Свети краљ Милутин свечано прослављен широм Епархије рашко-призренске

Поводом празника Св. краља Милутина, широм Епархије рашко-призренске служена је Света Литургија.

Овај дивни светитељ посебно се прославља у манастиру Грачаница, манастиру Бањска и у цркви Богородице Љевишке у Призрену.

У манастиру Бањска Свету архијерејску Литургију служио је Епископ рашко-призренски г. Теодосије, уз саслуживње свештенства и монаштва Епархије, као и у присуству великог броја верника, а нарочито деце.

У манастиру Грачаница Свету Литургију служио је игуман острошки, високопреподобни архимандрит Сергије, уз саслуживње свештенства приштевског намесништва. На Светој Литургији појали су богословци из Призрена, као и монахиње манастира Грачаница.

У Богородици Љевишкој Светом Литургијом је началствовао јеромонах Исидор, уз саслужење пароха призренског, јереј Владана Вукомановића.

Свети краљ Милутин био је веома одан светој Православној вери и Цркви. За његово време умножи се Црква Божја у Српској земљи и број епископија порасте на шеснаест. To cy биле ове епархије: зетска, рашка, хумска, хвостанска, звечанска, топличка, призренска, будимљанска, липљанска, скопока, дебарска, моравска, браничевска, мачванска, кончулска и градачка. Свете архиепископе Српске, наследнике Светога Саве, он веома цењаше и свако им поштовање указиваше. За његово време беху архиепископи у Српској Цркви: Евстатије I, Јаков, Евстатије II, Сава III и Никодим, са којима заједно свети краљ подизаше и обнављаше свете цркве и манастире. Тако је са Св. архиепископом Евстатијем II (1292-1309. г.) обновио велику архиепископију у Жичи, коју Куманци беху опљачкали и порушили; исту је затим са Св. архиепископом Савом III (1309- 1316. г.) украшавао и животописао. Са Савом III Милутин је започео и зидање своје задужбине манастира Бањске, коју је довршио и украсио заједно са епископом Данилом Бањским. На краља Милутина су током његове дуге владавине вршени разни притисци са стране да прихвати латинску унију и потчини се римскоме папи, но он то никада није учинио нити од своје Православне вере одступио. Он је бивао у војном савезу са западним (римокатоличким) владарима, но то је било да се избави од разних опасности по државу његову, али никада није ишло на штету Православне вере његове и народа његовог.