Епископ Рашко-призренски Теодосије служио Св. Литургију у Звечану

Епископ Рашко-призренски Теодосије данас је служио Св. Литургију у храму Св. Великомученика Георгија у Звечану. Владики Теодосију саслуживало је свештенство митровичког архијерејског намесништва, а у св. Литургији учествовало је око стотињак верника из Звечана и околине. Епископ Теодосије, који последњих неколико дана већином борави на северу Косова, и данас је обишао народ који учествује у мирним протестима. У нади да ће се сви проблеми решити мирним путем и дијалогом, Владика је и овом приликом апеловао на достојанство и мир јер је то најбољи начин да дође до решења. Владика је посебно изразио забринутост због несташица које су већ почеле да погађају медицинске установе, апотеке али и продавнице хране, позивајући одговорне да учине све што је у њиховој моћи да се блокада административних прелаза и уласка робе што пре оконча.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Владика Теодосије: Молитвом и љубављу бранимо наше

ПРАВДА, 1. АВГУСТ 2011. ГОД.

ЗВЕ­ЧАН – Цр­ква је од `99 би­ла стуб одр­жа­ња Ср­ба на Ко­сме­ту, па је вла­ди­ка Те­о­до­си­је и ових да­на са на­ро­дом. С об­зи­ром на то да је си­ту­а­ци­ја на се­ве­ру кри­тич­на, он по­ру­чу­је да је нај­ва­жни­је са­да да „бу­де­мо је­дин­стве­ни и сви за­јед­но“.– Цр­ква је би­ла увек уз на­род, а на­род уз цр­кву, то је нео­дво­ји­во. Ми смо то­га ду­бо­ко све­сни и за­то осе­ћа­мо по­зив да бу­де­мо стал­но при­сут­ни и ка­да је до­бро и ка­да не­што ни­је до­бро – ка­же у раз­го­во­ру за „Прав­ду“ вла­ди­ка Те­о­до­си­је.– Мо­ра­мо да са­чу­ва­мо до­сто­јан­ство, оно што и је­смо као Ср­би и као хри­шћа­ни, да по­ка­же­мо са­да у јед­ном нај­кри­тич­ни­јем мо­мен­ту да смо на­род ко­ји има сво­је ко­ре­не, сво­ју кул­ту­ру и да смо на­род ко­ји зна шта хо­ће. Цр­ква је та ко­ја тре­ба и ду­хов­но и мо­рал­но да др­жи на­род да ис­тра­је у све­му што је мо­рал­но и до­бро, да љу­ди бу­ду од­луч­ни, ста­ло­же­ни и стр­пљи­ви што је мно­го ва­жно, да не бу­ду ис­про­во­ци­ра­ни са стра­не, као што се, на­жа­лост, у про­шло­сти де­ша­ва­ло мно­го пу­та.

Ка­ко сте до­жи­ве­ли до­га­ђа­је на Ја­ри­њу, по­себ­но спа­љи­ва­ње пунк­та?

– То што се де­си­ло на Ја­ри­њу, је­сте не­што што нам је мно­го на­не­ло ште­те. Мо­жда су не­ки ми­сли­ли да ће не­што ти­ме по­сти­ћи, ме­ђу­тим, ако не­ко и же­ли да учи­ни не­ко до­бро, ако то не учи­ни на до­бар на­чин, оно не до­но­си до­бре ре­зул­та­те. Мо­ра­мо слу­ша­ти глас сво­је са­ве­сти, не сме­мо да се по­ве­де­мо за емо­ци­ја­ма, ни­ка­ко да па­ни­чи­мо. Не мо­же­мо ре­ћи да нас цео свет мр­зи, да нас мр­зе сви из ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це. Мо­ра­мо да их при­хва­ти­мо као сво­је при­ја­те­ље, за нас је бо­ље и да они осе­те да ми њих гле­да­мо као при­ја­те­ље, али и оно што је за нас нај­ва­жни­је и нај­све­ти­је, да сво­је чу­ва­мо и др­жи­мо по сва­ку це­ну.

Има­те ли кон­так­те по­во­дом ак­ту­ел­не си­ту­а­ци­је са пред­став­ни­ци­ма ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це?

