Објављено: 04/09/2012
Измењено: 10/10/2020
Милица Ђорђевић, једино српско дете у Призрену, кренула у први разред
Призрен: Милица пошла у школу
Вечерње новости, Д. ЗЕЧЕВИЋ | 03. септембар 2012. 20:58
Једино српско дете у Призрену пошло у први разред основне школе, учионица у цркви. Први час без граје. Учитељ Вуко Даниловић. У пратњи био и деда Адем. Мајка Евица не крије сузе И у Призрену, где живи свега двадесетак Срба, у понедељак је почела нова школска година. У школску клупу села је мала Милица Ђорђевић, једино српско дете у царском граду.
Милицу у понедељак нису дочекали дечија граја нити школско двориште. Није било ни школског звона. До учионице у Храму светог Ђорђа допратили су је мајка Евица и деда Адем, њихов једини заштитник. Иако каже да није имала трему, Милица признаје да се радовала првом школском часу.
– Лепо се осећам. Први пут видим учитеља – рекла је кратко, после првог часа, девојчица која је учитељу одмах предочила да је већ научила сва слова. Азбуку је учила са мајком у изолацији њиховог стана у центру града, из којег не излазе без деда Адема.
ЗАХВАЛНОСТ "НОВОСТИМА" ИСТИЧУЋИ захвалност свима који су помогли да мала Милица крене у школу, Евица се посебно захвалила Епархији рашко-призренској, директору Канцеларије за Косово и Метохију Александру Вулину као и "Вечерњим новостима", које су посредством Издавачке куће "Клет" обезбедиле Милици књиге. – Радосна сам што је господин Вулин испунио обећање да ће Милици "довести" школу овде у Призрен – истиче захвална Евица.
– Замишљам као да је одељење пуно ђака. Трудићу се да Милицу мотивишем да учи као да има још другова и другарица – прича учитељ Вуко Даниловић (62), који је за време тридесетогодишњег учитељског и професорског стажа имао већ по једног ђака у разреду.
Родом из околине Дечана, овај учитељ и професор филозофије и социологије, каже да је радостан што ће баш он учити Милицу. И док објашњава да је у Призрен стигао из расељеништва на позив владике Теодосија, мала Милица га већ запиткује шта ће учити наредних часова, и гласно говори о томе шта воли и шта би желела да постане кад одрасте:
– Радујем се физичком. Сањам да једног дана будем кошаркашица. А можда, у ствари, будем и новинар – премишља се Милица, док јој учитељ објашњава да су сада имали час упознавања као и да су заједно погледали књиге које је девојчица добила на поклон.
– Већ сутра озбиљно почињемо да радимо – говори учитељ док га мала Милица спонтано хвата за руку и са њим одлази у двориште Цркве светог Ђорђа, где је поводом почетка школске године, али и наставка рада Богословије, служена архијерејска литургија.
Док се у црквеном дворишту игра сама, уочљиво је да Милица покушава да привуче пажњу свог учитеља. И он непрекидно мотри на њу. А дотле, њена мајка Евица каже:
– Веома сам срећна што сам дочекала дан да моја Милица пође у школу. То ми је, поред свих недаћа, био највећи проблем, јер сам се бојала да ће остати без образовања – кроз сузе прича девојчицина мајка, која признаје да се Миличином поласку у школу подједнако радовао и деда Адем, Призренац, који се годинама стара о Милици и њеној мајци и који је девојчици први честитао први школски дан.
–СВИ смо срећни због Милице. Данашњи дан потврђује да то што смо прошле године започели са Богословијом је благослов божији, јер ево ове године уписујемо и нову генерацију богослова. Надамо се да ће Богословија оживети као некада, у корист цркве божије и нашег народа – рекао је за "Новости" владика Теодосије и нагласио да, поред физичке обнове светиња спаљених 2004. године, упоредо се обнавља и духовни живот у њима.
ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА БОГОСЛОВА
ПРВИ школски дан у згради светих Кирила и Методија у призренској Богословији у понедељак је почео и за 25 богослова. Њих четрнаесторо уписало је прву годину познате духовне школе, док је једанаесторо наставило да учи други разред ове престижне црквене школе.
– Веома сам поносан што сам уписао ову школу за свештенике у царском граду, где су учили и предавали сви наши највећи великодостојници и у којој је предавао и садашњи српски патријарх, као и још неколико садашњих епископа – истиче Богосав Тимотијевић (15) из Ужица.
Иако је први пут дошо на Космет, каже да је очаран лепотом царског града, а пре свега црквама у насељу званом Поткаљаја. И његов вршњак Андрија Стевановић из Крушевца први пут је у Призрену:
– Желим да будем свештеник, а посебно сам срећан што ћу учити овде у Призрену – прича Немања Живковић (16) из Прокупља, који је већ упознао нове другаре са којима ће учити и дружити се за време школовања.