Објављено: 29/10/2022
Измењено: 02/10/2023
У Кравићу код Рашке свечано прослављен празник Свете Петке
На дан када Српска Православна Црква прославља Свету Петку, 27. октобра 2022. године, у селу Кравићу код Рашке служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Теодосије. Епископу Теодосију саслуживали су протосинђел Андреј игуман манастира Црна река, протојереј Сава Шмигић намесник навопазарски, , протојереј Дејан Николић парох први никољачки, јереј Мирко Јеремић парох други никољачки и ђакон Ненад Дукић.
За певницом су појале монахиње манастира Светог Николе – Кончула.
Након прочитаног Јеванђеља, Епископ рашко-призренски г. Теодосије беседио је:
„Чули смо Свето Јеванђеље драга браћо и сестре. Свето Јеванђеље је блага вест Христова свима нама који слушајући реч Божију треба да је примимо у срце своје и да њоме живимо у овом пролазном земаљском животу, да би тако испуњавајући реч и заповест Божију наследили оно што је много боље од овог овоземаљског живота, а то је Царство небеско.
Управо данашње Јеванђеље говори о Царству небеском. Господ је на многим местима учио Свете Апостоле и подсећао на Царство небеском. Није Господ учио своје најмилије како у овом земаљском животу да буду успешни, како да владају земљом како да само сабирају блага земаљска. Зашто? Зато што је све то пролазно. Све је то ништа за оно што је Господ приредио онима који га љубе и испуњавају заповест Његову. Господ је једном приликом рекао да моје Царство није са овога света, већ да је Његово Царство много боље. Он је припремио нама вечан живот у Царству небеском.
Данашња прича и парабола о десет девоајка, пет мудрих и пет лудих. Шта значи то о ових пет лудих, то значи да нису биле мудре. Исто су и једне и друге биле девојке. Исто су чекале Женика, односно други долазак Господа Исуса Христа, будући да су чекале Женика и да су биле девојке да су они имали веру у Бога да ће Бог доћи. Разлика међу њима је била што су ове прве биле мудре, поред вере које су имале имале су и дела. Својим животом су потврђивале веру своју, а ове друге само на речима.
Каже на једном месту Господ, неће онај само који ми говори Господе, Господе ући у Царство небеско. Нећемо ми браћо и сестре само зато што смо крштени, што смо Срби, потомци Светог Саве, кнеза Лазара и наших најсветијих ући у Царство небеско ако не будемо својим животом, делима и врлинама заслужили.
Каже се у данашњој причи, када је Женик дошао оне су пробудиле, јер је Женик дошао у ноћи. Оне које су биле спремне и које су имале поред светиљки и уља, запалиле су светиљке и спремно су дочекале Женика. Ове друге имале су светиљке, имале су веру, али нису имале уља и нису могле да упале своје светиљке, биле су неспремне за долазак Женика. Оне су затражиле оним првима, будући мудре оне су рекле да не би недостало и нама и вама, идите купите. Међутим било је доцкан.
Када Господ дође по други пут да суди свима на Страшном суду, неће бити места ни за кајање, ни за добра дела. Господ нам је доста оставио времена да чинимо дела милосрђа на првом месту, да будемо милостиви, да имамо љубави према ближњима и да будемо несебични и да творимо оно што је Богу угодно.
Оне мудре су ушле за Жеником на свадбу у ложницу, а оне друге, будући да су закасниле куцале су у затворена врата, а Женик им је рекао: „Не познајем вас“. Ово су браћо и сестре најстрашније речи које можемо да чујемо од Господа. Ако станемо пред лицем Божијим, а Господ нам каже : „Не познајем вас.“ Шта то значи? То значи да ми не личимо на Господа.
Бог је створио човека по своме лику, дао му слободу, дао му могућности да воли, да благодари, да захваљује, да чини оно што приличи њему као Боголиком створењу. Али будући, због лењости, немара појединци нису то чинили у овом животу, када их Господ буде срео погледао рећи ће им : „Не познајем вас.“ Ви нисте, они који сте спремни за моје Царство будуће. Такви одлазе насупрот радости светих у Царству небеском, одлазе у вечну муку, у пакао. Зато треба овај живот заиста озбиљно схватити. Овај живот треба тако да живимо да увек мислимо на циљ. Ако ми знамо циљ онда ћемо земаљски живот сматрати као путовање до нашег циља. Свети владика Николај у својим Молитвама на језеру каже ако човек не зна јасно циљ којим је кренуо, онда ће му се се само путовање за циљ његовог живота. То значи шта ће успут да једе, како ће то мало времена да проведе у путовању, с ким ће се дружити. Тако да они који не знају за Царство небеско, и за циљ свога живота, они само мисле на овој пролазни живот како да га више уживају. Када стигну на циљ биће неспремни као ове луде девојке. Паника ће их стићи и онда ће бити све касно.
