РТС: Позив монасима на повратак у манастир, Два интервјуа у вези ситуације у ЕРП (Политика)

Амфилохије ће три пута позвати одбегле монахе да се врате

Политика, интервју протојереј Велибор Џомић 6. јуни 2010.

(кликом на фотографију чланка или овај линк можете прочитати интегралан интервју протојереја Велибора Џомића, у наставку су само најзначајинији изводи са сајта Политике)

Члан правног савета Миторополије црногорско-приморске, протојереј Велибор Џомић изјавио је данас да ће се монаси који су самовољно напустили манастир Црна Река три пута позвати да се у њега врате, а ако не послушају, против њих ће бити покренут црквено-судски поступак.

"У најгорем случају, прописана је казна лишења свештеничког и монашког чина", рекао је Џомић у интервјуу дневнику "Политика".

Коментаришући самовољно напуштање манастира Црна Река настојатеља тог манастира протосиндјела Николаја и дела братије, Џомић је казао да монаси немају право да самовољно иступају из манастира и приватно се настањују.

Он је додао да "црква никада никог силом није држала у манастиру" па нема разлога, а ни механаизама, да то ни данас чини истичући да клирици имају слободу да доносе одлуке у погледу свог даљег начина живота, али имају и одговорност.

Према његовим речима, администратор Епархије рашко-призренске митрополит црногорско-приморски Амфилохије ће у току наредних месец дана три пута, па и преко службених гласила Патријаршије, позвати одбегле црноречке монахе да се врате у манастир.

"Уколико не послушају позив биће покренут црквено-судски поступак против сваког монаха појединачно", објаснио је Џомић и додао да је истовремено епископ дужан да свештеномонахе стави под забрану свештенодејства, а монахе под забрану причешћа.

———————————————————————————

ИН­ТЕР­ВЈУ: про­то­син­ђел СА­ВА ЈА­ЊИЋ, за­ме­ник на­сто­ја­те­ља ма­на­сти­ра Ви­со­ки Де­ча­ни

(директан линк на интернет сајту Политике)

СПЦ је јединствена

У Цр­ној Ре­ци се пре­гле­да­ју ма­на­стир­ске књи­ге и по­пи­су­је ин­вен­тар ра­ди де­таљ­ног из­ве­шта­ја ми­тро­по­ли­ту Ам­фи­ло­хи­ју. – Си­ту­а­ци­ја у Епар­хи­ји ра­шко-при­зрен­ској је ре­дов­на

„У слу­ча­ју да они ко­ји оста­ну у су­ко­бу с па­три­јар­хом и Са­бо­ром на­ста­ве са евен­ту­ал­ним ан­ти­цр­кве­ним ак­тив­но­сти­ма и под­ри­ва­њем цр­кве­ног по­рет­ка, по­сто­ји мо­гућ­ност да се од­лу­ком Цр­кве­ног су­да на­ђу ван Цр­кве, као што је то слу­чај са Си­ме­о­ном Ви­лов­ским и не­ка­да­шњим цр­но­реч­ким са­бра­том Дра­га­ном Да­ви­до­ви­ћем“, ка­же про­то­син­ђел Са­ва Ја­њић, за­ме­ник на­сто­ја­те­ља ма­на­сти­ра Ви­со­ки Де­ча­ни и уред­ник Ин­фор­ма­тив­не слу­жбе Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске, у ин­тер­вјуу „По­ли­ти­ци”.

– Ов­де ни­је реч ни о ка­квом рас­ко­лу и то је и сам вла­ди­ка Ар­те­ми­је вр­ло ја­сно ре­као. Реч је о цр­кве­ном и ка­нон­ском пре­сту­пу. СПЦ је је­дин­стве­на и сви епи­ско­пи су пот­пи­са­ли од­лу­ке Са­бо­ра по­чет­ком ма­ја ове го­ди­не – ис­ти­че отац Са­ва.

Ка­ква је тре­нут­на си­ту­а­ци­ја у ма­на­сти­ру Цр­на Ре­ка?

