Обележена 22. годишњица Мартовског погрома у Грачаници

Парастосом у манастиру Грачаница, полагањем белих ружа испред инсталације „MISSING“ и споменика убијенима у Погрому 17. марта 2004. године, као и комеморативном академијом у Дому културе у Грачаници, обележена је 22. годишњица Мартовског погрома над српским народом и његовим светињама на Косову и Метохији.

Парастос су служили Његово Високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, Његово преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион и игуман манастира Светих Архангела Михаило, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске.

Након богослужења, окупљени верници, породице страдалих, представници институција, локалних самоуправа, , као и представници Канцеларије за Косово и Метохију, упутили су се ка Дому културе у Грачаници, где су положили беле руже испред спомен-обележја „MISSING“.

У оквиру обележавања годишњице, у Дому културе отворена је изложба радова са ликовне колоније „Јесен у Призрену“, која се већ десет година организује као сведочанство стваралачког одговора на страдање и разарање културног наслеђа. Изложбу је отворио Епископ Иларион, истакавши да се лепотом и стваралаштвом одговара на разарање и зло:

„Ми смо се сабрали да бисмо заједно са Богом стварали нови свет. Није случајно што се тај покрет шири и ван манастирске порте – налазимо се у простору преображења, где се суморна стварност света преображава, а оком уметника сагледава у лепоти. Против ругла се боримо лепотом, против рушења стваралаштвом. Када страда народ, страдају и светиње; када страдају светиње, страда и народ, јер је Црква Божија и народ Божији“, поручио је владика Иларион.

Централни део обележавања била је комеморативна академија одржана у Дому културе у Грачаници.

Обраћајући се присутнима, Митрополит Теодосије нагласио је да се истина о Мартовском погрому мора чувати јасно, трезвено и одговорно:

„Наша Црква је и раније, као и данас, јасно осуђивала свако етничко насиље, без обзира са које стране долазило. Ми не желимо другоме оно што себи не желимо. Тражимо мир и достојанствен живот за све људе на овим просторима. На зло не смемо одговарати истом мером, нити на мржњу мржњом, јер бисмо тиме изгубили људско достојанство. Али не смемо пристати ни на заборав, ни на прекрајање истине, нити на покушаје да се страдање жртава релативизује. Пружамо руку помирења сваком човеку добре воље, али истину о Мартовском погрому морамо чувати јасно, трезвено и одговорно.

Зато се данас молитвено сећамо свих невино пострадалих, прогнаних, понижених и уплашених, свих који су остали без својих домова и свих који и данас носе крст страдања у своме срцу. Нека им Господ подари Царство небеско, а нама снагу да останемо у вери, слози, истини и љубави Христовој, да чувамо једни друге, своје светиње, памћење и достојанство, и да, упркос свим искушењима, останемо народ не очајања, већ обнове и васкрсења.“