Свечана академија у Новом Пазару поводом 850 година од рођења Светог Саве, првог Архиепископа српског

У петак 24.10. 2025. године,  у Културном центру у Новом Пазару одржана је свечана академија поводом  850 година од рођења Светога Саве, кој је организовала Српска православна црква, Епархија рашко – призренска  и СПЦО за Рашку област.

Свечана академија била је посвећена овом великом јубилеју у част рођења Светога Саве, па су у оквиру програма наступили : Хор цркве Светог Георгија из Београда, Певачка група Рашанке и Рашанкице из Новог Пазара и Културно уметничко друштво “Венац” из Грачанице, док су у позадини, присутни могли видети прелепе кадрове који су снимани у Расу и на Косову и Метохији са симболима 850 годишњице.

Његова Светост  Архиепископ пећки, Митрополит београдско – карловачки и Патријарх српски господин Порфирије у својој беседи је истакао : „Владико Теодосије, Високопреосвећене и преосвећена браћо Архијереји и сви у чину и реду, драго браћа и сестре, нема веће радости за једнога човека од те да се нађе у дому некога ко му је посебно драг и близак, да буде његов гост и да се наслађује сусретом са њим. Ту радост, сигуран сам, осећамо вечерас и сви ми сабрани у овом дивном Божјем граду, древном и славном, овенчаном Расу, а данас Новом Пазару, ганути и загрљени Авраамовским гостољубљем и братском љубављу свих вас, верног народа овог краја, на челу са Високопреосвећеним Митрополитом Теодосијем и часним оцима, монасима и монахињама који овде служе, живе и сеју реч Божју.

Пре свега, ми се радујемо што смо се окупили у земаљском завичају свима нама најдражег и најважнијег и најблискијег домаћина, нашег оца, пастира и учитеља – Светитеља Саве Немањића. Радујемо се што смо вечерас његови гости и још више –  што смо његов пород, заправо домаћи његови. Јер велика је част за једно дете када потиче од честитих родитеља и када од других чује похвалне речи о њима. А наш заједнички пре свега духовни родитељ, Свети Сава, већ осам столећа хваљен је и слављен и на небу и на земљи и од његовог духовног наслеђа сви ми живимо, крећемо се и јесмо. Радост наша је додатно увећана и двоструким поводом нашег вечерашњег сабрања. Реч је, као што нам је свима познато, о великом јубилеју Цркве Светосавске, о прослави 850. годишњице од рођења њеног устројитеља и првог Архиепископа, Светог Саве, као и о сутрашњем освећењу храма њему посвећеном, који је подигнут у Дежеви, тј. у Мишчићима, у месту у којем је давне 1175. године угледао светлост дана и где је почео да стасава у човека Божјег, у духовног горостаса.Упитаће можда неко: Црква познаје и слави само три рођендана: Христов, Богородичин и Светог Јована Крститеља, те откуда нама помисао да мењамо древне обичаје славећи рођење Светитеља Саве? На ово, са пуном сигурношћу можемо одговорити: славећи рођендан Светитеља Саве, ми не славимо само телесно рођење једнога човека, напротив, ми славимо духовно рођење читавог нашег народа и његов улазак у крило Христове Цркве Православне. То је отуда што смо ми, православни Срби, у Светом Сави и кроз Светог Саву спознали Христа, односно Он нас је, попут апостола Павла, у Христу родио Јеванђељем. Из тог разлога је Савин рођендан и наш свенародни рођендан, као што је и његово име постало синоним за српско православље – за светосавље.

Но, треба рећи и то, чудесна личност Светога Саве није се тек тако појавила у нашем народу. Бог који се о свему стара и све води на добро, почео је обраћати срца наших праотаца себи и приводити их вери хришћанској неколико векова пре Савиног рођења. Тако је учинио и са великим жупаном Стефаном Немањом, оцем Савиним, који је баш овде, у древној Петровој цркви, примио православно крштење и тако усмерио једанпут за свагда духовни ход свог народа, усмерио једанпут за свагда Христу свој народ, усмерио једанпут за свагда закону Божјем и вредностима јеванђељским. Вредностима кроз које све остале вредности које нам стоје на путу ми проверавамо и препознајемо да ли оне могу опстати и бити закон и правило нашег живота и ако то не могу, једноставно морају бити одбачене. Ове чињенице, а нарочито овај дивни храм Божји, Петрова црква као и Немањини Ђурђеви Ступови – богомоље из доба пре Светог Саве, најјасније сведоче о континуитету наше крштене историје, наше словесне историје, особито у овом благословеном крају као древном језгру српске средњевековне државе. Савина је, међутим, највећа заслуга у томе што је он, као наставак те благоверне лозе, благодаћу Божјом и својим трудом учинио да се она трајно прицепи Христу и да омеђена оквирима аутокефалне Српске Цркве доноси свој сочни род на радост и корист свим православним народима, заправо пуноћи Православне Цркве.

