Празник светога пророка Илије – слава храма у Вучитрну

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Теодосије служио је свету Литургију, на празник светога пророка Илије, у Вучитрну поводом храмовне славе.
Храм, који је у два наврата паљен и скрнављен и који је сада делимично обновљен, испунили су верници са свих страна Косова и Метохије као и политички представници косовско-метохијских Срба.
Након причешћа светим Христовим Тајнама, Епископ Теодосије је благословио славско жито и колач.

 

Извештај новинске агенције СРНА

Владика Теодосије је данас у Вучитрну, гдје је у цркви Светог Илије служио свету архијерејску литургију, подсјетио да је у овом славном граду до 1999. године живјело близу 2.000 Срба, а данас само локални парох Стево Чумбуровић са супругом и кћерком.

Епископ Теодосије је подсјетио да је црква Светог Илије спаљена, али полако почиње њена обнова и уздизање, као што ће се, с надом у Бога, то догодити и српском народу на Косову и Метохији.

„Црква је спаљена од руку људи који се противе свему што је добро, што је узвишено и чему људи стреме као идеалу. Данас, прослављајући Светог Илију у овом живом храму коме су ране нанете, као и скоро свим српским светињама и српском народу на Космету, те ране су огромне и видљиве“, рекао је владика Теодосије.

Он је истакао да су то учинили они људи које ће стићи Божија казна.

Владика Теодосије је рекао да су се грдно преварили они који су мислили да ће рушењем храмова срушти српски народ, јер „оно што је препуштено огњу у рукама злочинаца, поново ће бити подигнуто и обновљено“.

Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је за Срну да су се грдно преварили сви они који су помислили да ће Србија дићи руке до српских светиња и духовне и културне баштине на Космету.

„Могу да поручим да ће Србија остати и заједно са својим народом опстати на Косову и Метохији, ма колико то некоме сметало и ма колико неко, као онај што је порушио 1.500 објеката духовне и верске културе на Космету, помислио да ће тиме протерати српство и нашу државу са простора јужне покрајине“, рекао је Ђурић.

Божидар Јовановић који је послије пуних 16 година посјетио родни град, кроз сузе је рекао да је вучитрнско безнађе потврда безвлашћа коме су Срби у Вучитрну били изложени током 1999. и 2000. године.

„Град је пуст. Ниједне српске душе нема, изузев пароха Симе и његове породице. Њему треба одати сваку почаст и славити га као светитеља јер бити у Вучитрну по мени значи исто као да сте стављени на жрвањ“, рекао је Јовановић за Срну.

Његов комшија Радојица Павић, који је послије 16 година упалио свијећу на гробљу у црквеној порти, каже да слика порушеног и уништеног гробља довољно говори о злочину који су Албанци починили, не само над живим, већ и над мртвим Србима.

„Ово је пораз цивилизације, пораз западних назови демократа“, рекао је Павић.

Парох Сима Чумбуровић рекао је Срни да је живот у Вучитрну исто што и живот испосника.

„Усамљени смо, али дао Бог дневно бар по једна српска душа сврати до цркве. Проговоримо по неку реч и то је слика која одражава живот моје породице у Вучитрну“, каже Чумбуровић, који са комшијама Албанцима нема каквог контакта.

Ипак, он се нада да ће доћи дан када ће се народ вратити у села попут Слатине и Гојбуља што би са око 2.500 преосталих Срба у Прилужју, удаљеном око пет километара од Вучитрна, дало наду да ће српство у Вучитрну истрпјети и преживјети.

Литругији служеној у цркви Светог Илије у центру Вучитрна, уз јако обезбјеђење припадника косовске полиције, присуствовали су представници власти из Београда и Приштине, те неколико стотина расељених Срба из града на Ситници.