Објављено: 02/10/2012
Измењено: 11/10/2020
Саопштење за јавност – Епархија Рашко-призренска најоштрије осуђује намеру да се незавршени саборни храм Христа Спаса уклони или претвори у меморијални музеј
Поводом вести приштинског дневника КОХА ДИТОРЕ да је на последњој седници сената косовског Универзитета у Приштини изнесена намера да се незавршени српски православни саборни храм Христа Спаса у Приштини претвори у музеј или уклони Епархија Рашко-призренска објављује следеће
САОПШТЕЊЕ
Са великом забринутошћу већ данима пратимо бесомучну медијску кампању екстремних косовских медија да се саборни храм Христа Спаса у Приштини претвори у "Меморијални музеј косовских Албанаца" или сасвим уклони. Овакве идеје, које су се могле чути на недавној седници сената косовског Универзитета у Приштини, Епархија Рашко-призренска са својим верним народом најоштрије осуђује као покушај директног гажења не само имовинских права наше Цркве, која је почетком деведесетих година по законској процедури добила дозволу за градњу храма у центру Приштине, већ пре свега верских права и слобода српског православног народа на Косову и Метохији.
У време када је у центру Приштине, недалеко од места где се уздиже Спаситељев храм, подигнута огромна римокатоличка катедрала, а у плану је ускоро и подизање, како се већ наговештава, једне од највећих џамија на Балкану, намера да се поруши или обесвети незавршени Саборни храм Христа Спаса у непосредној близини Универзитета представља отворени позив на дискриминацију и наставак процеса затирања српске духовне баштине на Косову и Метохији. Овакве идеје, које нажалост долазе од појединих лица која себе сматрају академским грађанима, неодољиво подсећају на идеологију Енвер Хоџине Албаније у којој су на стотине цркава и џамија претворене у разне меморијалне музеје, биоскопе, или су потпуно порушене. Поготово је цинична и неморална идеја да се храм претвори у меморијални музеј косовских Албанаца и то у граду из кога је протерано готово целокупно српско становништво и у коме је од 40.000 предратних Срба Приштеваца остало само педесетак старијих људи.
Позиви из кругова косовског Универзитета у Приштини на уништење једне хришћанске цркве у центру града, која се, узгред речено, годинама користи као депонија и јавни нужник, шаљу у свет поруку отворене нетрпељивости и верске мржње која је након оружаног сукоба на Косову и Метохији довела до систематског уништења преко 150 српских православних цркава и скрнављења на стотине хришћанских гробаља.
Епархија Рашко-призренска остаје као и до сада при чврстом и децидном ставу да се намена храма чија је изградња започела на иницијативу блаженопочившег Патријарха Српског Павла, тадашњег Епископа Рашко-призренскога, ни на какав начин не може мењати и да ће сваки покушај уклањања или даљег скрнављења ове хришћанске светиње, која је годинама на мети екстремиста, бити сраман и варварски гест који ће осудити цео цивлизовани свет.
(крај саопштења)
У наставку преносимо текст о писању косовске штампе са сајта РТС:
Неизвесна судбина српске цркве у Приштини
На последњој седници Сената Универзитета у Приштини изнета различита мишљења судбини недовршене српске православне цркве у том граду, од тога да је треба срушити или претворити у "музеј патње косовских Албанаца", пише "Коха диторе".
О судбини недовршене српске православне цркве Христа Спаса у центру Приштине, чија је изградња започета деведесетих година, на Косову се износе различита мишљења, међу којима и да је треба срушити или претворити у "музеј патње косовских Албанаца", пише Коха диторе.
"Независно од околности под којима је изграђен објекат, који је остао и данас незавршен, има различитих мишљења, од тога да га треба порушити, можда претворити у музеј патње косовских Албанаца, до предлога да се настави изградња и да она у будућности служи ономе чему је била намењена, буде место где ће се људи молити свом богу", пише приштински лист.
Како се наводи, то питање је актуелизовано у петак, на последњој седници старог сазива Сената Универзитета у Приштини, пошто је црква изграђена у оквиру универзитетског центра, у време, како се тврди, "најжешћег апартхејда Србије на Косову".
Посланик Љутфи Хазирим, бивши заменик премијера и бивши министар културе, сматра да треба наставити са изградњом цркве и не мењати јој намену, јер ће тиме, како сматра, Албанци добити политичке поене.
Актуелни министар културе, омладине и спорта Мемљи Краснићи, са своје стране није хтео да коментарише садашње дискусије, тако што је за Коху доторе рекао да ни објекат, нити земљиште на којем је црква изграђена, није власништво министарства на чијем је челу.
Директор Института културног наслеђе општине Приштина, Хаџи Мехметај, међутим, сматра да цркву треба срушити управо због времена у којем је изграђена и чињенице да је то, како тврди, "симбол бахатости режима који је све албанске студенте отерао да Приштинског универзитета".
За академика Реџепа Ферија најважније је да тај објекат српске православне цркве више не изражава верска опредељења. Он сматра да студенти треба да буду ти који ће захтевати да се том објекту одреди да буде место за хуманитарне, научне и стручне дебате.
Новоизарбани ректор Универзитета у Приштини, Ибрахим Гаши, рекао је за "Коху" да има много пречих послова него ли да се бави судбином цркве.
Недовршена Црква Христа Спаса у Приштини је после сукоба 1999. године била мета напада, унутрашњост цркве запуштена, а у околини је никло нехигијенско насеље.