Празник Преподобне мати Параскеве свечано прослављен у манастиру Ваведење у Београду

У манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Београду, свечано је прослављен празник Преподобне мати  Параскеве.

Високопреосвећени Митрополит рашко-призренски г. Теодосије служио је свету архијерејску Литургију, уз саслуживање игумана манастира Високи Дечани, архимандрита Саве, свештенства и великог броја верног народа.

Након прочитаног јеванђеља, архимандрит Сава је беседио о мати Параскеви.

,,Драга браћо и сестре, у данашњем јеванђељу Господ нас упућује да идемо за Њим као за светлошћу и да следимо светлост. Те светиљке и та светлост су управо светитељи који су својим животом и својим примером светили у овом свету и били светлост у тами овога света.

Такава је била и мати Параскева која је Христу служила свим срцем, умом и душом. Она је била мудра, као и ове дјеве из данашњег Јеванђеља које су спремиле уље за светиљке, како би дочекале свој Женика. А то уље јесте и милостивост и пре свега благодат Божија која је испунила њихова срца”.

На предлог Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио је орден Светог Саве другог степена господину Зорану Лилићу, бившем председнику Савезне Републкке Југославије. Ово високо одликовање се додељује у знак признања за делатну љубав према мајци Цркви и велики лични допринос у повраћају земље манастиру Високи Дечани.

Митрополит Теодосије се након доделе ордена обратио речима:

,,Са Благословом Његове Светости, Патријарха српског г. Порфирија, окупили смо се данас у овој светој обитељи да заједно прославимо празник Свете мати Параскеве, и да заблагодаримо Господу за све дарове које примамо од Њега. Наша велика радост, и мене и игумана и братије манастира Високих Дечана јесте што смо после 27 година дочекали да доделимо високо признање Српске Пеавославне Цркве господину Зорану Лилићу.

Господин Лилић је у својству председника  Социјалистичке партије Србије и високог функционера наше државе, давне 1997. године посетио Манастир Високе Дечане, и након што смо се заједно поклонили моштима Светог Краља Стефана Дечанског, сели смо у манастирску библиотеку и на питање Г. Лалића ‘шта можемо да учинимо за ову свету обитељ’, рекао сам му да може да учини оно што многи његови претходници нису могли да ураде. После другог светског рата, манастиру Дечани је одузето скоро 800 хектара земље, коју је свети Краљ оставио и записао у својој повељи да се нико не дрзне да узме од манастира. Тада смо затражили најбитнијих 24 хектара, које се налазе на самом прилазу из правца града. Брат наш Зоран је рекао “сматрајте да је то учињено”. а ја сам знао да ће тако и бити. Тако је и било, ми смо већ у фебруару 1998. имали уписани земљу на манастир. Наком несрећног рата, албанске власти су 2000 године поништиле одлуку и оспориле нам право на власништво над поменутих 24 хектара.

Тек након 16 година проведених на косовском суду, уз помоћ међународне заједнице 2016.године, врховни суд у Приштини потврдио је право манастиру над земљом.”