Дакле Бог нас опомиње да мислимо на Царство небеско. Да Богу приносимо жртву, да од себе дајемо Богу и ближњима. Онај ко неће да пости, онај ко неће да удели милостињу, о неће да иде на Литургију, да се моли Богу он је себичан и самољубив. Он мисли само на себе. Господ је дошао у овај свет не да му служе, већ да служи, хоће да и ми служимо. Хоће да и ми дајемо од свога другоме, да не будемо себични и самољубиви већ да будемо братољубиви. Да не завидимо, да не будемо љубоморни и пакосни, већ да се радујемо добру ближњега свога. Ако такав живот живимо онда ћемо заиста имати уља поред вере коју имамо, поред наше светиљке. Када Господ дође онда ћемо спремни га дочекати, онда ћемо спремни ући у Царство које нам је припремио.
Данас славимо Свету Петку, мајку Параскеву, коју не слави само српски, већ васцели православни род, чак и они који нису православни поштују Свету Петку. Шта је то она учинила посебно да буде тако прослављена од Бога? Да је тако сви славе вековима после њене смрти?
Она је цео свој живот предала Богу. Оставила је свој дом, своје најмилије, као што то данас чине монаси који одлазе у манастир. Зашто?
Не зато што су се разочарали у овај свет и што не воле овај свет, него што има нешто што више воле од овога света, што знају за нешто боље од овога света. И зато овај живот тако живе, жртвујући овоземаљско ради оног непролазног и вечног. Такав живот је живела Света Петка.
И будући да је рођена у Епивату, подвизавала се у Светој Земљи, у Палестини, при крај живота се поново вратила у своје место. Она је својим животом показала превелику велику љубав према Богу, а онда је Господ њу прославио. Њене мошти су биле у Цариграду, у Београду, па враћене у Цариграду, сада су у Румунији и граду Јашу где многи одлазе да се поклоне њој. Ми њу имамо у нашим молитвама, молимо Свету Петку да нас заступа пред Господом, посебно мајке српске. Оне Свету Петку доживљавају као своју заштитницу, својих домова, своје деце. Сви они који поштују Свету Петку треба да се угледају на њен живот, колико је она постила, колико се уздржавала, колико је суза пролила, и колико је Бога измолила за себе и род православни.
Ево и овај храм овде који је овако лепо подигнут и у задње време захваљујући вашем свештенику оцу Дејану и свима који су се потрудили он је поново обновљен и украшен. Да буде вама овде као ова свећа која је упаљена и која треба да светли који су у кући. Овај храм светли свима који су у овом крају, и даље показујући нама путоказ куда да идемо, где нам је пут да би стигли у Царство небеско. Да не залутамо као многи безбожници који незнају за Бога у овом свету. Ми не треба да будемо такви ми имамо много светионика који нам светле и указују којим путем да ходимо.
Нека је срећан данашњи празник, заиста је моја велика радост, каже свештеник да је последњи пут био Епископ 1974. године када је освештан храм. За мене је велика радост да сам на празник Свете Петке да се заједно помолимо Богу, јер ће нашу заједничку молитву Бог примити. Не можемо бити себични и само на себе мислити, када смо овако заједно окупљени, и када се молимо једни, нарочито једни за друге онда Господ прима нашу молитву и даће нам оно што нам је потребно. Нарочито у ово време које није нимало лако, да би остали и опстали на своме. Молитва Свете мајке Параскете да нас Господ спасе и помилује.“
Светој Литургији је поред великог броја верника присуствовао предсеник Општине Рашка гдин Немања Поповић, заменик председника Општине Рашка гдин Илија Роглић и председница Скупштине Општине Рашка гђа Мирјана Скорић.
Након Свете Литургије, Владика Теодосије пресекао је славски колач, потом је у порти храма приређен културно – уметнички програм, а потом су домаћини Томовић Саша, Поповић Владимир и Арсовић Петар за све присутне приредила трпезу љубави у црквеној сали.