених архијереја:црногорско-приморског Јоаникија, шумадијског Јована, жичког Јустина, милешевског Атанасија, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, нишког Арсенија, захумско-херцеговачог и стонско-приморсог Димитрија, бихаћко-петровачог Сергија, будимљанско-никшићког Методија, ваљевског Исихија, шабачког Јеротеја, новобрдског Илариона и мохачког Дамаскина, као и свештенства и монаштва наше Цркве.

Свечаности су присуствовали и: г. Никола Селаковић, министар културе; г. Дејан Вук Станковић, министар просвете; г. Драган Гламочић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама.

Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско – карловачки и Патријарх српски господин Порфирије у својој беседи је истакао : “У име Оца, Сина и Светога Духа. Браћо и сестре ево благословеног дана, ево радости, ево лепоте, ево пуноће, по промислу Божијем овде у нашем родном месту. Овде где је засађен корен, где је засејано семе из којег је исклијало богато стабло, велика крошња и многи плодови. Ево благослова за све нас, јер смо у свом родном месту, јер овде је рођен онај који је нас родио, родио Духом Светим, родио у Христу, родио за живот вечни, али и родио иуобличио као словесни народ, народ који носи на себи печат Христов,реч Јеванђеља Његовог, реч која рађа културу, духовну културу која јесте живот у Христу, културу која је сва умивена Јеванђељем, културу православну.

Драга браћо и сестре ово је место рођења Светога Саве, а то значи и место рођења нашега, и као што је све, где год је наш народ Светим Савом обележено и извор, и њима, и вода и брдо тако смо и ми од тада, до наших дана и сада и у векове векова обележили Светим Савом. А бити обележен, бити запечаћен, бити уобличен, Светим Савом бити син, духовна порука, духовно наслеђе Светога Саве не значи ништа друго него бити запечаћен, уобличен и рођен Христом, јер Свети Сава је био сам Христов, зато га ми не имамо само као родитеља, кога слушамо, сваку његову мисао, сваку његову реч, већ живимо речју његовом, јер то значи да живимо Христом. То браћо и сестре једноставно значи да живимо у заповестима Божијим , заповестима које се све могу свести на двојну заповест о љубави, на заповест о заједници, заповест о љубави читавим својим бићем према Богу и према ближњем као према самоме себи јер сте заповест о заједници. То је истовремено и позив да испунимо своје назначење као бића која су створена по слици и прилици Божијој, а то значи као бића заједнице. Нисмо створени да будемо самци, да будемо усамљеници, да будемо себични, самодовљни, него смо створени добивши све дарове које имамо, свако од нас од Бога да би свако од кроз свој дар потврдио један јединствени дар, а то је дар љубави.

То је дар кроз који се изграђује заједница, најпре са Богом, а онда и међусобом, јер Црква је заједница, а то је установио благодаћу Божијом у нама и нашем народу Свети Сава. Тиме су живели и нама пренели сви светитељи Божији из нашега рода, ту истину нам пренели, у њу нас увели и ми њом живимо. Живимо истином, да је Црква тело Христово, а то значи заједница верних са Христом који је глава, али и заједница међу собом, јер управо Јеванђеље које смо прочитали малопре говори о томе шта значи заједница, каква је сила и снага заједнице. Говори о томе да нико не може сам, али да заједница која је у Христу утемељена, заједница верних, заједница која извире из вере, заједница чије је дисање вера, мисао, реч, дело има снагу да и горе премешта драга браћо и сестре.

У данашњем Јеванђељу имамо слику где четворица који верују у Христу приносе једнога који је болестан, паралисан, који нема вере. Најпре је паралисан одсуством вере, па онда та парализа прелази на његово читаво тело, до мере да ништа не може сам. Шта више из Јеванђеља се наслућује и то да је он велики грешник, да је човек који живи у безакоњу телесном и духовном, далеко од Бога и далеко и од других људи, усамљено ослонивши се само на себе изгубио је сваку силу живота, оставши паралисан. А ова четворица који верују у Христа узели су у своје руке тог болесног одступника и противника свим људима, али ова четворица имајући љубав према Богу, која се излила из њиховог поверења према Богу , имали су љубав чак и према таквоме, иако није било могуће прићи Христу, они су се пробили кроз масу, кроз мноштво људи и ставили болесног пред ноге Христове. Господ видевши веру ове четворице, тј. веру заједнице, видевши слогу заједнице, видевши снагу заједнице, видевши Цркву вером, молитвом и трудом заједнице, тј. Цркве, видевши све то Господ је исцелио овог болесног.

То је оно браћо и сестре што је учинио Свети Сава за нас, учинио нама, учинио нас да будемо то што јесмо, то је управо што је поставио темељ заједнице, јер је поставио темељ Јеванђеља, јер је поставио веру у темеље нашег постојања. Он је одредио да заједница буде природа нашега постојања, заједница са Богом, а онда и заједница међу собом. Кад год је постојала такава заједница вере, љубави, разумевања, када год смо били истински једна црква, једно тело, један народ, чинили смо невиђена чуда благодаћу Божијом јер смо испуњавали Његов закон и не само то, него смо били способни да и у пуноћи разумемо друге људе и друге народе, друге вере, да градимо са њима пријатељства, да живимо заједно са њима у разумевању. Је је разумевање било начин нашега постојања, ми смо разумевали реч Божију, разумевали смо једни друге, разумевали да свако свакоме јесте потреебан и онда није било проблема ни у изграђивању разумевања заједница и мостова, заједничког живота са другима и другачијима, тј. други и другачији су постајали наши јер смо ми пре свега били своји.

Данас је драга браћо и сестре велики дан и радујмо се, јер смо овде у месту рођења Светога Саве, а то значи у месту нашега рођења. Сабрали смо се овде и осветили храм посвећен њему, Светоме оцу Сави и чули звона после ко зна колико времена да подсећају и небо и земљу да је ово место нашега сабирања, окупљања, да ће ово бити увек као што је било место нашег духовног обнављања.

Честитам свима данашњи дан и данашњи празник и молим се Богу да молитве Светом Сави и молим се Богу заједно са свима вама да молитве Светом Сави да разумемо то да је човек створен као биће заједнице, да је Србин створен као биће заједнице, а то значи не биће мржње, не биће искључивости, не биће зла, не биће себичности, не биће самодоовољности, него биће љубави, свестосавско, биће православно, биће Христово.

Нека би Господ дао да тако буде, да увек једно будемо са Христом, једно међусобно будемо сада, увек и у векове векова. Амин.”

Првојерарх Српске Православне Цркве је одликовао током свете Литургије јереја Ивана Јеремића чином протојереја.

На Светој Литургији причестио се велики број присутног народа и деце, а потом се Његовој Светости, Високопреосвећеним и Преосвећеним архијерејима , као и верном народу и присутнима обратио Његово Високопреосвештенство Митрополит рашко – призренски господин Теодосије рекавши : “Ваша Светости, Високопреосвећени и Преосвећени браћо архијереји, пречасни и преподобни оци, поштована господо министири и представници Владе Републике Србије, представници и челници града Новог Пазара, драга браћо и сестре, драга децо, данашњи дан када смо се сви овде сабрали, јесте дар Божији свима нама, дар љубави Божије верном народу овога краја који узвраћа ту љубав Господу и оцу нашем Светом Сави, првом архиепископу српском.

Ми смо се сабрали благодаћу Божијом, благодаћу Духа светога да покажемо да смо црква Божија, да само тело Христово, да живимо овај земаљски живот уперивши очи, срца и душе своје ка небу, ка оном лепшем и вечном животу.

Данашњи чин, који је обављен, благодаримо Ваша Светости и браћо Архијереји, освећење овог заветог храма Светога Саве у његовом родном селу, где је он рођен. Свети Сава се одрекао себе и са свој живот и љубав предао је Богу и Цркви и роду своме, ми тој љубави узвраћамо данас, приневши му овај наш дар, овај храм на коме смо се сви потрудили и молитвено и прилозима.

Ово је делоне само наше Епархије, већ и васцеле наше Цркве, наше државе, нашег верног народа и свих људи добре воље. Ми Господу приносимо овај дар на изградњи овога храма многи су се потрудили са својим прилозима, било је овде и великих прилога, али је било и оних као две удовичине лепте које је Господ примио и много ценио као што пише у Светом Јеванђељу.”

На предлог Митрополита Теодосија, Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве доделио је високо одликовање, орден Светог Саве другог степена, г. Вујици Ћоровићу из Драмића у знак признања за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану кроз несебичну помоћ при изградњи храма Светог Саве у Дежеви.

Архијерејском граматом митрополит Теодосије је одликовао гђу Мирјану Славковић из Краљева, архитекту храма, за постојану љубав према светој вери православној и за ревност према храму Божјем и његовом благолепију. Грамате су добили и добротвори: г. Лазар Сретеновић из Новог Пазара, г. Радиша Биорац из Козарева, г. Милутин Жижић из Новог Пазара, г. Дане Павловић из Новог Пазара, г. Желимир Анђелковић из Краљева, г. Дејан Вујсић из Београда, г. Горан Мрљеша из Новог Пазара и г. Иван Вељовић, директор предузећа „Нови Пазар – Пут“ д.о.о.