Осојане: Завршен први ,,Ђедов сабор“ посвећен Митрополиту Амфилохију – човеку Божије и видовданске светлости- и 20. годишњици повратка Срба на своја огњишта

Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће верног народа, служили су данас, 7. августа, Свету архијерејску Литургију у Цркви Светог архангела Гаврила у Осојану код Истока, којом је почео трећи дан ,,Ђедовог сабора“ посвећеног блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, којим Срби из овог метохијског места обележавају двадесету годишњицу повратка својим огњиштима.

У току Свете службе Божије речи добродошлице наследнику Митрополита Амфилохија, Високопреосвећеном изабраном Митрополиту Јоаникиију, упутио је Преосвећени владика Теодосије.

Владика Теодосије је захвалио Митрополиту Јоаникију што је дошао у Осојане да заједно служе Свету Литургију на јубиларни дан, двадесет година од повратка мештана у ово село 2001. године, и за сву љубав према нашим светињама на Косову и Метохији и нашем напаћеном народу који истрајава у подвигу опстајања на овим светим просторима.

,,Хвала ти што си продужио божанско деело нашег драгог Митрополита блаженог спомена Амфилохија, који је пре двадесет година овде служио Свету литургију и укрепио овај народ Божији на немогући подвиг обнове, повратка и васкрсења овога села и живота на овим просторима”, казао је Преосвећени владика Теодосије благодарећи свима сабранима у осојанском храму, игуманима, монаштву, монахињама из Пећке патријаршије и верном народу.

 

Речима архипастирске беседе обратио се и Високопреосвећени изабрани Митрополит црногорско-приморски Јоаникије који је подсетивши на речи Господ Исуса Христа: Ја сам светлост свету, ко иде за Мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота, рекао да није довољно да имамо само светлост Сунца које даје Земљи живот, него нам је потребна још Божија светлост- Христова светлост:

“Јер иако имамо ово Сунце које нас греје, ако немамо праву веру ми смо још увек у тами. А права истинита вера је та светлост Христова која просвећује цео свет и која нам даје да видимо којим путем треба да идемо”, беседио је изабрани Митрополит Јоаникије.

Он је казао да је наш блаженопичивши Митрополит Амфилохије био човек Божије и видовданске светлости, што је и казао својим стиховима: Видовдане мој очињи виде тобом видим што други не виде:

“Митрополит Амфилохије је видео тајну косовског вековног распећа, али и његов смисао, јер нас је Господ својим крстом оснажио да идемо за Њим сведочећи Његову веру, голготу, али и Васкрсење. Ваше страдање овдје 1999. године била је народна, али и Христова голгота, и распеће народно и Христово. Ваш повратак на своја огњишта, иако су била порушена и сагорела, био је почетак Васкрсења. А овај јубиларни дан, после двадесет година, доживљавамо као мало Васкрсење. Ваш повратак био је величанствен, нешто најепше и најузвишеније што се догодило после страдања 1999. године.”

Присетио се владика Јоаникије и дана када је у Осојане долазио са блаженопичившим Митрополитом Амфилохијем, који је у то време повратницима, како је казао, много помогао, пре  свега морално, али и на другачији начин:

“Били сте у шаторима, где сте се смрзавали до дубоко у јесен. Све вам је то било слатко јер сте били своји на своме на наследној земљи коју сте наследили од својих предака, али и поред гробова ваших милих и драгих и ове Светиње коју сте касније обновили”, рекао је владика, изражавајући благодарност свима који су помогли, посебно шпанским официрима и војницима који су искрено подржали повратак расељених и избеглих на своја огњишта.

По његовим речима највећу снагу повратницима је дало то што су се поуздали у Господа:

“Имали сте слогу и знали сте шта чините, где се враћате и који је смисао тог повратка. Зато је достојно што обележавате овај дивни јубилеј. Послије 20 година, хвала Богу, овде имате јаку заједницу, школу и болницу, и свештеника, и своју цркву… И ово је велика нада за наш опстанак на КиМ”, рекао је изабрани Митрополит црногорско-приморски, истичући да осојанска заједница много значи за цео српски народ, који заједно са њима проживљава њихову муку и патњу, и брине се и о светињама и о народу на КиМ, који чува своје огњиште, веру и светиње.

Даље је казао да је један од оних који је носио косовско распеће и страдање на своме срцу био наш Ђедо који је остао у души свога народа и на неки начин још је присутнији од када је отишао. Памте се његове речи, а његово дело све више светли.

“Вашим повратком направили сте дело које је за памћење, за историју, за поезију и зато га треба обележити. Није вам било лако, било је потресно. Али и када сте се вратили, иако нисте имали крова над главом, ви сте певали и били радосни. И да останете у тој и таквој радости, ако Бог да. Ваша заједница живи пуним животом и можете бити пример другима. Ваш повратак није био без смисла и значаја јер видимо да се цео наш народ полако враћа КиМ”, казао ја изабрани Митрополит, поручивши да смо ми народ Видовдана и КиМ ма где год живели.

Пожелевши повратницима да њихов повратак буде благословен и да успеју у свему, владика је казао да су они слободни људи, слободне савести  и мисли, јер су своји на своме, и чувају оно што је њихово, поштујући друге.

“И Бог ће вам дати јер сте се вратили чистога срца и велике љубави. Нек вас Бог благослови и обдари сваким добром. Нек Бог благослови КиМ и светиње. И нека Бог да нашем владици Теодосију снаге да носи крст свој идући пред вама и заједно са вама, као и целом монаштву и свештенству”, рекао је владика, додавши да њихова служба није лака, али је значајна, јер преко њих сви заједно су са Господом.

