Саопштење Епархије рашко-призренске поводом недавних навода о примени туристичких прописа на верска поклоничка путовања на Косову и Метохији

Епархија рашко-призренска примила је обавештење од поклоничких група које се враћају из посете нашим светињама на Косову и Метохији да им је Косовска полиција уручивала летке са обавештењем Министарства културе и туризма у вези са применом Закона о туризму, при чему је пуна примена наведених правила и кажњавање за њихово непоштовање најављено од 1. августа 2026. године. У обавештењу се наводи да лица која професионално обављају послове туристичког водича и предводе организоване групе у туристичке сврхе морају поседовати одговарајућу лиценцу, док организоване групе које долазе са страним туристичким водичем без косовске лиценце морају током боравка бити у пратњи локалног туристичког водича лиценцираног на Косову и Метохији, уз најаву новчаних казни за непоштовање ових правила.

Истовремено се у појединим медијима изражава забринутост да организоване поклоничке групе верника Српске Православне Цркве убудуће неће моћи да посећују њене манастире без испуњавања поменутих услова који се односе на туристичке водиче лиценциране од стране косовских институција.

Имајући у виду да су ови наводи изазвали разумљиву забринутост међу верницима, неопходно је јасно разликовати комерцијалну туристичку делатност од верских поклоничких путовања као једног од кључних видова остваривања слободе вероисповести.

Манастири Српске Православне Цркве на Косову и Метохији пре свега су живе светиње, места богослужења, молитве и монашког живота. Огромна већина посетилаца не долази у ове светиње као туристи, већ као поклоници који желе да учествују у богослужењима, поклоне се светим моштима, затраже духовни савет и посете манастире у оквиру свог верског живота.

Слобода вероисповести непосредно обухвата и право верника да слободно долазе у своје светиње, учествују у богослужењима и организују поклоничка путовања. Косовски Устав и Закон о слободи вероисповести садрже посебне гаранције за верске заједнице, укључујући Српску Православну Цркву, штите њен положај и изричито гарантују слободан приступ поклоницима и другим посетиоцима верских објеката.

Посебно указујемо да члан 8.2 Закона о слободи вероисповести изричито гарантује несметан приступ поклоницима, гостима и лицима која стално или привремено бораве у верским установама, уз обавезу да се ова гаранција поштује приликом примене прописа о путовању и боравку. Поред тога, члан 7А истог закона забрањује произвољно спречавање уласка и боравка свештеника, кандидата за свештенство, монаха, монахиња и посетилаца Српске Православне Цркве.

Епархија не доводи у питање право надлежних институција да, у оквиру важећег законодавства, уређују професионално обављање послова туристичких водича и комерцијалне туристичке услуге. Међутим, регулисање комерцијалних туристичких услуга не може се тумачити на начин којим би се верска поклоничка путовања, пастирска пратња верника, учешће у богослужењима и уобичајени верски живот манастира изједначавали са професионалним пружањем туристичких услуга.

Исто тако, ниједно тумачење туристичких прописа не може умањити право Српске Православне Цркве да самостално уређује верски живот у својим манастирима, нити може задирати у њену надлежност у погледу богослужења, пастирске делатности, духовне поуке и представљања сопствене духовне, историјске и културне баштине, у складу са Уставом Косова, Законом о слободи вероисповести и правима која Српској Православној Цркви гарантује Анекс V Свеобухватног предлога за решење статуса Косова, односно Ахтисаријевог плана.

На основу важећих законских прописа који су јавно доступни, Епархији није позната ниједна законска одредба која би установљавала опште правило по коме свака организована поклоничка група мора имати лиценцираног туристичког водича само да би могла да приступи живом манастиру ради молитве или учешћа у богослужењу. Наводи којима се сугерише постојање такве обавезе стога захтевају пажљиву правну проверу и не би их требало прихватати као неспорну чињеницу.

Ради хитности, као и да би се избегли непотребни неспоразуми и практични проблеми приликом доласка поклоничких група на Косово и Метохију, Епархија препоручује да организоване црквене поклоничке групе, кад год је то могуће, путују у пратњи свештеника или монашког лица, монаха или монахиње, који ће бити духовни и црквени руководиоци групе. Њихова улога треба да буде пастирска и богослужбена, а не улога професионалног туристичког водича. Пожељно је да групе код себе имају и одговарајућу потврду парохије, манастира или Епархије о верском карактеру путовања и својству лица које групу духовно предводи.
Ова препорука представља привремену практичну меру ради јасног утврђивања верског карактера поклоничког путовања и не сме се тумачити као признавање да је присуство свештеног или монашког лица законски услов за долазак поклоника, нити као прихватање да се верска поклоничка путовања могу изједначити са комерцијалним туристичким програмима.

Епархија остаје посвећена конструктивном дијалогу са надлежним институцијама и очекује да свака примена прописа из области туризма буде спровођена уз пуно поштовање Уставом и законом гарантованих права на слободу вероисповести, слободу кретања и слободан приступ поклоника верским објектима, као и посебног правног положаја и права која Српска Православна Црква има на Косову и Метохији и самосталности верских заједница. Само таквим приступом могуће је истовремено обезбедити законито уређење туристичке делатности и несметано остваривање основних људских права и слобода.