Плодови равноапостолног подвига Светитеља Саве расути су широм његове духовне градине – широм наше помесне Цркве, а она се протеже с краја на крај света. Ти плодови се броје милионима православних Срба у матици и расејању који се труде да не само очувају своју веру и свој идентитет, него да живе својом вером и да живе својим идентитетом, те да буду достојна деца свог великог родитеља. Поред њих, живих храмова Духа Светог, ту су храмови које је наш народ кроз векове подизао, а и данас то чини, сведочећи исконску и једину праву човекову потребу, потребу да се веже за небо, за вечност, за Христа и да све што је историјско буде утемељено опет на небу, на вечности, на Христу.

Ту потребу сте посведочили и сви ви који сте учествовали у благословеном подвигу изградње храма који носи и прославља име Светог Саве, подигнутог у Дежеви, који ћемо, акоБогда, сутра осветити. Овом светињом ви сте принели мало уздарје свом великом оцу и земљаку и то не само у своје име, него у име васцелог нашег рода, не само садашњих поколења, него и свих претходних, али и потоњих. Ту вашу љубав и жртву Свети Сава ће, сигуран сам, очински примити и за њу свима стоструко узвратити.

Задужбинарство је добро и потребно, али више од свега Свети Сава као наш духовни отац, као отац своје духовне деце, највише жели да будемо Христови, а то значи да сви једно будемо. Он жели стога разумевање међу нама, међусобну слогу, једнодушност, једном речју христолику љубав. То су најлепша уздарја која родитељ може да прими од своје деце. Насупрот томе, неспоразуми, поделе, сукоби и мржња, стања и осећања која у последње време све више потресају наш народ и наше друштво у целини, сигуран сам и у најмању руку верујем, дубоко боле и вређају родитељску љубав Светитеља Саве и прете да нас лише његовог благослова, његове заштите и његовог заступања пред Богом.

Зато, као његов смерни и недостојни наследник и предстојатељ Цркве Светосавске, позивам и са овога места, из овог благословеног града у којем се вековима сведочи да је различитост богатство, а не повод за сукобе, да се сви, од малих до великих, помолимо да Господ свима нама да мир и радост, љубав и разумевање једних према другима, али да и читавом нашем народу, где год да се налази, ниспошаље свој благослов, мир, радост и јединство и да заиста сви једно будемо у вери, у врлини и у добру, баш онако како нас је учио и на шта нас позива Свети Сава. Јер он је поставио крстолику заповест Христову у центар свога бића, али и у центар свога народа, у центар нашег народа – љубав читавим својим постојањем према Богу и према ближњем. Тако да та и таква љубав на делу, у пракси, може учинити да и ми чинимо оно што је чинио Свети Сава, а то је да је као човек Христов, учинивши од свог народа једно, онда градио мостове и са другим народима и са другим верама. Био је гост и код калифа у Багдаду, и код султана у Египту, био је гост и код многих црквених и политичких достојанственика на Западу и сви су га заволели, јер су у њему препознали истину, препознали су Христа, а кроз њега су заволели и упознали и његов народ.

Тај и такав дух јесте нешто што нас чини православним Србима, а то смо као Црква и овде, у овом граду, у овом крају, у овој Епархији, сведочили, сведочимо и сведочићемо чињеницу да је сваки човек икона Божја и да је свако позван и створен да буде наш ближњи. А да ли ће бити зависи од нас, зависи да ли смо Савини и да ли смо Христови. Стога молимо се : Свети оче наш Саво, ни трена нас немој изоставити из молитава твојих Христу Богочовеку и Спаситељу свих људи, јер смо охладнели у вери, у нади и у љубави, јер смо се отуђили од Бога, од тебе, од ближњих и од нас самих, јер тумарамо овоземаљским путевима тражећи хлеб небески на њивама глади. Зато ти усрдно припадамо и коленопреклоно вапијемо: Узми нас за руку и врати у Христово наручје, у загрљај ближњег, у своје освештано сопство, како бисмо попут тебе били љубљена чеда Божја и пријатељи сваког човека и сваког народа. Амин.”

Након, Његове Светости, Патријарха Порфирија, окупљенима се обратио и господин Никола Селаковић, министар културе у Влади Републике Србије истакашви : “„Из Савиних дарова изникле су и наше светиње: Студеница и Хиландар, Жича и Милешева, Грачаница и Високи Дечани. Из тог подвига настала је Архиепископија и Краљевина, Патријаршија и Царство, Законик и Слово љубве. Из тог подвига, из тог првог завета, рођен је и онај други. Из Светосавског завета изникао је и косовски светолазаровски завет и допунио тиме оно што јесте српско биће и што га чини јединственим. Из тог Савиног подвига, поред косовског завета, засијао је и пламен у Орашцу, изгрејало је сунце на Кајмакчалану“.

Сала Културног центра у Новом Пазару била је испуњена до последњег места. На свечаној академији присуствовали су Високопреосвећена и Преосвећена господа архијереји: жички Јустин, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, тимочки Иларион, нишки Арсеније, захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, бихаћко-петровачки Сергије, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј и викарни мохачки Дамаскин;

Академији су присуствовали изасланик председседник Републике Србије господин Милорад Вељовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде господин Драган Гламочић, министар спорта господин Зоран Гајић, министар просвете господин Дејан Вук Станковић, министар туризма и омладине господин Хусеин Мемић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама господин Владимир Рогановић, градоначелник Новог Пазара гоподин Нихат Бишевац, као и велики број личности из привредног и културног живота Старог Раса.