“Имате Свету службу, молитву, Божији благослов. Докле год поју светиње на Косову и Метохији, а појаће до скончанија света и вијека, ако Бог да, ми Косово и Метохију нећемо доживљавати као изгубљено него као своје. Тиме што је распето и што страда само је више и дубље наше“, поручио је Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, закључивши да не желимо сукобе са комшијама већ да једни друге уважавамо и поштујемо.

Након Свете литургије, на којој су појали свршени богослови Призренске богословије, на почетку културно-уметничког програма сабране је благословио Преосвећени владика Теодосије који се сетио прве Литургије коју је овде служио блаженопочивши Митрополит са игуманијом Пећке патријашије, владиком Теодосијем и мештанима села Осојане који су се после две године вратили на своја огњишта.

“Литургија је сећање, памћење, наш принос Господу и сећање на Његову жртву за све нас. Сећамо се тог августа 2001. године када смо се сви скупили испред школе у Осојану, рашчистивши прво стакло и шут од спаљене школе како би могли да служимо Свету Литургију. Та Света служба Божија коју је служио наш добри Митрополит Амфилохије и његове и речи су биле темељ одрживог повратка људи у Осојане. Његове речи су биле речи наде и охрабрења, унеле су дух наде и свежине у оно што је било запустело и осиромашило, тако да за две године нисмо могли препознати ову земљу и ово место. Света Литургија пре давадесет година и речи Митрополита Амфилохија на овом месту биле су нада живота и опстанка повратника на овим просторима. Људи су били помало уплашени и све време се смењивала радост због повратка и туга због околности у којима су се нашли приликом повратка. Иако није са нама, ми осећамо молитве нашег Митрополита Амфилохија и његову љубав за наше светиње. Нека овај данашњи сабор буде почетак нашег саборовања у спомен Митрополита и обележавање повратка у Осојане што нас обавезује да истрајемо на крсном путу који се завршава Васкрсењем“, казао је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије.

Окупљене је речима добродошлице поздравио и председник општине Исток г. Малиша Ђурић.

“И данас се метохијски народ пита чиме је заслужио судбину страдалника и расељених повратника. Кроз Светосавље себе чинимо одлучнијима и храбријима где ће брат бити брат. Те 2001. године повратак Срба у Осојане био је велика медијска вест и питање има ли живота у паклу. Ни данас не бледе слике призора запаљеног и опустошеног Осојана. И док се повратницима срце ледило, а разум постављао мноштво питања без решења, појавио се Митрополит Амфилохије.

На отвореном пољу, поред порушене Цркве Светог архангела где је небо био једини кров, окренут према истоку, са крстом у руци високо подигнутим у ваздух, Митрополит тада поче молитву а народ прихвати отворена срца. Митрополит је за овај народ био први свештеник, исповедник, први учитељ, први лекар, заштитник, први хлебоносац. Његова љубав, мудрост, храброст и проницљивост  је отопила лед у нашим срцим, залечила ране, дала нам храброст и наду, разагнала мржњи као судбину, пробудивши Божанску љубав ради победе над злом. Попут пророка, Митрополит Амфилохије нам је оставио завет да будемо у страху Божијем, јер тако можемо победити зло“, казао је г. Малиша Ђурић цитирајући речи самог Митрополита Амфилохија да је Косово наша зеница, наше срце, срце нашега срца, наш свети град Јерусалим и да се њега, као своје душе, никада нећемо одрећи.

Председник општине Исток је предложио да се покрене иницијатива да једна од установа у Осојану понесе име Митрополита Амфилохија на понос свом српском роду.

У име жртава овог краја окупљенима се обратила Наташа Шћепановић, председница Удружења косметских страдалника. Она је казала да се данас сећамо оних који су пострадали јер су волели своју земљу и свој кућни праг.

“Наша је обавеза да их не заборавимо, да се изборимо да се дозна све о њиховим судбинама и да дочекамо да се казне они који су починили сурове злочине. Да наше страдање буде трајна повест и опомена да се никоме и никада не догоде овакви злочини. Чуваћемо успомену на наше мученике“, поручила је Наташа Шћепановић.

Саборовање је почело старосрпским изворима Косова и Метохије, а уз струне гусала запевао је један од гуслара који је деценијама пратио Митрополита Амфилохија, Рајо Војиновић, уредник часописа ,,Светигора“. Наступ КУД ,,Копаоник“, које је извело програм „Старосрпски извори“, био је обележен извођењем песама на стихове блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

Сабрање је завршено трпезом љубави, домаћин је и ове године била Општина Исток.

******

“Ђедов сабор” почео је 5. августа, пројекцијом документарног филма о повратку Срба у Осојане “Свитање у Истоку”, аутора Владимира Шушака, који садржи и говор Митрополита Амфилохија Србима повратницима, као и филма ” Достојан” који говори о животу, делу, и мисији Митрополита Амфилохија.

Другог дана сабора одржано је књижевно вече и промоција међународног зборника радова “Вера и мисао у вртлогу времена”. О зборнику, који је посвећен Митрополиту Амфилохију и Епископу Атанасију,  говорио је један од приређивача Микоња Кнежевић. Вече су стиховима улепшали песници: Новица Соврлић, председник Књижевног друштва Косова и Метохије, Ненад Јеро Раденковић и Ранко Ђиновић, као и гуслар Рајо Војиновић из Подгорице.

Епархија рашко-призренска, општина Исток и Дом културе Грачаница установили су ову тродневну манифестацију у знак сећања на блаженопочившег Митрополита Амфилохија, јер је он својим ангажовањем и љубављу према Метохији био један од кључних иницијатора повратка и опстанка Срба.

Осојане представља један од ретких примера успешног повратка Срба у Метохију. У Осојанску долину се од 2001. године вратило око 350 Срба, а у овом селу данас живи и око осамдесеторо деце.

Слободанка Грдинић/Весна Девић