Објављено: 18/12/2019
Измењено: 10/01/2021
Промоција монографије "Задужбине Косова и Метохије" у Косовској Митровици
Промоција монографије “Задужбине Косова и Метохије, историјско, духовно и културно наслеђе српског народа” одржана је у амфитеатру Филозофског факултета у Косовској Митровици.
О монографији су говорили епископ рашко-призренски Теодосије, професор на Филозофском факултету Валентина Питулић, књижевник и новинар Живојин Ракочевић и Дејан Ристић, професор Богословије у Призрену.
У оквиру промоције, наступио је хор и музички оркестар призренске Богословије.
Професор Богословије у Призрену Дејан Ристић је представио структуру монографије и детаљније објашњење делова који чине ту структуру.
“Поводи за овакве сусрете су величанствени и нама је први пут дата прилика да из Призренске Богословије будемо и званично гости. Тема је изузетна и она превазилази наше скромне могућности. Прве задужбине су штампане 1987. године и то је родило ново издање на српском језику које је преуредио епископ западно-амерички Марксим годину дана пре новог српског издања” рекао је Ристић.
Ристић наводи да монографија садржи текстове наших теолога, публициста и уметника.
“Ова књига је живо сведочанство о српској православној цркви да очува своју духовну и материјалну културу, своје споменике и сачува хришћанско наслеђе Косова и Метохије. Предговор за прво издање написао је патријарх Павле, који је остао и у другом издању и даје посебан печат овој књизи. Осим тога, монографија садржи текстове наших знаменитих теолога, публициста и уметника као и разна саопштења и извештаје из прошлости и из најновије садашњости наше крстоваскрсне косовско-метохијске судбине”
У књизи важно место заузима и меморандум Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији. Књига је пуног повеза и у пуном колору на 1120 страница илустрована са преко 700 колорних репродукција свих важних историјских личности, манастира, фресака, цркава и уметничких дела врхунске вредности. Упакована је у луксузну кутију на којој је фотографија цркве манастира Грачанице, док су на корицама слова у златотиску као и цртеж манастира Грачаница по ктиторској фресци Св. Краља Милутина.
“Ову монографију треба свако да има и она представља изврсно сведочење за читаоце широм света којима је српски и хришћански карактер наше свете косовско-метохијске земље готово сасвим непознат. Ово је монографија највишег квалитета и служиће као знамење свима нама и будућим нараштајима Срба, да упркос историјским искушењима осигурају трајање светог косовског завета” додао је Ристић.
О песничком и прозном значају монографије говорила је проф Валентина Питлућ.
“Сваки велики народ и народ који дуго траје има важну материјалну културу и материјално наслеђе али један народ не би био народ, у тешким условима, да није имао и духовно наслеђе и да у најтежим тренуцима кад се гинуло, тада се и певало и стварало, и управо књижевно стваралаштво, и народно и уметничко, било је оно скровиште у којем се народ крио онда када је на делу била она Његошева “Да је иђе брата у свету да пожали, ка да би помога” . Ја ћу се бавити оним слојем и оним делом књиге који је у мом домену моје струке како не бих залазила у историју уметности, а то је заправо осврт на књижевне текстове који су се нашли у овој књизи” рекла је Питулић.
Питулић наводи да је ново издање обогаћено за још 30% текстова у којем учествује још неколико писаца.
“Ово је допуњено издање књижевних текстова које имамо у првој књизи, додато је још неколико писаца и мислим да је то значајно што су и њихови текстови у страницама ове књиге. Рећи ћемо нешто о поглављу које се зове “Косовски стуб” и које је извор поезије која је певала о Косову. У народној књижевности уткана је узвишена трагичност а то посебно видимо у песмама косовског циклуса. Народ је преко талента народног певача зидао Раваницу, “опредељивао се за царство небеско јер је земаљско за малена а небеско увек и довека” казала је Питулић.
Она додаје да се извор песама уклапа у концепцију књиге као израз духовне вертикале колективне свести.
“У књизи су и три добра јунака, Бановић Страхиња, Срђан Злопоглеђа и Бошко Југовић. На попришту су се нашле и две жене, једна девојка и једна мајка – Косовка девојка и мајка Југовића, које одлазе на бојиште и свака на свој начин подноси пораз. Извор ових песама се уклапа у концепцију књиге као израз духовне вертикале колективне свести и у којој доминирају задужбинари у којој се гради манастир Раваница али и пред косовску битку црква коју ће кнез Лазар сакројити на Косову, али није она од камена већ од чисте свиле и скерлета, где ће кнез Лазар причестити војску” казала је она.
