Тумачећи данашњу јевађељску причу о бремену богатствa, када младић пита Господа шта му треба да чини да наследи вечни живот, Преосвећени владика Јустин је објаснио да се од тада до данас свако пита шта му треба да замени овај привремени, вечним животом:
„То је једино призвање и једино обећање Божије, да је Он припремио Царство небеско за све оне који га љубе. Благодарећи нашим прецима, светитељима Божијим коју су у себе примили све врлине Христове, борили се и сведочили свако у своме достојању, стигосмо до овога тренутка“, беседио је владика подсетивши још једном на то кроз каква искушења и муке су наши преци пролазили, али су веровали у реч Христову: У свету ћете имати невоље, али не бојте се ја победих свет.
Даље је владика појаснио да је на нама избор да ли ћемо бити синови светлости или синови таме и коме ћемо се клањати: владарима овог света или Господу Богу.
„Нико нема изговора да каже неко ме је преварио, морао сам. Ништа нисмо морали! Ми смо само дужни из љубави према Богу, да оно што нам је дао сачувамо и предамо другим генерацијама.“
Говорећи о невољама које су нас данас са свих страна притисле, Епископ жички је поручио да се не плашимо, него да будемо постојани и да имамо наду, јер нам је Христос рекао да ћемо бити гоњени. На нама је да чекамо, мишљења је владика, онај велики дан када ће нам Господ рећи: Мали слуго био си ми веран у малом, над многим ћу те поставити; уђи у радост Господара свога:
„То је та реч, тај благослов који сви очекујемо. Нека Господ Бог нас, његове сведоке и следбенике, оснажи да се никада не уплашимо и да будемо мирни са пуно љубави, јер љубав је та која је победила читав свет, а љубав је сам Господ! Нека Господ, Бог мира, утехе и свакога добра, буде са свима нама да нас води руководи до Царства небескога. Слава нашим славним прецима који животе своје дадоше за крст часни на бранику отаџбине“, поручио је Његово преосвештенство Епископ жички Јустин.
Након благосиљања и резања славског колача, Преосвећени владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије заблагодарио је својој браћи архијерејима, свештенству, монаштву, верном народу, који су се данас сабрали да покажу да смо сви једно тело Христово – Црква Божија и да овде потврдимо свој завет Богу да смо народ опредељен за вечни живот.
Владика је посебну благодарност исказао Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју који је имао намеру, али није могао данас да буде овде, на овом светом месту, као и Митрополиту Амфилохију који их, како је истакао, „стално посећује, крепи, утврђује на путу једином који води ка Христу, вечном животу“.
„Данас нас је овде сабрао Свети Сава да прославимо Србе светитеље и просветитеље, оне који су најбољи из рода нашега, који су живели Свето јеванђеље и подвигом просијали, мученички пострадали, али који су стекли и оставили нам ово непроцењиво благо“, казао је владика Теодосије.
Нагласио је да су нам свети преци предали то благо да га сачувамо и предамо нашој деци, подсетивши да управо све што имамо њима и дугујемо.
Подсетивши на јубилеје које данас прослављамо, 1000 година помена Рашке и призренске епархије и 800 година самосталности СПЦ, владика је нагласио да иако као народ имамо чиме да се поносимо и похвалимо, имамо и велику одговорност с обзиром на тешко време у којем данас живимо. Он је казао да нам је потребна помоћ Божја коју очекујемо тиме што служимо Богу испуњавајући Његову реч и заповести – Свето јеванђеље.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је истакао да у Цркви Светих апостола Петра и Павла овај сабор траје од времена Свете браће Кирила и Методија и наставља се кроз векове. Подсетио је да су у овој цркви одржавани велики сабори још за време Светога Симеона и Светога Саве, да се у њој крстио Свети Сава, Свети Стефан Првовенчани, деца Светог Симеона и Свете Ане, који су се у њој примили монашки постриг.
Митрополит је казао да је Црква Светих Петра и Павла мајка црква свих цркава које је градио народ Божји, српски, кроз векове. Мајка црква и Студенице и Жиче, Пећке патријаршије и Дечана, Мораче и Грачанице, и свих других наших храмова широм васељене.
„Ово је најстарији сабор који сабира у себе све саборе нашег народа кроз векове и ја се надам и убудуће. Ако Бог да, овде ће бити сабор, на којем ће бити и Његова светост наш Патријарх и сви архијереји наше Цркве, сличан оном, и још већи, од онога који је био за време Светога Симеона и Светога Саве.“
Владика је казао да иако понекад заборавимо, Стари Рас је корен нашега духовнога бића, јер је овде епископ, у време Свете браће Кирила и Методија, од којег је тражено да припадне Римокатоличкој цркви то одбио, рекавши да ми припадамо Истоку, Цариграду, Светом граду Јерусалиму и то опредељење и траје:
„Не само 1000 година, него 1500 и више година, то опредељење наше кроз векове траје, носимо часни крст и чувамо на овом месту изворну веру православну. Дај Боже да се тако и настави! Косово и Метохија и Рашка су темељ бића овога народа ма где се он налазио“, поручио је владика Амфилохије и додао да ако се одрекнемо тог темеља онда су одричемо себе и свега светога што је овај народ родио кроз векове, изражавајући наду да тога неће бити.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски је, у име Светога Петра Цетињскога, примио кумство за идућу годину за дан свих Срба светитеља. Митрополит је за овај храм који спаја векове, прилажио икону Светог Петра Цетињског подсећајући на дела свих владара из лозе Петровића, нарочито краља Николе Петровића који је заједно са краљем Петром Првим Карађорђевићем ослободио Косово и Метохију 1912 -1913. године:
„Није био ни краљ Никола, као ни они пре њега, не само у Црној Гори, него широм нашег народа, који су се одрицали КиМ, као што то чине безбожници оболели од брозоморе, моји монтенегрински садашњи владари који су се одрекли и признали тзв. независно Косово. То је нешто најсрамније што се догодило у историји Црне Горе!“
Додао је да и србијански председник говори и тражи нешто, и ако им нешто дају, они ће издати Косово и Метохију, и да је то срамота и за њега и свакога другога који се одриче свога бића и памћења, своје историје и светиња.
„Нека би Бог дао да овај сабор древни, настави да буде свесрпски и свеправославни сабор управо код овога Светог храма. Нека благослов Божји, благослов овог сабора буде на свом нашем роду и народу. На многаја и благаја љета“, поручио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу.
Прослава 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије и 8 векова самосталности Српске православне цркве у Старом Расу, који је колевка српске државе, почела је јуче у Цркви Светих апостола Петра и Павла, вечерњом службом коју је служио Епископ захумско-херцеговачки Димитрије са више архијереја наше Цркве, након чега је одржана свечана академија.
Након данашње Св. Литургије и освећења славског колача за све госте приређена је славска трпеза. Потом су архијереји са свештенством и званицама обишли храм Св. Саве у изградњи у засеоку Мишчићи поред Дежеве где је родоначелник наше Аутокефалне Цркве по предању рођен. Реч је о прелепој ротонди која ће достојно обележити место где је светлост дана угледао највећи међу Србима – Св. Сава, Први Архиепископ Српски.
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПОЗВАО ДА ОЧУВАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И КРИТИКОВАО ОНЕ КОЈИ ЗАЗИВАЈУ ОДРИЦАЊЕ ОД КОСОВА
У својој беседи на данашњем Јубилеју Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије говорио је оштрим тоном о онима „који Косово и Метохију проглашавају за митологију“ и „који би да признају Косово ако нешто добију“.
Беседа Епископа Жичког Јустина: