850 година од рођења Светог Саве у Дежеви

     Дана 2. маја у храму Светог Саве у Дежеви, Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Митрополита браничевског господина Игњатија, Митрополита рашко-призренског господина Теодосија, Епископа новобрдског господина Илариона, као уз бројно монаштво и свештенство Епархије рашко-призренске.

      Патријарх српски господин Порфирије је у својој надахнутој беседи, а поводом 850 година од рођења Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, истакао следеће:

,,Христос васкрсе! У том дивном поздраву којим поздрављам и грлим све вас из овога краја, из Дежеве, из целе околине, јер нема већег и лепшег поздрава и нема већег и лепшег и садржајнијег опоздрава. На Христос васкрсе поздрављајући једни друге, одговарамо ваистину васкрсе. И у тој речи садржана је сва тајна наше, али у тој речи откривају се и наше потребе и наша надања и наше молитве и наша испуњења која одувек постоје откад је човека, откад је света и века, тако ће и бити до другог доласка Христовог. Зашто? Зато што у речи Христос васкрсе ми исповедамо васкрсење Сина Божјег из мртвих, али исповедамо и потврђујемо и тајну нашега васкрсења у Њему и са Њим. Исповедамо и потврђујемо Његову победу над смрћу, победу живота, а самим тим и победу живота нашега над смрћу кроз учествовање у победи Христовој. Његовом љубављу, Његовом благодаћу, Његовим подвигом, догађајем самога васкрсења из мртвих, али и нашом вером и нашим подвигом. Све што је сваки човек који је ходио овом планетом хтео и желео, то је живот вечни, знао је и зна свако од нас – неко више свесно, неко више несвесно и подсвесно – да јесмо бића која смо створена ни из чега, али да нисмо створени за смрт, за пролазност, за ништавило него да смо створени за вечност и у то нас уверава не нешто друго, него љубав коју ми имамо у односу на своје ближње, а која је израз наше љубави према Богу и љубав коју добијамо од ближњега.

     Ако нема вечности, чему онда љубав, ако је човек само биолошко биће, једном речју, само прах и пепео, само храна црвима, нешто што је постојало и што никада више неће бити. И зато све што је човек кроз историју радио, кроз философију, науку, уметност, политику, кроз сваку своју делатност, он је хтео и покушавао да победи смрт. И наравно, знамо сви резултат човекових покушаја, нема ниједне области нашега деловања која би дала лек против смрти, колико год да смо моћни, успешни и снажни, дивни, лепи, богати. Све то има своје узрастање, свој успон, своју горњу тачку, силазну путању да би на крају престало у потпуности да постоји.

  Зато је васкрсење Христово оно за чим смо чезнули, оно што је била наша потреба и у исто време, то је одговор љубави Божје. Потврда да нас Бог бескрајно воли, безусловном љубављу, без обзира ко смо и шта смо и ком народу припадамо, на који начин се Богу молимо, иако ми знамо да су пуноћу откровења и љубави Божје као православни хришћани добили као дар од Бога у православној цркви, зато је наша одговорност много већа. У чему? Одговорност управо у томе да сведочимо Христа васкрслог. Наша радост је данас скупа јер ево служили смо Свету Литргију, сјединили се са Христом узимајући Његову крв и Његово тело, постали једно са Њим и једно међу собом. И опет учествовали, што ће тек доћи, а то је Царство Божје, које ће доћи са другим Христовим доласком у пуноћи.

  Велика је радост што смо ту Свету Литургију служили у овом храм који је посвећен, коме? Ником другом него светитељу Сави, који је наш народ и нас увео управо у ту тајну крста и васкрсења Христовог. Учинио нас да будемо сутелесници, сукрвници Христови, да будемо народ Божји, учинио да јеванђеље Христово, Његове заповести буду оруђе, буду средства која нас кроз историју обликују, која нас чине да овде и сада јесмо Тело Христово, да овде и сада живимо тајну Царства Христовог, Цартства небеског, да овде и сада читаво своје биће посвећујемо Христу и једни другима, да нам љубав буде центар живота, да нас она обликује, љубав која нема граница, која не прави разлике.

  Свети Сава је овде рођен пре 850 година, то је његов јубилеј и наш јубилеј и одавде је почео да стасава у правог човека, човека Божјег, горостаса духовног. Одлазио је на све стране света, до Египта, до Калифа Багдада, ишао на запад, успостављао мостове пријатељства и братских односа са свима и опет и на том плану показао је да је љубав смисао нашега постојања и да она пре или касније добија сваку битку и побеђује и да она мора бити спремна да прихвати омаловажавања и прогоне, да носи крст, јер крст је распеће, а у крсту је садржана његова победа.

    Овде је рођен Свети Сава и, браћо и сестре, ви, који сте одавде, да будете поносни и благословени јер овде смо сви ми рођени, сви православни Срби, овде је родно место свакога од нас. И зато смо вам дошли као рођеној браћи и рођеним сестрама да се угрејемо вашом љубављу и вашом вером и да се заједно са вама помолимо, да Господ свима нама да радост, мир и љубав и разумевање једних према другима, али и да читавом нашем народу, где год да се налази, ниспошаље свој благослов, мир, радост, јединство, да сви једно будемо у вери, у добру да се не делимо. Зато смо се сабрали и нека вас Господ благослови. Из тог разлога да вам сваку радост и свако добро свакоме појединачно и свим вашим породицама. Живели, на много година и да се видимо ускоро на освећењу овога светога храма. Христос васкрсе!“

   Његову Светост Патријарха господина Порфирија дочекао је велики број верног народа из Рашке области и чланови Култрно-уметничког друштва ,,Голија“. У току Свете Литургије Свету тајну причешћа примио је велики број верника. Након богослужења у порти храма приређена је трпеза љубави за верни народ.

Фото-текст : Верочитељ Никола Михајловић