Значај ових песама је у томе што они представљају епску ретроспективу и епску биографију косовских јунака који су попут Бошка Југовића кренули у Косовски бој “не желећи да се врате”. Оне на неки начин представљају народну Библију и подсећају на време великих и епских узлета које је талентовани народни певач опевао а колектив је вековима то преносио са колена на колено.
Књижевник и новинар Живојин Ракочевић каже да је монографија једна од ретких књига која се воли на такав начин да имате сталну потребу да она буде са вама.
“Задужбине Косова и Метохије” је једна од ретких књига која се воли на такав начин да имате сталну потребу да она буде са вама и знам неке који су је носили у најтежим временима. “Задужбине Косова и Метохије” није књига – задужбине су галерија, библиотека, архив, извор, сведочанство, књига емоција и интиме једног народа и његовог несигурног и мучног пута кроз духовност, културу и национална прегнућа. Задужбине су галерија у којој се срећу непознати мајстори из Мушутишта и Петар Лубарда. Један потез, једна боја, један фрагмент, један дух оног генија из Љуботиња, довешће вас до мира. Зашто је ово важно? Важно је зато што више никада у овоземаљском животу нећемо бити у прилици да пређемо овај пут. Генијално сликарство Богородице у Мушутишту је претворено у прах којег чува само ова књига и нећемо моћи да направимо ни ту паралелу, ни ту синтезу као ни тај пут да пређемо у задужбину” рекао је Ракочевић.
“Традиција се тешком муком стиче, традиција се осваја и уколико нисте способни да је стекнете за себе лично, не можете се укључити у тај поредак. Није то лепо сложено камење, није то лепо написана књига, нису то мртве слике на зидовима, то је поредак културолошки, културни и духовни – ваш лични” поручио је Ракочевић присутним студентима.
Он додаје да су задужбине библиотека која прикупља све оно што је важно и написано о Косову и Метохији.
“Задужбине Косова и Метохије нису књига, задужбине су библиотека која је каталог за све оно што је важно на Косову и Метохији написано а то је део суштине тих књига, писама и песама. Ова библиотека нам брани да, као што каже Слободан Ракитић, не осванемо на своме гробу у туђини. То нам се може десити и то нам се не дешава први пут и често мислим да у будућности нећемо моћи да препознамо тај гроб. Ова књига од свих брани оно што је немоћно и понижено на Косову и Метохији. Ако је добро оно што смо урадили, наш савез са Богом – данас су задужбина и ова књига наш савез са Косовом” истакао је Ракочевић.
Епископ рашко-призренски Теодосије је у својој беседи казао да је српски народ вековима стварао делове православне духовности и културе.
“Српски народ је вековима стварао величанствене делове православне духовности и културе, што је дубоко уткано у биће наше цркве и нашег народа. Српске Православне светиње нису само споменици културе и светиње, оне су живи печат нашег културног, духовног и националног идентитета, јер највише од онога што су Срби стварали у историји од средњег века па на овамо, налази се управо на многострадалном Косову и Метохији” рекао је Епископ рашко-призренски Теодосије.
Он додаје да је прво издање монографије објављено уз благослов патријарха Павла, “који је сам као Епископ рашко-призренски био сведок страдања нашег народа у комунистичком периоду, али и духовне виталности наше цркве, да и поред тешких услова сачува оно што су наши преци оставили”.
Друго издање монографије је помогла Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије.
“То је сведочанство и подсетник свима онима који не знају а желе да науче зашто је Косово и Метохија тако уткано у биће нашег верног народа. За оне који то не разумеју онда је реч само о делу територије” рекао је Епископ рашко- призренски.
“Свака наша црква, испуњена је и натопљена молитвама и вапајем верног народа који је у ропству од пет векова сачувао своје духовно биће и са њим своју културу, језик и обичаје. Без тих светиња на Косову и Метохији, наш народ би изгубио светионике који нам јасно указују пут ка царству небеском док пловимо путевима историје која нам баш и није била наклоњена” додао је.
Епископ рашко-призренски Теодосије наводи да треће издање сведочи истину о живој цркви која постоји кроз литургијски живот и која је обликовала национални идентитет српског народа.
“Треће издање сведочи не само о материјалном благу које имамо на овим просторима већ пре свега сведочи истину о живој цркви која постоји и дише кроз литургијски живот, кроз наш православни духовни етос, који је временом обликовао наш национални идентитет и чини нас оним што ми и јесмо. Ова монографија преноси свима којима су Косово и Метохија у срцу, да преносе и чувају своје успомене и памћења и преносе својој деци и потомцима. Истовремено, она је и позив православним Србима да се врате на своја огњишта и живећи овде заједно са свима нама учествују у обнови наше распете цркве и наше отаџбине” закључио је епископ рашко-призренски Теодосије.
Организатори овог дешавања су Епархија рашко-призренска, Филозофски факултет и Студентски центар Приштина, Косовска Митровица.