Жи­вот у ма­на­сти­ру се од­ви­ја нор­мал­но и уоби­ча­је­но, но­ви игу­ман ма­на­сти­ра је пре­у­зео све ад­ми­ни­стра­тив­не ду­жно­сти. Да­кле све­ти­ња и да­ље жи­ви. Исто­вре­ме­но се пре­гле­да­ју ма­на­стир­ске књи­ге и по­пи­су­је ин­вен­тар ра­ди де­таљ­ног из­ве­шта­ја ми­тро­по­лит­гу Ам­фи­ло­хи­ју. Део по­крет­не имо­ви­не ко­је је пре­ма све­до­чан­стви­ма све­до­ка ра­ни­је брат­ство би­ло из­не­ло ван ма­на­сти­ра је јед­ним де­лом вра­ће­но. На­рав­но, тре­ба пре­гле­да­ти и оста­ли ин­вен­тар јер је по Уста­ву СПЦ све то вла­сни­штво ма­на­сти­ра и епар­хи­је и тре­ба да слу­жи мо­на­си­ма ко­ји жи­ве уз ки­вот све­тог Пе­тра Ко­ри­шког.

Ко­је ка­нон­ске ме­ре мо­гу би­ти пред­у­зе­те про­тив мо­на­ха ко­ји су на­пу­сти­ли ма­на­стир без ка­нон­ског от­пу­ста?

Вр­сте ка­нон­ских ме­ра, ка­да ће и ка­ко оне би­ти пред­у­зе­те ис­кљу­чи­во за­ви­си од ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја, али и од спрем­но­сти од­бе­глих мо­на­ха да се по­ка­ју и вра­те у цр­кве­но-ка­нон­ски по­ре­дак. Лич­но не бих да би­ло шта пре­ју­ди­ци­рам, али мо­гу да по­ме­нем шта пра­ви­ла евен­ту­ал­но пред­ви­ђа­ју. Пре­ма ка­но­ни­ма и Пра­вил­ни­ку мо­на­шког жи­во­та по Уста­ву СПЦ мо­на­си не сме­ју са­мо­вољ­но на­пу­шта­ти ма­на­стир без са­гла­сно­сти над­ле­жног ар­хи­је­ре­ја ни­ти пре­ла­зи­ти на те­ри­то­ри­је дру­гих епар­хи­ја без са­гла­сно­сти та­мо­шњег епи­ско­па. Ме­ре ко­је се мо­гу про­тив њих пред­у­зе­ти су епи­ти­ми­ја, цр­кве­на ка­зна за­бра­не све­ште­но­деј­ства и при­че­шћа, на од­ре­ђе­но вре­ме. То су цр­но­реч­ки мо­на­си већ ра­ни­је до­би­ли од епи­ско­па Ата­на­си­ја и по­сле им је та епи­ти­ми­ја уки­ну­та, али ако се не вра­те у по­ка­ја­њу у епар­хи­ју свом епи­ско­пу мо­же да сле­ду­је и цр­кве­но-суд­ски по­сту­пак, као у слу­ча­ју Дра­га­на Да­ви­до­ви­ћа и Ви­лов­ског ко­ји су раш­чи­ње­ни и раз­мо­на­ше­ни од­лу­ком Цр­кве­ног су­да. По­себ­но оте­жа­ва­ју­ћа окол­ност је­сте да су од­бе­гли мо­на­си оти­шли без ијед­ног ва­ља­ног ка­нон­ског раз­ло­га, ни­ко их не те­ра или зло­ста­вља или вр­ши при­ти­сак да ме­ња­ју сво­ју ве­ру и слич­но, од­но­сно не­ма ка­нон­ских раз­ло­га и за­то им ни­је удо­во­ље­но да до­би­ју от­пуст са­мо за­то што они та­ко хо­ће. Они су на­пу­сти­ли ма­на­стир с мо­шти­ма све­тог Пе­тра Ко­ри­шког да жи­ве код при­ват­ног ли­ца ко­је је већ по­зна­то по сво­јим ан­ти­цр­кве­ним де­лат­но­сти­ма. Та­ко­ђе, они на­ста­вља­ју са ши­ре­њем не­и­сти­на у ме­ди­ји­ма и јав­но­сти о си­ту­а­ци­ји у Епар­хи­ји ра­шко-при­зрен­ској. Ни­су се ни ја­ви­ли над­ле­жном епи­ско­пу жич­ком и жи­ве прак­тич­но без ре­дов­не ко­му­ни­ка­ци­је с ло­кал­ним епи­ско­пом и све­штен­ством. Ја­сно је да ни­је­дан епи­скоп не мо­же да их при­ми у свој ма­на­стир или епар­хи­ју без ка­нон­ског от­пу­ста јер би и сам под­ле­гао ка­нон­ској кри­ви­ци.

