Објављено: 30/07/2012
Измењено: 11/10/2020
Одлука КПС-а о одузимању просторија Центра за мир и толеранцију у Приштини
Одлука КПС-а о одузимању просторија Центра за мир и толеранцију у Приштини
Извор: Центар за мир и толеранцију http://ngocpt.org/
Обавештавамо вас да је Регионална дирекција Косовске полиције донела одлуку да од 26.07.2012. године преузме просторије Центра за мир и толеранцију у Приштини.
Иако је било обећања од стране Министарства унутрашњих послова Косова и Уреда за заједнице да неће затворити Центар док се не пронађе адекватан простор за његово измештање, са жаљењем констатујемо да до тога није дошло.
Центар за мир и толеранцију у Приштини постоји од 1999.године, а у оквиру Центра функционише једина амбуланта у којој Срби, који су остали да живе у Приштини добијају редовне медицинске услуге.
Просторије Центра такође служе као једино место где преостали Срби из овог града, њих 40- так од 40 000 колико их је некада живело у Приштини, могу да се окупљају и друже.
С поштовањем,
Центар за мир и толеранцију
Епархија Рашко-призренска упутила апел међународним представницима у Приштини да се спречи затварање ЦМТ
Епархија Рашко-прирзенска и Косовско-метохијска данас је у низу контаката са међународним представницима у Приштини упутила апел да се обустави затварање Центра за мир и толеранцију у Приштини. Епископ Рашко-призренски Теодосије нагласио је да је реч о једином месту окупљања за косовске Србе у центру Приштине и да ће затварањем овог простора бити угрожени нарочито преостала старија лица која редовно долазе у центар да би се међусобно видели, обавили редовни лекарски преглед или прочитали новине.
У Приштини живи још само четрдесетак, већином старијих Срба који затварање ЦМТ-а виде као још један знак да они нису пожељни у граду у коме су се родили и одрасли. Просторије ЦМТ-а дао је УНМИК пре неколико година на неограничено коришћење овој НВО и оне се налазе непосредно поред уласка у полицију, што гарантује безбедност лицима које посећују Центар. За преостале Србе у граду у коме је пре рата живело преко њих 40.000 било је немогуће наћи алтернативну локацију која би била у центру града, што је важно за старије и тешко покретне особе, а истовремено и довољно безбедна. Један од старијих Срба сасвим је умесно подсетио овим поводом на стихове Матије Бећковића: "Очни живац су ми одавно растурили, Сад ми и бели штап отимају".
Приштина: Рок за исељење 1.август
Извор: Политика, пренесено на КИМ
Просторије центра за мир и толеранцију, тридесет квадрата у центру Приштине, једино место окупљања преосталих најстаријих Срба, биће „ослобођено и промениће намену”, а 1. август је рок за исељење.
Једни са штапом, други несигурним успореним ходом, неки иду лако и брзо, док појединце – с тешком муком – доводе у Центар за мир и толеранцију у Приштини.
Тако, тринаест година, улазе у мали, стаклено-мермерни простор заборављени, остављени, пребијани и шиканирани српски старци из Приштине. Томе је дошао крај. Њих ће за неколико дана избацити Полиција Косова из јединог простора где су могли да се окупе и где се у протеклој деценији одвијао сав њихов јавни живот, пише Политика.
Тридесет квадрата у центру града у згради Полиције биће „ослобођено и промениће намену”. Они који су овде долазили остаће у својим становима без права на излазак, без права на место састанка, без права да у граду, коме су посветили свој живот и где су одлучили да изгубе старачку слободу и сачувају Приштину, имају кутак за сусрет, разговор и лечење.
Последњи остатак четрдесет хиљада приштинских Срба враћа се мемлу својих усамљеничких станова. Неки од њих, у периоду 1999–2001, нису уопште ни један једини пут, због страха и опште атмосфере, прешли праг својих станова.
„Ово значи да су нас сви потпуно одбацили и изоловали, да не сматрају да постојимо, да у Приштини нема Срба”, каже Драгица Јанићијевић, која овде редовно долази.
УНМИК је одлучио да овај простор на неограничено коришћење припадне Србима и то је једино место где стижу новине и где се могла добити понека информација. Шта је онда основна порука ове акције? Показати странцима ко је господар ситуације, ставити до знања свима да неће бити повратка и уступака Србима и да им, упркос томе што цео проблем дуже траје, баш сада ваља одузети оно што имају и то у доба посете Унмиковог шефа Бан Ки Муна, пише Политика.
Поред хиљада квадрата намењених за лечење болесника у главном граду КиМ, Центар за мир и толеранцију је једино место где је долазио лекар и где су, ове сенке од људи једног уништеног града, могле да се лече и одакле су могле бити послате на лечење у Грачаницу, Косовску Митровицу или Београд.
„Ако нас буду истерали одавде, ми немамо куд. Остаћемо на улици, а ја ћу радити као патронажна сестра. Ићи ћу од стана до стана, од куће до куће јер се овим људима мора помоћи”, каже докторка Славица Чанковић.
Обрачун институција с немоћнима је уредно покривен папирологијом. Тако се од ових других врло уљудно „неколико пута захтевало да пронађете неки алтернативни избор, а што ви нисте урадили”, пише у обавештењу. Нико не помиње аргумент да су старци безбедни у том простору и да је један од разлога за њихов останак и безбедност управо та локација.
„Немоћни смо да урадимо било шта”, каже Ненад Максимовић, извршни директор Центра за мир и толеранцију, и тржи реакцију од свих, а посебно српских представника у косовској власти. Рок за исељење је 1. август, а где нико не зна.
Заштита Срба и осталих је врло динамична категорија, она се мења из дана у дан и може се пратити и „читати” само на терену, она се не може утврдити законима и нормама,она зависи од расположења већине и одлука које долазе из масе. Полицајац, чиновник, институција или обичан грађанин спреман је да реализује вољу масе и етноса и ту вас нико не може заштитити.