Света архијерејска Литургија у Ђурђевим Ступовима, поводом храмовне славе

Епископ рашко- призренски г. Теодосије је у Манастиру Ђурђеви Ступови у Расу 16. новембра 2022. год. на Светој Литургији поводом манастирске славе и празника Обновљења храма Светог великомученика и победоносца Георгија наградио чином протосинђела игумана оца Гаврила за огроман труд у обнови два манастира и замонашио искушеника Љубинка Ћуковића који од сада носи име Григорије,  по Светом преподобномученику Григорију Пећком. Владика је у беседи подсетио на значај монашког пострига и духовне обнове у овој светој обитељи као дару Божијем рекавши:

,, Eво данас на дан празника Светога великомученика Георгија, на дан преноса његових светих моштију када слави ова света обитељ, Господ нас је посетио с неба, небеским даром. Ова света обитељ добила је новог монаха оца Григорија који је добио име по преподобномученику Григорију Пећком, новопројављеном светитељу који је само пре неколико година унет у диптих наше Цркве. Верници Пећи и околне и сви који су знали за подвиг преподобномученика Григорија поштовали су овог светитеља заједно са Светим Василијем Пекаром који је такође из Пећи. Обојица су пострадали у време Турака јер нису хтели да се одрекну своје вере. Нарочито су Турци велики притисак чинили на младог монаха Григорија који је био леп и душом и телом. Хтели су да га имају за себе, да буде њихов али Свети Григорије будући монах који је своју душу уневестио Христу није пристајао на њихове предлоге и намере и радије је хтео попут ђакона Авакума који је после пострадао и сам следио пример Светога Григорија, он је попут првомученика ђакона Стефана и многих мученика Цркве Божије себе принео на жртву Богу несебично, знајући да је Господ творац свега на земљи и да нам је Господ дао на дар овај живот и ако неко изгуби овај земаљски живот, Господ може да нам подари вечни живот, васкрснувши нас. Тако је Свети Григорије свој подвиг у младости својој окончао и принео себе Господу на жртву и Света Црква га слави као преподобномученика. Наш отац Григорије који се подвизавао у овој светој обитељи као искушеник пет година, он се припремао за монашки постриг и он је први понео име преодобномученика Григорија, бар колико знам овде у нашој епархији , а можда и у нашој Цркви.

Тако да му Свети Григорије буде путовођа, сапутник на његовом монашком путу и подвигу. Чин монашења јесте чин просвећења. Монашење је друго крштење. Престаје да постоји стари човек, а рађа се у Христу нови човек. И зато на монашењу као и на крштењу певамо ,, Јелици во Христа крестистесја во Христа облекостесја” – Ви који сте се у Христу крстли у Хрису сте се обукли , обукли сте се у силу са висине. Господ нам даје моћи и силе да овде на земљи живимо анђелским животом борећи се са својом природом, борећи се са страстима, а чинећи оно што је Господу угодно. Слушајући реч Божију и творећи заповести Божије. Подвигом, врлином монах себе чини достојним сасудом Божије благодати, благодати Духа Светога и монах не само да спасава себе него и спасава друге за које се моли. Зато је благословен онај народ који има манастире и који има монахе. Хвала Богу ево овде и у нашој Старој Србији у Рашкој на Косову и Метохији, манастири су свуда посејани и ти манастири су живи манастири, светиње у којма се монаси моле Богу и њему приносе угодну жртву. И ова светиња дуго је била без монаха али ево Божијом благодаћу обновљена и трудом нашег сада протосинђела Гаврила и пре њега који су овде живели и трудили се. Он са својом братијом чини да ова светиња живи, да траје у нашем времену и ако Бог да да траје до скончања света. Свети Георгије победоносац коме је посвећен овај манастир и овај храм, он је заштитник и ове обитељи и монаха који се овде подвизавају и који живе у овом манастиру. Све је то дар Божији браћо и сестре.

Господ нас у страдању највише посећује благодаћу својом. Онде где се умножава страдање ту се умножава и благодат Божија. И можда је парадоксално али заиста онај народ који страда он је и благословен народ Божији, јер кроз то страдање увек се сећамо Господа и сагледавамо реалност овога живота и овога света. Видимо колико је овај свет пролазан и колико смо ми само путници у овом животу , али нас Господ није оставио без утехе. Дао нам је наду и утеху и рекао је да сви они који страдају и који умру овде на земљи и који подносе муке Њега ради, у вечном животу ће наћи плату и радост и блаженства, онако како само Господ то може да уготови онима који га љубе. Нек је срећан и Богом благословен данашњи дан. Да Господ новом монаху подари крепости и духовне и телесне, да он служи Богу и Цркви Божијој и овој светој обитељи и братији ове свете обитељи. Да га Господ учини упаљеном свећом, да он животом својим светли и осталима и да буде пример живота овоземаљског и пута који води у Царство Божије у Царство Небеско. Амин. ”

Након Свете Литургије, Епископ је благословио славски колач и преломио га са игуман манастира, који је за све присутне уприличио трпезу љубави у новоосвештаном конаку.