У манастиру Грачаница служен парастос поводом 21. годишњице мартовског погрома

Данас је у манастиру Грачаница служен парастос поводом 21. годишњице од мартовског погрома који је 2004. године погодио српски народ на Косову и Метохији. Парастос је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, уз саслужење свештенства Епархије рашко-призренске.

Окупљени верници, породице страдалих и представници  институција, након богослужења, упутили су се до Дома културе у Грачаници, где су положили беле руже на спомен-инсталацију „MISSING“ у знак сећања на нестале Србе, као и на споменик жртвама Погрома у дворишту Дома културе.

У наставку је у сали Дома културе „Грачаница“ одржана комеморативна академија посвећена жртвама погрома, уз пригодан програм и поруке које су подсетиле на страдање српског народа, али и на важност очувања истине и памћења.

Академија је започела минутом ћутања због трагедије у Северној Маледонији, у Кочанима.

Присутнима у Дому културе, обратио се Митрополит Теодосије, који је између осталог рекао да је 17. март горко сведочанство о људској неправди, али истовремено и  сведочанство о величини и снази духовног подвига, којим наши људи вековима одолевају искушењима.

,,Мартовски погром није само један у низу историјских догађаја које памтимо по патњи и страдању нашег народа на Косову и Метохији. Он представља дубоку духовну опомену и подсетник на то колико се не можемо ослонити на људску праведност, али и колико је вечна и несaломива вера у Христа и Његову победу над злом. Погром је за нас православне Србе на овим просторима постао још једно горко сведочанство о људској неправди, али истовремено и о величини и снази духовног подвига, којим наши људи вековима одолевају искушењима. Страдање је за наш народ не само болна стварносткоју сведочи свака генерација, већ и позив од Бога да кроз тај крст израсте још снажнија вера и одлучност да опстанемо и останемо на овој мученичкој земљи.”

Мартовски погром 2004. године остаје дубока рана у српском народу, али и подсетник на неугасиву борбу за очување вере, културе и живота на овим просторима.