Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана

Слава манастира Бањска торжествено и литургијски прослављена је на празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, 15. августа 2024. године.

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит рашко-призренски Г. Теодосије, уз саслужење свештеномонаштва и свештенства и молитвеном присуству бројног верног народа.

У беседи, Високопреосвећени Митрополит је истакао да сваки хришћанин живећи овај земаљски, пролазан живот, треба да буде увек у Господу и да Господ увек пребива у њему. Јер, ако имамо силе Божије у себи и љубави Божије, ако смо испуњени том љубављу, имамо веру чврсту, непоколебљиву и имамо наду да све оно што је Господ рекао – да ће бити и да овај живот земаљски није вредан онога што је Господ припремио у вечном животу свима нама. Такви хришћани су спремни на жртву, спремни су да пострадају за Господа свога, њихова смрт није губитак, није крај, њихова смрт је добитак и почетак оног вечног, непролазног живота у Царству Небеском.

Митрополит је рекао да је Свети првомученик и архиђакон Стефан носиоц божнанске љубави, подсећајући да је невин пострадао од руке Јевреја, који су исто тако и Господа нашег разапели и убили.

„Првомученик архиђакон Стефан чији пренос моштију данас славимо био је први у цркви Христовој који је следујући Господу своме принео не себе жртву и који је пострадао невин, од руке оних истих који су и Господа нашега распели и убили. Чули смо данас у апостолу како се то све догодило. Свети архиђакон Стефан је био попут великих апостола, носиоц силе Божје. Силом Божјом и речју он је учио, подучавао али и лечио и исцељивао у народу. Он је и првомученик, али и архиђакон, од седам ђакона изабраних, свети Стефан је био први међу њима и није чудо што је онда и он први пострадао за Господа. Последње речи архиђакона Стефана биле су „Ево видим небеса отворена и Сина Божјег како седи са десне стране Бога оца“, што је разљутио Јевреје. Онда се он молио Господу да им то не рачуна у грех, да би испунио реч Божју о љубави, да треба да љубимо и непријатеље своје. То су браћо и сестре прави истински Божји људи, хришћани, носиоци божнанске љубави, који не умеју да мрзе чак ни непријатеље своје, који се не боје смрти и који су спремни себе да принесу на жртву Господу“, казао је митрополит Теодосије.

Митрополит Теодосије је оценио да никада лепше и светије није изгледао манастир Бањска, указујући да су недавно неки настојали да оскрнаве ту светињу и прикажу је као несвето место.

„Ми треба да смо мудри и поучени примером светитеља и првомученика ђакона Стефана, да будемо чврсти, храбри, постојани и да не дозволимо никаквим силама света да нас помере са правог царског пута, Божијег пута којим ходимо. Погледајте само у ову светињу у којој смо данас, пре само мало времена неки су хтели да је обесвете и да прикажу свештенства и монаштва онаквим каквим нису, обећавајући доказе, обећавајући да ће све изнети, ништа нису изнели јер нису имали шта да изнесу, али су имали лоше намере и хтели су да оно што је Божје, што је свето да прикажу као несвето, али нису успели и хвала Богу, ево данс улазећи овде у манастир Бањску прво што сам осетио и помислио и видео никад овај манастир није био лепши, светији и свечанији него данас, али то је дело Божје браћо и сестре, то треба сви да осетимо и да знамо и да ценимо и да чувамо то што нам Господ даје“, истакао је Теодосије.

У току свете Литургије, у чин јеромонаха рукоположен је јерођакон Антоније, сабрат манастира Светих Врача у Зочишту.

На крају евхаристијског сабрања освештани су славски дарови и преломљен је славски колач поводом славе ове светиње.

На предлог Митрополита Теодосија, Синод Српске Православне Цркве одликовао је Николу Рајовића високим одликовањем – Орденом Светог краља Милутина, за несебичну помоћ у обнови Манастира Бањске.

Обележавању славе манастира присуствовали су поред верника, помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић и председник Привременог органа Драгиша Миловић.