МАНАСТИРУ КОНЧУЛУ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА МАЛА ГОСПОЈИНА

На дан када Српска Православна Црква прославља Рођење Пресвете Богородице, Малу Госпојину, 21. септембра 2024. године, у манастиру Кончулу служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополитрашко-призренски Г. Теодосије.

Митрополиту Теодосију саслуживали су : архимандрит о. Феодосије, духовник Уралске митрополије, Руске православне цркве из Казахстана, Протојереј-ставрофор Миломир Влашковић, протојереј Дејан Николић, јереј Мирко Јеремић, јереј Стеван Марковић и ђакон Братислав Богдановић уз  појање сестара манастира Кончула.

Честитајући данашњи празник игуманији Минодори, њеном сестринству и присутном народу, Владика је у беседи рекао:

„Данас је почетак свих празника Богородичиних и на данашњи дан рођена је Пресвета Дјева Марија, која ће касније родити Богомладенца Христа спаситеља нашег, Месију кога су очекивали сви праведници у роду Израиљевом. У данашњем тропару каже се да је рођење Богородице донело радост целе васељене. Оно што су пророци најављивали и праведници у Старом Завету, у роду Израиљевом очекивали, остварило се. Да ће се родити она која ће бити скинија нова, храм за Господа нашега, која ће се удостојити да прими у утробу своју Сина Божијег који прима тело од ње, који постаје човек и који ће спасити род људски. Богородичини родитељи Јоаким и Ана били су већ стари и у годинама. Јоаким је био из рода Давидова, а Ана из рода Аронова, тако да је Пресвета Богородица царског и свештеничког порекла.

 Дуго су се они молили да им Господ пошаље радост, да роде чедо, дете, а Господ им је послао такву радост да они будући стари и неплодни родили су не само дете, девојчицу, већ су родили и Богомајку. Удостојили су се велике благодати и почасти. Тако су они Богородицу када је имала три године посветили Богу, вратили су Богу оно што су као дар примили од Њега. Одвели су је у Јерусалимски храм да служи храму и Господу. Пресвета Богородица је одведена у светињу дан светињама,мимо свих правила који су важили, могао је само првосвештеник једном у току године да уђе у олтар светиње и да принесе жртву за очишћење своје и свога рода. Пресвета Богородица је могла увек да улази у светињу над светињама зато што је на била изабрани сасуд Божији. Она је била та која ће бити храм за Бога живога, који ће се родити из ње и објавити и подарити људима спасење.

     После девет година она се поново враћа у Назарет, од архангела Гаврила је примила благу вест да ће она родити Сина, да ће му дати име Исус што значи Спаситељ, и да је она благословена, узвишенија и од херувима и од серафима. Тако нас је Господ подсетио рођењем Пресвете Богородице, њено смирење, њена љубав, за Бога и за ближње била је пример многима да она будући Дјева рађа и остаје Дјева и у свом смирењу будући Богомајка прима дар Божији који се преко ње дарује целоме свету.

      Црква Божија слави данашњи празник и многи храмови су посвећени управо Пресветој Богородици. Многе иконе су насликане у њену част и многе од њих су мироточиле, исцелитвене. Тако и ми овде сабрани молимо се Пресветој Богородици да нам она буде заступница и молитвеница пред престолом Сина свога. И као што знате када славимо Успење Пресвете Богородице, апостол Тома када је хтео да отвори гроб и целива мошти њене и свето тело њено, када су отворили гроб нашли су празан гроб. Господ је и њу васкрснуо, како је и он васкрснуо у трећи дан тада да се Пресвета Богородица. Тако да се Пресвета Богородица у слави Сина свога, Господа нашега, она сада на небу моли за цео род људски и бива нам заступница и брза помоћница. Пресвета Богородица је донела радост целом свету, нека усели радост у наша срца, у нашу душу, а ми будући да носимо Христа у себи и његову љубав и силу и моћ најзад треба увек да будемо радосни и весела срца јер нам је Господ поред свих ових невоља које пролазимо на земљи обећао велику радост на небу, вечни живот у Царству небеском.

    Тако да све ово што живимо овде на земљи треба да буде подређено ономе што долази. Сви ови пролазни дани на земљи колико их има, седам дана у недељи, они су од овога света и они пролазе, а нама је Господ обећао да после овоземљаско живота прећи ћемо у вечни. После свих ових дана овоземаљских ући ћемо у онај Господњи осми дан који никада неће да зађе и ући ћемо у вечност онакви какви смо били овде, какве нас је смрт затекла, такви ћемо бити и у вечности. Зато треба да се трудимо, постом, молитвом, милостињом  и свим добродетељима да очистимо своје срце. Да и наше срце и душа буду дом за Бога живога, за Духа Светога. Да би ми освећени овде били наследници вечнога живота у Царству небеском, да би нам Пресвета Богородица била благослов и заступница свима који јој се обраћају, како би она молила Сина свога  да ми који данас живимо у овом светском метежу пуном искушења и мржње, страха и невоље, да ми мислимо на Господа и да мислимо на своју душу и на спасење. Да нам Пресвета Богородица подари силе да се одупремо свим напастима и насртајима нечастивог и да нам буде заштиница и исцелитељка у болестима и у свему да нам буде сапутница у овом животу. Њеним молитвама да нас Господ наш помилује и спаси. Амин.“

Након Свете Литургије, Митрополит Теодосије пресекао је славски колач, а у наставку су домаћини протојереј Дејан Николић и Милош Вуковић за све присутне приредила трпезу љубави.

Никола Михајчовић