Сахрањена др Соња Ракочевић

У порти храма Светог Димитрија у Сушици данас је сахрањена др Соња Ракочевић, педијатар Клиничко-болничког центра Приштина у Грачаници.

Докторка Ракочевић (47) преминула је 7. јануара од последица ковида-19 у КБЦ “Др Драгиша Мишовић” у Београду.

Последњу пошту др Ракочевић одали су породица и пријатељи на литургији и опелу коју је служио владика рашко-призренски Теодосије, уз саслужење оца Михаила, игумана манастира Светих Архангела и пароха цркве Покрова Пресвете Богородице у Бабином Мосту, Александра Нашпалића.

“Сви смо сведоци њене несебичне љубави. Као мајка и као супруга, али и као сестра у Христу ту љубав је показивала. Није мислила о себи и свом здрављу, колико је мислила о здрављу деце за коју је била задужена да брине. Исто тако о добру и о здрављу својих ближњих, поништавајући тако себе. Том жртвом и љубављу она је нашла себе, не у овом земаљском временом животу колико у вечном”, казао је владика Теодосије.

Владика је подсетио да је др Соња Ракочевић често са својом породицом боравила у Манастиру Светог Димитрија у Сушици, те да је говорила да је “ово место прави рај”. “Не слутећи да ће управо ово место и ова земља косовско-метохијска и освештана земља овог манастира примити њено тело, да ће ова земља бити мајка телу њеном, а да ће Господ узети њену душу у вечна небеска насеља, тамо где обитавају праведници и они који су служили Богу”, истакао је владика у својој беседи.

Емотивним говором се од своје супруге опростио Живојин Ракочевић, књижевник и новинар. Подсетио је на њихово упознавање током студентских протеста у Приштини крајем 90-их, венчања у цркви Светог Николе у том граду, првог у овом храму након ратних сукоба, али и других успомена из њиховог заједничког живота и борбе за слободу.

“Соња и ја смо сањали слободно Косово. Соња својим трпљењем како само косовски Срби знају да трпе. И својим чекањем како једино косовски Срби умеју да чекају. Био сам сигуран да ћемо нас двоје дочекати слободу, а сада схватам да је она отишла у вечну слободу, а да ћу се ја још потуцати по овој земаљској слободи и да ће се моји Симонида, мој Димитрије и моји браћа и кумови борити за ту трунку достојанства и људске слободе”.

Опраштајући се од своје супруге, Ракочевић је казивао стихове њене омиљене песме, да би на крају завршио стихом Константина Симонова – “Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи”.

Поред супруга Живојина, докторка Соња је иза себе оставила сина Димитрија и ћерку Симониду, али и бројну децу коју је лечила на централном Косову, као и малишане са Горе, Штрпца из Косовског Поморавља.

Годинама је била део лекарске организације “Свети Јован Милостиви” са којом је обилазила и лечила старе и болесне у изолованим срединама на Косову, као и сарадник италијанске организације “Пријатељи Дечана” (Амици ди Децани) путем које је слала малишане из српских средина на лечење у Италију.

Преминула је на Божић, а сахрањена на празник Светог Стефана.

Комеморативни скуп поводом смрти др Соње Ракочевић оџаће се у понедељак 11. јануара у Дому културе Грачаница.

Извор: радиоким.нет