Ка­ко оце­њу­је­те ста­ње у Епар­хи­ји ра­шко-при­зрен­ској?

Си­ту­а­ци­ја у епар­хи­ји је ре­дов­на и бо­го­слу­же­ња се ре­дов­но вр­ше у свим хра­мо­ви­ма и ма­на­сти­ри­ма и не­ма ни­јед­ног на­пу­ште­ног ма­на­сти­ра у епар­хи­ји. Ин­си­ну­а­ци­је о на­вод­ном ег­зо­ду­су мо­на­штва су бе­сми­сли­ца. Чи­ње­ни­ца је да је­дан број мо­на­ха и мо­на­хи­ња тра­жи не­ко уто­чи­ште ван епар­хи­је јер не же­ле да жи­ве пре­ма цр­кве­ним пра­ви­ли­ма, али од фе­бру­а­ра до да­нас, а по све­му су­де­ћи и на­да­ље, ни­ко не­ће до­би­ти ка­нон­ски от­пуст јер је чврст став Је­рар­хи­је СПЦ и па­три­јар­ха да не­ма раз­ло­га за на­пу­шта­ње ма­на­сти­ра и епар­хи­је по­себ­но на овим стра­дал­ним про­сто­ри­ма и да би то зна­чи­ло сек­та­ше­ње и гру­па­ше­ње ко­је је штет­но за Цр­кву. Мо­на­штво под­ра­зу­ме­ва од­го­вор­ност и по­ре­дак. Цр­ква по­чи­ва на по­слу­шно­сти па­три­јар­ху, Са­бо­ру и над­ле­жном епи­ско­пу и лич­ни од­но­си с ду­хов­ни­ком не мо­гу се ста­вља­ти из­над цр­кве­ног по­рет­ка и узи­ма­ти као из­го­вор за на­ру­ша­ва­ње цр­кве­них пра­ви­ла. Не­ма ни­ка­кве по­ли­тич­ке или за­ве­ре­нич­ке по­за­ди­не већ је реч, ка­ко је уста­но­вље­но, о озбиљ­ним ка­нон­ским и фи­нан­сиј­ским пре­кр­ша­ји­ма по­је­ди­них љу­ди у ра­ни­јој Епар­хиј­ској упра­ви ко­је је Цр­ква би­ла при­ну­ђе­на да санк­ци­о­ни­ше у ци­љу очу­ва­ња свог мо­рал­ног и ду­хов­ног ин­те­гри­те­та и угле­да.

Ј. Ча­ли­ја

''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

Поводом најновијих изјава одбеглих црноречких монаха

БУНТОВНИ МОНАСИ ХОЋЕ ХАЈДУЧИЈУ У ЦРКВИ

И поред свих апела одбеглим монасима из Црне Реке, изгледа извесно да протосинђел Николај и његови монаси не намеравају да се врате у редован црквени поредак. Ово неминовно повлачи неопходност предузимања даљих канонских мера у циљу спречавања нецрквеног деловања ове групе у Цркви, посебно на простору Епархије Жичке, где им је уточиште пружио њихов следбеник "Грешни Милоје". Одлуком да демонстративно напусте свој манастир (ваљда по логици "после мене потоп"),а потом и настављањем ширења неистина о непостојећем прогону монаштва (јер их нико није терао нити присиљавао на било шта противно вери православној), простосинђел Николај и део црноречког братства, које тренутно живи у етно-селу на планини Јелици, само потврђују бојазни да би и након евентуалног канонског отпуста са оваквим ставовима они и њима слични наставили са неканонским активностима у другој Епархији наносећи штету целој Цркви. Њихова проповед се већином заснива на измишљеним причама о "издаји Православља у СПЦ", најбезочнијим лажима о Његовој Светости Патријарху и Епископима Цркве, апсолутизовању власти духовника-гуруа над својим слепим следбеницима и преставља у основи секташки покрет заснован на култу личности како Владике Артемија, тако и самог о. Николаја који се представља за својеврсног пророка последњих времена. Најновије изјаве у жутој штампи ових одбеглих монаха и саме говоре за себе и показују трагичну одлуку људи који су заборавили на свој монашки позив и дужност да утврђују Цркву својим врлинама, а не да је руше својом самовољом.

Инфо-служба ЕРП, 6. јуни 2010.год.