– У стал­ном смо кон­так­ту са ме­ђу­на­род­ном за­јед­ни­цом. Док су би­ли ов­де пре­го­во­ри ко­ман­дан­та Кфо­ра и пред­став­ни­ка на­ше др­жа­ве, био сам при­су­тан ов­де два да­на и апе­ло­вао да се све ре­ша­ва на ми­ран на­чин, да по­сто­ји ди­ја­лог, да оста­ви­мо про­сто­ра пре­го­во­ри­ма. Ка­же се да је бо­ље сто да­на пре­го­ва­ра­ти не­го је­дан дан ра­то­ва­ти. Оно што се тај је­дан дан де­си ви­ше пре­го­во­ри не мо­гу да по­вра­те. Мо­ра­мо би­ти стр­пљи­ви и с на­ше стра­не, а го­во­рим то и ме­ђу­на­род­ним пред­став­ни­ци­ма да и они бу­ду стр­пљи­ви, да зна­ју да има­ју на­род ис­пред се­бе. И њи­ма си­гур­но ни­је ла­ко ка­да ис­пред њих сто­ји до­сто­јан­ствен на­род, ко­ји се др­жи ус­прав­но и не мр­зи дру­ге, то је мно­го ва­жно и јед­но­став­но ако та­ко бу­де­мо чи­ни­ли, оства­ри­ће­мо наш циљ ко­ји је пра­ве­дан у свр­си жи­во­та, оп­стан­ка исти­не и прав­де.

Да ли има ин­ци­де­на­та ју­жно од Ибра? Да ли су изо­ло­ва­ни или у кон­ти­ну­и­те­ту?

– Ка­да поч­не кри­за на се­ве­ру, она се пре­но­си и на југ, што по­ка­зу­је да смо ми је­дан ор­га­ни­зам, да Ко­со­во и Ме­то­хи­ја ни­су два ор­га­ни­зма – се­вер­но и ју­жно од Ибра. Све што се де­си ов­де на се­ве­ру то ће се на не­ки на­чин од­ра­зи­ти и на ју­гу. Апе­лу­јем на све на­ше Ср­бе на се­ве­ру да до­бро па­зе на сва­ки свој по­сту­пак, да ми­сле на бра­ћу ко­ја жи­ве у ен­кла­ва­ма, они жи­ве у мно­го те­жим усло­ви­ма, да им то бу­де пр­во на уму ка­да би­ло шта ра­де и да не бу­де не­ка­кав акт се­бич­но­сти, да ми сре­ди­мо у на­шој ку­ћи ка­ко ће на­ма би­ти до­бро, а ка­ко ће би­ти пре­ко Ибра ју­жно на­шој бра­ћи… Ни­кад то Ср­би ни­су ра­ди­ли, ни у ста­рој Ср­би­ји под Тур­ци­ма, у та­да­шњем сло­бод­ном де­лу Ср­би­је Ср­би су па­зи­ли и по­ма­га­ли сво­ју по­ро­бље­ну бра­ћу у При­зре­ну, Ма­ке­до­ни­ји… Мо­ра­мо би­ти то­га све­сни и да не до­пу­сти­мо се­би лук­суз да би­ло шта учи­ни­мо ов­де што би ску­по ко­шта­ло на­шу бра­ћу ју­жно од Ибра.

Про­во­ка­ци­је у Гра­ча­ни­ци

До­ла­зе ин­фор­ма­ци­је да има уз­не­ми­ра­ва­ња у свим сре­ди­на­ма где жи­ве Ср­би?– На­род је све­стан то­га. Све­ште­ни­ци и на­ши Ср­би ко­ји су у ју­жном де­лу Ко­со­ва, на­ро­чи­то у Ме­то­хи­ји, са­да не сме­ју да се кре­ћу. У Гра­ча­ни­ци има­мо сва­ко­днев­не про­во­ка­ци­је. Ал­бан­ци у ко­ло­на­ма про­ла­зе, сва­ко­днев­не свад­бе њи­хо­ве, отва­ра­ју про­зо­ре и до­ба­цу­ју, пу­шта­ју му­зи­ку, али за див­но чу­до, Ср­би уоп­ште не ре­а­гу­ју на те њи­хо­ве про­во­ка­ци­је. То је са­мо знак да су Ср­би ду­бо­ко све­сни опа­сно­сти и ри­зи­ка у ко­ме се сад на­ла­зи­мо и тре­зве­ни су, хва­ла Бо­гу. То је оно што је на­ше нај­ве­ће оруж­је у овом тре­нут­ку, и пре­ма Кфо­ру и пре­ма тим љу­ди­ма ко­ји же­ле да нас ис­про­во­ци­ра­ју, да на је­дан ми­ран на­чин, мо­ли­твом и љу­ба­вљу бра­ни­мо оно што је на­ше, оно што је све­то и за­и­ста про­тив тог оруж­ја они не­ће има­ти оруж­је ка­ко да се су­прот­ста­ве. Ако по­ка­же­мо дру­го он­да ће све кре­ну­ти низ­бр­до и бо­јим се да ће по­сле­ди­це би­ти ве­ли­ке.