Литургијско сабрање у манастиру Бешка

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско–приморски господин Јоаникије служио је данас свету Литургију у Манастиру Бешка, поводом манастирске славе. Митрополиту су саслуживали Његово високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит рашко–призренски господин Теодосије и Његово преосвештенство Епископ евдокијатски господин Амвросије из Цариградске патријаршије и бројно свештенство.

По прочитаном Јеванђељу, беседио је Митрополит Теодосије.

Он је подсетио да је архангел Гаврил „онај посленик Божији који јавља нама људима добре вести и планове Божије“, од јављања првосвештенику Захарији, откривања Мојсију чудесног стварања света, до јављања Пресветој Деви Марији.

– Зато је благовесник Гаврил, оно што је најчистије на Небу, дошао у дом Јосифов и јавио се Деви Марији, која је оно што је најчистије на земљи. Да јој благовести речима: „Радуј се благодатна, Господ је с тобом“ и да јој објави да ће она зачети и родити Сина, Спаситеља који ће се звати Емануил, по речима пророка Исаије. Знала је Пресвета Богородица да ће девојка зачети и родити Сина, онако како је древни пророк прорицао, али се Она обећала Господу да ће цео живот провести у девствености служећи Њему: молитвом, постом и целим својим животом. И Она, онако чедна као дете, пита архангела Гаврила: „Како ће то бити, кад ја не знам за мужа?“ Није она посумњала онако како је првосвештеник Захарија посумњао у храму, кад му је архангел Гаврил такође, крај жртвеника рекао да ће му се родити син и када је он због тога онемео. Она, будући чедна и верујући потпуно речима архангела, она је невино, као дете питала како ће то бити. У радости спремна да послужи предвечној и пресветој Тајни Божијој речима: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој.“

Скренуо је пажњу на послушност, смирење и љубав Пресвете Деве Марије.

– Она је друга Ева која је својом послушношћу и спремношћу да изврши вољу Божију искупила праматер Еву. Ону која је преступила заповест Божију и послушала савет ђавола, и због које је људски род патио у греху и у смрти. Тако овде Пресвета Богородица прима благу вест потпуно спремна да изврши вољу Божију. Да Она буде храм Божији. Много лепши, светлији и украшенији од оног Соломоновог храма у коме је обитавала слава Божија, јер се у Њеној утроби као у храму сместио Бог, Син Божији оваплоћени.

Он је рекао да се Оваплоћење Сина Божијег у утроби Пресвете Богородице догађа вољом Бога Оца, „који је превечно родио Свога Сина, а наитијем Духа Светога“ и да је то „велика тајна Божија која се одиграва и велика љубав Божија, која се показује нама недостојнима, палим људима“.

– Господ није допустио да останемо у греху, у аду, подложни смрти. Он шаље Сина Свога Јединороднога, онако како је некад праотац Аврам био спреман да жртвује свога сина јединца Исака, из љубави према Богу, верујући Богу, Његовој речи. Тако исто и Отац небески жртвује Свога Сина, шаље ради нашег спасења из превелике љубави, да Он буде жртвован за све нас и Његова пречиста крв, крв Јагњета Божијег, да нас искупи од прародитељског греха и да нас избави од смрти.

Архиепископ и Митрополит рашко-призренски Теодосије је своје јеванђелско слово закључио речима да празник Благовести сведочи радост поновног отварања Раја за нас пале људе упрљане грехом и да имамо прилику да служимо Богу и будемо подобни Њему.

– Ако чинимо добро, ако имамо милости у себи, ако чинимо реч Божију, заповест Божију вршимо. Ако се молимо Богу, постимо, имамо смирење, покајање и ако живимо врлински, овде на земљи имамо заједницу са Богом и свима светима у Цркви Божијој, а онда и на небу нас чека то исто, али много, много лепше, много боље. Господ каже да ни око није видело ни ухо чуло шта је Господ припремио онима који Му служе и који Га љубе. А они који окрећу главу од Божије светлости и који хоће нешто друго, пролазно, земаљско, привремено, који су себични, самољубиви, који не маре за реч Божију – и они ће стати пред лице Божије, али Господ, погледавши их, неће видети Свој лик на њима и окренуће Своју главу, онако како ми сада окрећемо главу од Господа и од речи Његове. Такви ће чути оне страшне, ужасне речи: „Идите од мене, проклети, не познајем вас.“

По заамвоној молитви благосиљани су славски приноси, а онда се сабранима на Светој служби Божијој обратио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије.

Он је у својој беседи нагласио да човек, ако искрено служи Господу, има ту способност да смести Бога Живога у срце, мисли и дела своја.

