Објављено: 23/11/2010
Измењено: 11/10/2020
Епископ Теодосије: Артемије покушао пуч, Вечерње новости 23. новембар 2010.
Теодосије: Артемије покушао пуч
Вечерње новости, 23. новембар 2010. Драгана Зечевић
Нови епископ рашко-призренски о случају рашчињеног владике, стању у манастирима на КиМ. Свештенство на КиМ није подржало покушај стварања расколничке цркве
ПРЕСУДА Сабора као највишег тела СПЦ коначна је и неопозива. Црквени канони не познају могућност да се она мења или ревидира. Потписали су је сви присутни епископи на Сабору и она је тиме постала обавезујућа за Цркву, све епископе, свештенство и верни народ.
Овим речима нови епископ рашко-призренски Теодосије за „Новости“ коментарише недавну одлуку Сабора СПЦ о рашчињењу његовог претходника епископа Артемија и његове оптужбе да му је архијерејски чин одузет противно црквеним прописима.
– Важно је да свештенство и народ нису подржали покушај стварања „расколничке цркве“ и да су препознали намере оних који су насрнули на јединство цркве и народа – каже Теодосије.
* Рашчињени владика Артемије тврди да је та одлука као и неколико претходних (о забрани боравка на Косову, забрани чинодејства) донета противно црквеном уставу, односно без изласка пред црквени суд?
– Наравно да нису прекршени ни канони ни устав Цркве, јер би у том случају значило да нико од 36 присутних епископа на Сабору, на челу са патријархом Иринејем не зна шта су правила Цркве. Епископима према канонима треба да суди најмање 12 епископа. У случају бившег владике Артемија Сабор је већ био у заседању и зато је усвојен предлог патријарха да се Сабор претвори у црквени суд. Он је донео пуноважну и законску пресуду. Сабор бира епископе и сабор има право да их лиши чина. Тако се чинило и раније у историји.
* Али његова одбрана тамо се није чула…
– Бивши владика Артемије је током заседања извршио покушај пуча у једној канонској епархији СПЦ. Учествовао је у насилној отимачини манастира који му канонски не припадају и потписивао акте са фалсификованим печатом епархије. Сабору је то била више него јасна изјава и потврда кривице. Зато су спекулације које бивши владика шири о наводној канонској неутемељености ове одлуке потпуно беспредметне.
* Да ли су сви ови догађаји нанели штету Цркви и да ли је било неопходно ангажовање косовске полиције у манастирима Дубоки поток и Девине воде?
– Заштита имовине од узурпације легално је право СПЦ као и сваке друге институције. Зато је ангажовање полиције, у овом случају Срба у КПС, била једина могућност коју смо имали. Реч је о КПС која је у командној структури Еулекс-а, а не Приштине, а ЕУЛЕКС не признаје независност Косова и ради по мандату мисије УН. Сабор је био чврстог става да се имовина СПЦ мора вратити у руке законских епархијских власти и да се на Косову не може дозволити стварање никакве „расколничке цркве“, посебно не на имовини СПЦ. Искрено ми је тешко због свега овога, али служба Цркви мора бити изнад наших осећања.
* Да ли је овим одлукама „затворен“ случај бившег владике Артемија и да ли он и даље може бити опасност по јединство СПЦ?
– Лично мислим да бивши владика више не представља озбиљну опасност за Цркву зато што је овом пресудом Сабор послао јасну и недвосмислену поруку свим верницима о ставу Цркве о том питању. Уколико би бивши владика наставио са досадашњим нецрквеним активностима и даље се представљао као „епископ рашко-призренски“ плашим се да би могле да уследе додатне црквене мере. Надам се и молим Бога да он коначно схвати да се са Црквом не можемо играти.
НАРОД УЗ СПЦ
* Познато је да рашчињени епископ ужива подршку значајног броја верника на Косову. Може ли то продубити већ постојеће поделе међу Србима на КиМ?
– Народ у епархији није подељен око подршке бившем владики Артемију. Нико не негира његове раније неоспорне заслуге, али овде се поставља питање да ли смо за Цркву или против ње. Српски народ на КиМ, као и у Рашкој области потпуно је веран СПЦ и тако ће и остати.
БЕЗ ПОЛИТИКЕ
* Како коментаришете наводе да се у позадини читавих дешавања око рашчињеног владике Артемија умешала и политика?
– Патријарх Иринеј и архијереји више пута су наглашавали да је овде реч о искључиво црквеном, а не политичком проблему. Судбина покрајине питање је целе СПЦ, а не једног епископа или политичке партије. Наш задатак је стога да сачувамо народно јединство и опстанак Срба, а не да се бавимо политиком и делимо народ на подобне и неподобне.