– Наша света вера има небеско порекло, али благодарећи Оваплоћењу Христовом, она је толико нама блиска да је по свему остала људска. Односно, све оно што је Божанско, Бог је преко Сина Свога, а можемо рећи на неки начин и преко Пресвете Богородице, саопштио и даровао нама, тако да смо се обогатили небеским богатством, небеском лепотом. Како је свима нама пријатно гледати ово плаветнило данашње – оно, наравно, само указује на лепоту духовног Неба и Царства Божијег, које је испуњено Божанским милинама, Божанском мудрошћу, лепотом, правдом, истином и љубављу. И ми све то имамо у овим светим службама које вршимо, нарочито за празнике као што је данашњи празник Пресвете Деве Богородице. Постајемо причасници Царства небеског кроз Свете Тајне Христове. Постајемо причасници Божије истине, правде, љубави, милости и доброте, и то постаје садржај – то што је божанско, небеско, постаје садржај нашег живота. Човек има ту пријемчивост да прими духовно богатство, да се стално обогаћује, да се стално просвећује и да се сједињује са Богом. Има способност, ако чистог срца служи Господу, да смести Бога Живога у срце своје, у мисли своје, у дела своја.

Митрополит је изразио радост поводом данашњег литургијског сабрања у Манастиру Бешка, старом освећеном месту и древном светилишту, које је, како је казао: „некада блистало у својој првобитној слави, а касније дуго и дуго било на распећу и под великим понижењем“, да би, како је рекао: „Божија сила и Божија љубав, као и труд нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија и мати Фотине, игуманије и сестара ове свете обитељи, и многих добротвора, честитих хришћана из наше околине и из далеких места који су притекли у помоћ овој светињи приликом њене обнове, те је опет заблистала и пропојала.“

– И ево данас овде, не знам кад је то било последњи пут, нас тројица архијереја и свештенство и монаштво и верни народ. Дивни и величанствени сабор, баш онакав како одговара овом данашњем празнику.

У наставку је владика заблагодарио Митрополиту Теодосију.

– Веома много благодаримо Митрополиту Теодосију. Нека му Бог да снаге да носи свој крст. Сви се молимо и за њега и за његово монаштво, свештенство, светиње и за верујући народ на Косову и Метохији. Народ који је стално на крсту, распећу Христовом, али је зато и најближи Христовом Васкрсењу. То наш народ овде из ових крајева добро зна и редовно иде на Косово и Метохију и посећује наше светиње. Сви желе да се моле у Високим Дечанима, Грачаници и Пећкој Патријаршији, манастиру Девичу и другим косовско-метохијским светињама. Сви се духовно обогаћујемо и јачамо вером, оном вером коју исповеда сада наш распети народ на Косову и Метохији. Иако су на распећу, увек носе радост Васкрсења.

Митрополит је упутио и речи благодарности Епископу евдокијатском господину Амвросију из Цариградске патријаршије.

– Он из те распете Цркве, Мајке Цркве, доноси нам љубав, благочестивог и толико нам драгог грчког народа. Ова светиња сведочи о нашим старим везама и са Јерусалимом и са браћом Грцима. Драго нам је што се то наставило и у наше време. Посебно нам је драго што нам долази драги Епископ Амвросије са толиком љубављу из далека. Он служи у Малој Азији, у данашњој Турској. Можемо мислити како је тамо верујућем народу, посебно свештеницима и епископима, али они са смирењем и вером носе тај свој крст и сведоче свету веру православну, и свима нама у том погледу заиста могу бити изузетан пример.

Потом је Епископ Амвросије заблагодарио митрополитима, рекавши да му је посебно драго на овој првој заједничкој служби са митрополитима Јоаникијем и Теодосијем, којег је данас први пут и видео. Он је посведочио да зна за наше распето Косово и Метохију и за страдање нашег народа, те колико су велике наше светиње тамо. Епископ Амвросије је казао да се сви моле за нас и да нас молитвено подржавају. Владика Амвросије је захвалио Господу што је на Благовести саслуживао у Бешкој и изразио је молитвену наду да наш народ никада неће оставити Пресвета Богородица.

Манастир Бешка датира из 14. века. Црква Светог Георгија је задужбина Ђурђа II Страцимировића – Балшића. Храм Благовести Пресвете Богородице са два параклиса посвећена Светом Григорију Палами и Преподобној Марији Египћанки, подигла је 1439–1440. године Ђурђева жена Јелена, рођена Хребељановић, кћи „светопочившег кнеза Лазара“, како пише изнад врата задужбине на ктиторском натпису из 1438. године.

Манастир је имао значајну улогу у духовном животу Зете, будући да се у њему одвијала интензивна преписивачка делатност. У манастирском скрипторијуму настао је 1439/40. године чувени Шестоднев старца Никона Јерусалимца. За манастир Бешку је Никон Јерусалимац 1441/42. године, духовник Јеленин, написао у преписци са њом велику књигу духовног руковођења која даје и типик за живљење, па и неопходна световна знања, познату под називом Горички зборник. Како она сведочи, на свим острвима Скадарског језера се живело по строгом скитском начину живота.

У манастиру се служи од 1997. године, а обимнија обнова манастира је започета почетком 2002. године. Игуманија ове свете обитељи је мати Фотина, која се благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија о овој светињи као настојатељица брине од Видовдана 2004. године. Звањем игуманије одликована је 2007. године, такође од стране блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

Сестринство манастира се бави иконописањем, справљањем лековитих мелема и напитака, израдом рукодела и повртарством.

Лана Остојић / О. Б.